Супруга "јача" од нације

Шеф притворске јединице Међународног кривичног суда за бившу Југославију Тим Мекфаден, информисао је званичнике амбасаде САД у Хагу о здравственом стању, дневном режиму, правним и финансијским пословима и контактима ван Трибунала бившег српског председника Слободана Милошевића током његовог боравка у затвору у Схевенингену.

Како пише у дипломатској депеши од 12. новембра 2003, коју је на свом сајту објавио Викиликс, Мекфаден је виђао Милошевића и с њим разговарао "чешће него ико други", наглашавајући да бивши српски председник није особа која радо своје мисли дели са другима.

Према његовим речима, Милошевић је имао озбиљне срчане проблеме који нису благовремено лечени, и да они датирају од времена много пре његовог доласка у Хаг.

"Немогућност да виђа супругу, сина, ћерку, снају и унука чинила је Милошевића "суштински несрећним", наводи Мекфаден, и додаје да је српски председник био преокупиран послом, што га је држало подаље од депресије.

Мекфаден је бившег српског председника описао као самоувереног човека, који уз помоћ своје жене Мирјане Марковић успева да организује читаву мрежу правних и политичких контаката, као и да преко правних саветника у Београду успешно води своју Социјалистичку партију Србије.

Милошевић је, како је рекао Мекфаден, са женом имао изузетан однос и могао је да манипулише нацијом, али не и супругом, која је "по свему судећи имала велики утицај на њега". 

Управник затвора у Схевенингену наводи да је Мира Марковић, с којом је Милошевић свако јутро разговарао телефоном била је извор информација, утехе, мотивације и стратегије за Милошевића, који се веома ослањао на њу.

Додатни ризик по здравље

Када је Милошевићев крвни притисак веома скочио у септембру 2003. године, званичници у Схевенингену су разматрали како да смање ниво његовог стреса, рекао је Мекфаден који је предложио да се пронађе начин како би Мира Марковић из Русије била доведена у Хаг "са одређеним имунитетом како не би била ухапшена".

Трибунал је, међутим, проценио да би то било немогуће, а и сам Мекфаден је оценио да би сусрет двоје супружника ипак могао да представља додатан ризик по Милошевићево здравље "јер је Мира Марковић могла да буде веома хировита особа".

Мекфаден је сматрао да су спекулације о Милошевићевом финансијском стању прецењене, јер је било потребно да се унутар редова његове странке покрене кампања за прикупљање новца за плаћање сарадника и путовања његових адвоката.

У пролеће 2003. године, након убиства Зорана Ђинђића, Милошевићева финансијска ситуација се погоршала, те пет месеци није плаћао особље у својој резиденцији у Београду, нити је неко време могао да финансира авионске карте за своје београдске саветнике.

Када се ради о правним саветницима Милошевића, Мекфаден је навео да је бивши председник веровао да је "окружен будалама" и у судници и ван ње, док је према такозваним пријатељима суда "гајио наклоност".