Treći mandat Donalda Trampa – između šale, mita i nove normalnosti

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp potvrdio je u telefonskom intervjuu za En-Bi-Si da se "ne šali" kada govori o trećem predsedničkom mandatu u Beloj kući, što je u suprotnosti sa 22. amandmanom Ustava SAD, kojim su predsednici ograničeni na dva četvorogodišnja mandata.

"Kao što znate, postoje metode pomoću kojih to možete da učinite", izjavio je Tramp, odbijajući da objasni na koji način bi ideju sproveo u delo.

Tramp je 20. januara 2025. godine drugi put preuzeo zaduženja šefa države, a pre i posle polaganja zakletve je u šaljivom tonu govorio o trećoj kandidaturi. Prethodno je predsednik bio od 2017. do 2021.

Tekstom 22. amandmana američkog ustava predviđeno je da "nijedna osoba ne može da bude birana za predsednika više od dva puta".

"Nijedan čovek koji vrši dužnost predsednika (potpredsednik) umesto izabranog predsednika duže od dve godine ne može da bude izabran za predsednika više od jedanput", takođe piše u obrazloženju 22. amandmana, odobrenog 1947. i usvojenog 1951, kao reakcija na četvrti mandat Frenklina Delana Ruzvelta, 32. predsednika SAD.

Ozbiljne šale Donalda Trampa

Sve do ratifikacije amandmana, američki predsednici nisu bili podložni ograničenju broja mandata. Džordž Vašington i Tomas Džeferson, prvi i treći predsednik SAD, odbili su da po treći put trče predsedničku trku, uspostavljajući nepisano pravilo i tradiciju dva mandata.

Amandman sprečava da Tramp bude u Ovalnom kabinetu i posle 2029, iako pojedini pravnici prave razliku u njegovim odvojenim mandatima, pošto je Džozef Bajden bio predsednik od 2021. do 2025. Međutim, većina analitičara smatra da Ustav ne razlikuje uzastopne i razdvojene mandate.

Sa druge strane, amandman zabranjuje da neko bude "izabran" više od dva puta, ali ne ukazuje ništa o mogućnosti da je bilo ko (p)ostao predsednik na drugi način.

Postoji nekoliko alternativnih scenarija i svi su gotovo nemogući u dosadašnjoj američkoj političko-pravnoj teoriji, praksi i tradiciji.

Ipak, Tramp je u više navrata izokrenuo dosadašnje principe i pomerao granicu predsedničke moći. Štaviše, njegove "šale" često su probni baloni ideja koje kasnije postanu deo zvanične politike Vašingtona.

Značaj potpredsedničke funkcije

U istoriji SAD, devet osoba je do sada obavljalo funkciju predsednika bez prethodnog izbora na to mesto, već pošto je aktuelni predsednik preminuo ili dao ostavku.

Tekst 22. amandmana ne zabranjuje predsedniku sa ograničenim mandatom da bude izabran za potpredsednika. Sa druge strane, u 12. amandmanu piše da "niko ko ne ispunjava uslove za funkciju predsednika neće imati pravo ni na funkciju potpredsednika".

Nejasno je da li se odredbe odnose na predsednika sa dva mandata koji nema pravo na treći, ili nameće potpredsedniku ustavne uslove za predsedničku kandidaturu – da su rođeni državljani SAD, imaju najmanje 35 godina i najmanje 14 godina života na američkoj teritoriji.

Ako bi Vrhovni sud SAD po ovom pitanju odlučio u Trampovu korist – kao što je bilo u slučaju upada u Kapitol 6. januara 2021, ili povodom tumačenja predsedničkog imuniteta – onda bi moglo da se dogodi i da kampanja republikanaca "Donald Tramp i Džej Di Vens" za predsednika i potpredsednika na izborima 2024. krene u obrnutom smeru 2028.

Vens bi, kao izabrani predsednik, podneo ostavku, čime bi Tramp ponovo preuzeo vođenje Bele kuće.

V. D. 

Takođe, 25. amandman predviđa i situaciju u kojoj se predsedničke dužnosti i ovlašćenja prenose na potpredsednika, kao vršioca dužnosti, ukoliko predsednik izjavi da nije u stanju da obavlja svoj posao.

Najsvežiji je primer Kamale Haris koja je odmenila Džozefa Bajdena 2021. tokom medicinskog pregleda pod anestezijom. Prethodno su na taj način na predsedničkoj vlasti kratko bili Džordž Buš stariji i Dik Čejni, dok su tadašnji predsednici Ronald Regan i Džordž Buš mlađi bili na operacijama.

U ovom scenariju, ubrzo po stupanju na dužnost 20. januara 2029, predsednik Vens bi mogao da se pozove na 25. amandman tako što će obavestiti predsednika Predstavničkog doma i privremenog predsednika Senata da nije u mogućnosti da obavlja dužnosti predsednika.

Tramp bi, tako, postao vršilac dužnosti predsednika i preuzeo bi predsednička ovlašćenja sve dok predsednik Vens ne izda novo obaveštenje u kojem potvrđuje da može da obavlja posao.

Igra "kraljice i premijera"

Postoji i opcija da aktuelni predsednik SAD pledira za lojalnog predsedničkog kandidata, možda i člana porodice, preko kojeg bi i dalje mogao da se pita za sve u Beloj kući.

U američkoj javnosti se kao primer navodi slučaj guvernera Alabame Džordža Volasa i njegove supruge Lurlin iz 1966.

Džordž Volas nije mogao da se kandiduje za istu funkciju po treći put, pa je podržao kandidaturu svoje žene u kampanji pod sloganom "Dva guvernera, isti uzrok".

Džordž je posle ubedljive pobede Lurlin, postao njen glavni savetnik u aferi koji su tadašnji mediji opisali kao "igru kraljice i premijera" – guvernerka je imala ceremonijalnu funkciju, a saradnik faktičku vlast.