Таковска 10: Шта рођак из Америке доноси Србији, а шта Ујка Сем Украјини

Већ постоји једна позитивна последица саме номинације Марка Брновића за новог америчког амбасадора, рекао је у Таковској 10 Милош Вукелић са ФПН-а. То је изванредно за Србију, оценио је Александар Митић из Института за међународну политику и привреду, који са нестрпљењем очекује да види да ли ће бити позитивних помака. Опрезнију оцену дао је војни аналитичар Владе Радуловић, који каже да је преурањено говорити и да треба имати на уму шта је најважнији стратешки циљ за САД. Иван Трифуновић из "Пупин иницијативе" истиче да је то први амбасадор на Западном Балкану који је именован од стране Трампове администрације.

Турбулентни преговори Русије и САД о окончању рата у Украјини, нова америчка спољна политика и нови амбасадор у Београду – о томе су у Таковској 10 говорили Александар Митић из Института за међународну политику и привреду, Иван Трифуновић из "Пупин иницијативе", Милош Вукелић са Факултета политичких наука у Београду и војни аналитичар Владе Радуловић.

Саговорници су различито коментарисали номинацију новог америчког амбасадора у Србији, Србина Марка Брновића, мада су сагласни да је то веома позитивна вест.

Митић сматра да је то изванредно за Србију и са нестрпљењем очекује да види да ли ће бити позитивних помака, пре свега по питању Косова и Метохије, и уопште српског питања.

Указује и да је у питању амбасадор у најважнијој земљи у региону, подсећајући да је и Кристофер Хил имао изузетно интензивне контакте са својим колегама у Сарајеву, у Подгорици…

Први амбасадор ког је нова администрација именовала на Западном Балкану

Трифуновић, који је дуго живео у Америци, имао је прилику да се више пута сретне са Брновићем и очекује да ће он бити плус за Србију, посебно истичући да је то први амбасадор на Западном Балкану који је именован од стране Трампове администрације, што је сигнал да је Србија најважнији партнер за Америку у том региону.

"Што се тиче Марка Брновића, он је једна изузетна особа, изузетно интелигентна, био је државни тужилац, адвокат, значи има све карактеристике да буде успешан у Београду и свакако наравно прија то да је српског порекла, да иде у српску цркву, да се поноси својим српским пореклом, али као што сте и ви рекли, морамо да сачекамо ко ће бити ти други играчи у Вашингтону, пре свега ко ће да замени Џима О Брајана, Сашу Касанова", наводи Трифуновић.

Ребрендинг Америке – Вашингтон као савезник и рођак

Вукелић оцењује да Србија већ има позитивну последицу самом номинацијом, а то је покушај ребрендинга српско-америчких односа, да чак и грађани Србије могу да посматрају те односе као савезничке, па и рођачке, у врло блиској будућности.

Међутим, напомиње да би требало имати у виду да је Брновић за сада само номинован, и то у околностима да је у само последњих десет дана било толико догађаја који мењају историју света, па да зато свашта може да се деси.

"Најраније би могло почетком лета, реалније крајем лета, јер Сенат треба да га потврди, а тај процес може да траје неколико месеци", наводи Вукелић.

"Преурањено је говорити, стављамо тактику уместо стратегије"

Радуловић сматра да је номинација Брновића јасан и позитиван сигнал, али да је још увек преурањено говорити о томе како ће потенцијално нови амбасадор утицати на билатералне односе.

"Рекао бих да ми превише овај тактички ниво сада стављамо на место стратешког", оцењује Радуловић и објашњава да стратешки ниво подразумева много тога – и билатералу, али и однос према региону, Европи и оно што је најважније, а то су односи према Кини.

Дипломатски фронт и војни одговор у Украјини – докле се стигло

Када је реч о ситуацији у Украјини, и преговорима о примирју у којима посредују САД, Радуловић каже да се после првог почетног ефекта обуставе америчке војне помоћи, тај удар осетио на самој линији фронта, али да је сада ситуација одмрзнута, и да наоружање поново проналази пут до Украјине.

"Међутим, након 11. марта, чини ми се да поново сада можемо видети неке обрисе позитивне слике, посматрано по украјинске оружане снаге, управо због онога о чему сада причамо, а то је чињеница да заправо нити једна нити друга страна не поштују то примирје и да је енергетска инфраструктура питање број један које је истакнуто као мета напада“, објашњава Радуловић.

Према Митићевој оцени, по питању енергетике и црноморске иницијативе још увек се не може рећи да се много одмакло.

"Али чињеница је да се овде ради пре свега о грађењу поверења између Трампове и Путинове администрације", сматра Митић.

"Трамп хоће договор што пре, Русији се не жури"

Вукелић сматра да Доналд Трамп по сваку цену покушава да макар до Ускрса успостави неку врсту примирја, али сумња да је то реално, имајући у виду преговоре и непоштовање покушаја примирја, али и став Русије.

"Имамо и сигнале из Русије који кажу – па полако, можда до краја 2025. године успемо да успоставимо неко примирје. Без обзира на то колико се Доналд Трамп трудио да у релативно кратком периоду постигне неку врсту успеха, Русији, чини ми се у овом тренутку, пре свега Русији, није у интересу да успостави примирје у тако кратком периоду, будући да имају офанзиву на целокупном фронту и да је Украјина тренутно у ситуацији где покушава заправо да преживи", објашњава Вукелић.