Rat u Persijskom zalivu i globalna ekonomija – da li nas čeka novi naftni šok

Prema oceni profesora na Komjuniti koledžu u Pensilvaniji Mihajla Balića, svet se već nalazi u trećem naftnom šoku, a trenutna kretanja na tržištu energenata podsećaju na krize iz 70-ih godina prošlog veka.

On upozorava da bi dalji potezi centralnih banaka mogli da odrede da li će globalna ekonomija ući u period stagflacije, odnosno kombinacije visoke inflacije i niskog privrednog rasta.

"U slučaju da kamatne stope ostanu u ovom na novom nivou ili ja bih možda rekao i ne daj Bože da ih spuste dalje, a mi sigurno ulazimo u neku inflaciju, a zajedno sa tim činjenica je da svetska ekonomija ulazi i u neku ekonomsku krizu odnosno recesiju, mi možemo da doživimo stagflaciju iz 70-ih, a neki čak prognoziraju da može da bude i mnogo gora stagflacija nego što smo videli 70-ih", navodi Balić.

Balić ističe da u ovakvim okolnostima postoje i oni koji mogu da profitiraju, pre svega zemlje i kompanije koje izvoze energente. Kako navodi, situacija je danas znatno drugačija nego tokom prethodnih kriza, jer su Sjedinjene Američke Države sada značajan izvoznik.

"Znači svaki izvoznik u ovom trenutku, kao što je Saudijska Arabija, kao što su Emirati, Norveška, i Amerika u ovom trenutku, znači Amerika nije bila izvoznik 70-ih, nije bila 90-ih, ali u ovom trenutku jeste", naglašava Balić.

Ipak, dodaje da rast cena energenata ne donosi korist svima, već da se teret preliva i na potrošače.

"A naravno da postoji razlog za slavlje. Naravno, dok kompanije profitiraju, mi ostali ćemo isto i da plaćamo više cene, tako da u tom smislu zemlja kao u celini će možda da dođe do nekog balansa umesto nekog prevelikog profita", objašnjava on.

Prema njegovim rečima, najveći dobitnici u Sjedinjenim Državama mogli bi biti energetski proizvođači, posebno u saveznim državama poznatim po eksploataciji nafte i gasa.

"Proizvođači u Pensilvaniji prirodnog gasa će definitivno profitirati s obzirom na visoke cene na svetskom tržištu", zaključuje Balić.

Nedeljković: Rat u Persijskom zalivu može da izazove novu ekonomsku krizu

Milan Nedeljković, dekan FEFA fakulteta, ocenjuje da rat u Persijskom zalivu nesumnjivo može da izazove novu ekonomsku krizu, ali da sve zavisi od njegovog trajanja i intenziteta.

"Pa naravno da može, ali zavisi od toga koliko će on dugo potrajati i koliko će biti intenzivan“, rekao je Nedeljković.

On je ukazao da naftni šokovi nisu nova pojava, ali da je važno razumeti da njihov uticaj na ekonomiju nije jednostavan.

"Dakle, naftni šokovi su bili prisutni i ranije. Ono što je jako bitno da shvatimo kada imamo takve poremećaje je kako će efekat imati na ekonomiju. nije onako jednodimenzionalan, nego zavisi od više stvari", istakao je on.

Da bi dočarao složenost situacije, Nedeljković je upotrebio poređenje sa olujom:

"Koliko ću ja pokisnuti u toj oluji će zavisiti od toga koliko prvo će dugo trajati ta oluja, koliko je ona intenzivna, da li pada mala kišica ili ne udara grad, ali takođe će zavisiti od toga da li ja nosim kišobran sa sobom koji će mi omogućiti da se zaštitim, da li sam se ja uspaničio i krenuo da trčim i sapleo se i slomio nogu zbog toga jer sam bio uplašen oluje, iako možda ona ne bi imala efekat na mene. I zavisi koliko je daleko moja kuća kada pričamo o centralnoj banci", objasnio je Nedeljković.

Posebno je naglasio značaj trajanja sukoba za globalnu ekonomiju i kretanja na tržištu nafte.

"Koliko dugo traje rat će svakako imati efekte na globalnu situaciju. Ako rat traje još nekoliko nedelja, mi smo u situaciji da i dalje ono što vlada na tržištu jesu očekivanja. Dakle, cena nafte koja ide održava očekivanje da će biti dalje nestabilnost, a ne toliko nužno poremećaj u smislu nedostatka", naglasio je on.

Govoreći o razlikama u odnosu na prethodne krize, Nedeljković je ukazao da je globalna ekonomija sada u nešto drugačijoj poziciji nego 2022. godine, pre svega zbog više kamatnih stopa i nižih cena gasa.

Ipak, ključno pitanje ostaje da li će se naftni šok preliti na druge cene.

"I ono što je ključno za sve ovo jeste da li će ovaj naftni šok koji se pojavio da li će se preliti na ostale cene", rekao je on.

Prema njegovim rečima, rizik od inflacije postoji, ali nije izvesno da će se u potpunosti materijalizovati.

"Rizik postoji, a videćemo, zavisi od kretanja na tržištu", dodao je Nedeljković.

On je ukazao i na ulogu države, navodeći da postoji prostor za fiskalne mere ukoliko kriza potraje.

"Tako da tu opet i postoji prostor za, ako bude bilo potrebno, za fiskalnu intervenciju", naveo je on.

