Kreativni sudar tehnologije i umetnosti – šta čeka umetnike u budućnosti

„U Srbiji korišćenje veštačke inteligencije u umetnosti još nije zaživelo, ali se u drugim zemljama dosta umetnika pobunilo jer se boje u kom pravcu će se razviti odnos prema autorskom delu“, kaže kustoskinja galerije „Sanjaj“, Sanja Bjelanović Janković.

Treba se, kako kaže, vratiti kroz istoriju u tridesete godine 19. veka kada se pojavila fotografija.

„Došlo je takođe do burnih reakcija. Mislilo se da je slikarstvo umrlo. Bodler je bio oštar kritičar fotografije. Međutim, desilo se da je ta konkurencija dovela do toga da je slikarstvo otišlo u drugi pravac – umetnici su izašli u prirodu, pa su impresionisti napravili revoluciju. Posle njih niz pokreta i stilova, od postimpresionista, futurista do apstraktnog ekspresionizma, pop-arta i konceptualizma“, objašnjava Sanja Bjelanović Janković.

Zbog svega navedenog, kustoskinja gleda na razvoj veštačke inteligencije pozitivno, jer može da dovede i do razvoja same umetnosti.

Novinar internet portala RTS-a Goran Belanović kaže da je veštačka inteligencija u stanju da napravi nešto što izgleda kao umetničko delo.

„Veliki jezički modeli generišu tekst, poeziju, prozu. Na osnovu zadatih inputa mogu da stvore i fotografije i video-snimke. Mogu i muziku da komponuju i to u određenom stilu, poput Betovena. Znači, može da se napravi nešto što se čini kao umetničko delo, odnosno da se to simulira“, navodi Belanović.

Pitanje je koliko je sve to autentično.

Veštačka inteligencija stvara na osnovu već stvorenog, odnosno na osnovu velike količine tekstova, fotografija, snimaka, podataka koje je čovek pohranio na internetu.

„To nije nešto što je originalno, ali izgleda tako. Uglavnom se koristi kao sredstvo, alat. Tu je naravno aktuelno pitanje autorskih prava koje nije do kraja definisano“, dodaje Belanović.

Lavina je krenula

Kustoskinja Sanja Bjelanović Janković smatra da smo mi deo čovekove evolucije koja pretvara individualno u kolektivno.

„Svi mi nesvesno svaki dan puštamo informaciju u jednu informacionu sferu na koju smo svi priključeni i tu se pojedinac kao takav gubi“, ističe ona i zaključuje da je lavina krenula i ne može da se zaustavi.

Prema njenim rečima, osnova čovekovog postojanja je kreativnost, koja je svakodnevna i sveobuhvatna. Koliko čovek bude kreativan, on će pobediti i iskoristiti veštačku inteligenciju.

Kratkoročna i dugoročna perspektiva

Ono što se može očekivati u neposrednoj budućnosti u umetnosti je personalizacija, odnosno stvaranje modela VI kao ličnih asistenata. Tako bi jedan model mogao da bude posebno obučen za jednog umetnika u da može da njegovo delo analizira, daje mu savete i služi kao sredstvo.

Dugoročno, može se očekivati neočekivano.

„Kao sa fotografijom, slikarstvo nije nestalo, već je sama fotografija postala umetnost za sebe. Dugoročno je vrlo teško predvideti kakve će posledice biti“, kaže Belanović.