"Budžet u slučaju krize – izbor između zaduživanja i preraspodele rashoda"

Kada je reč o budžetu, Nedeljković je istakao da bi država, u slučaju produžene krize, mogla da bira između većeg zaduživanja i preraspodele rashoda.

"Dakle, jedna je da procena kako će se kretati situacija na međunarodnom finansijskom tržištu", objasnio je on, dodajući da je druga opcija rebalansiranje.

"Odnosno analiza onoga što stavke koje imamo u budžetu koje nisu neophodne za ovu godinu i onda preusmeravanje dela tih sredstava na ono što je potrebno da bi se pokrile cene goriva koje ulaze, koje su više", dodaje on.

Posebno je naglasio da ne bi trebalo štedeti na ključnim sektorima.

"Samo da ne bude obrazovanje i one ključne stvari. To bi bilo veoma loše", poručio je Nedeljković.

Nikolić: Aktuelni podaci još ne ukazuju na velike poremećaje

S druge strane, Ivan Nikolić, predsednik Saveta guvernera NBS-a, urednik biltena Makroekonomske analize i trendovi, ukazao je da je u ovom trenutku presudna uloga očekivanja i kretanja na tržištu.

"Ne znam, zaista, dakle, desiće se ono što tržište pokaže", rekao je Nikolić, govoreći o mogućim potezima centralnih banaka.

On je naglasio da aktuelni podaci još ne ukazuju na velike poremećaje.

"Ako posmatramo trenutnu inflaciju, ako posmatramo aktuelne podatke, nažalost, oni su za februar, i maloprodajnih cena i još bitnije proizvođačkih cena, onda nemamo naznaka nekog velikog poremećaja", naveo je Nikolić.

Govoreći o globalnim efektima, Nikolić je ocenio da će energetska kriza promeniti odnose moći na tržištu.

"To direktno indukuje veće cene, između ostalog, ali to pre svega menja odnose između moći pojedinih zemalja", objasnio je on.

"Najveći dobitnici Rusija i SAD"

Govoreći o ratnim profiterima, Nikolić je ukazao da najveću korist imaju izvoznici energenata, a posebno Rusija i njen predsednik Vladimir Putin ali i SAD.

"Verujem da Putin već otvara šampanjac, zato što postoje tačni brojevi, tačne vrednosti ko koliko dobija u poslednjih deset dana i u poslednjih mesec dana koliko ovaj konflikt traje u Persijskom zalivu", rekao je Nikolić.

Pored Rusije, kao dobitnici visokih cena energenata Nikolić je istakao i druge zemlje iz regiona, uključujući Azerbejdžan, Kazahstan...

"Naravno, i za ove severnoafričke zemlje čak i Egipat. Dakle, sve one zemlje koje imaju manju količinu viška za izvoz. Dakle, sve one profitiraju, ali naravno, najveći dobitnici su Rusija i svakako Sjedinjene Američke Države, koje u suštini trenutno servisiraju Evropu", ukazuje on.

"Ili će se rat brzo završiti ili će svet ući u ekonomsku krizu"

On je dodao da postoje konkretni podaci o ekonomskim efektima krize.

“Kristin Lagard je pre jedno 15 dana, ako se sećate, rekla da je prvih deset dana Evropsku uniju ovaj konflikt koštao tri milijarde evra“, podsetio je Nikolić.

Kako je objasnio, poremećaji u snabdevanju dovode do rasta cena i promene odnosa na globalnom tržištu.

"To direktno indukuje veće cene, između ostalog, ali to pre svega menja odnose između moći pojedinih zemalja", istakao je on.

On je upozorio i na mogućnost ozbiljne globalne krize ukoliko cene nastave da rastu.

"Ili će se rat završiti vrlo brzo, dakle nešto što se meri možda nedeljama, ili ako cena dostigne 150 dolara za barel će sve zapasti u ekonomsku krizu koja do sada nije viđena", naveo je Nikolić.

"Srbija bi mogla da izdrži ekonomske pritiske ako ne dođe do eskalacije"

Kada je reč o inflaciji u Srbiji, Nikolić smatra da bi, ukoliko ne dođe do dalje eskalacije, ekonomija mogla da izdrži pritiske.

"Verujem da ćemo ovu godinu izgurati i Evropa u celini, a pogotovo Srbija, naravno sa finansijskim posledicama, verovatno i nižim deviznim rezervama, da ne govorimo o rezervama nafte koje imamo, ali kao i u prethodnim krizama, a bilo ih je mnogo od 2020. ukupno gledano, posledice bi trebalo da budu relativno male i bezbolne", rekao je on.

Dodaje da država već preduzima mere kako bi ublažila udar.

"Intervencije države iz rezervi, smanjena je akciza, imamo i fiskalne mere. To je na kraju nešto što je primenjeno i u regionu i EU. Za sada nemamo direktan efekat na značajan porast maloprodajnih cena derivata", naveo je Nikolić.

Ipak, upozorava da bi u slučaju pogoršanja situacije najveći izazov mogla da postane sama nabavka energenata.

"Ukoliko kriza eskalira, po meni će, naravno, najveći problem biti nabavka uopšte energenata", zaključio je Nikolić.

Sagovornici su se saglasili da će ishod krize u najvećoj meri zavisiti od trajanja sukoba, ali i od reakcije ekonomskih politika širom sveta.

Celu emisiju možete pogledati u videu na početku teksta.