Црвени картон бугарском фудбалу

Фудбалом у Бугарској управља мафија која користи клубове како би прала новац и поправила свој имиџ, наводи се у дипломатској депеши коју је објавио Викиликс, а пренео шпански дневник Паис.

Извештај "Бугарски фудбал добија црвени картон због корупције" послат је у јануару прошле године из америчке амбасаде у Софији.

"Опште је мишљење да бугарске фудбалске клубове директно или индиректно користе особе које се баве организованим криминалом, и које их користе да би стекле легитимитет, опрале новац или брзо зарадиле", наводи се у извештају.

Фудбалски клубови у Бугарској били су друштвени, полицијски или војни, а "продати су новој економској елити, познатој по својој блискости са организованим криминалом или бившим јавним службама", пише у депеши коју је потписала Сузан Сатон.

"Сада су скоро сви тимови повезани, или су били повезани, са криминалцима", наводи се у извештају и истиче да су и најпознатији клубови у Бугарској у рукама криминалаца - Левски, ЦСКА Софија, Литекс Ловеч, Славија, Черно Море, Варна, Локомотива из Софије и Локомитива из Пловдива.

Бугарске власти почеле су у децембру истрагу о осам утакмица за које се сумња да су намештене, а у које је умешано 11 клубова. Истрагу је изазвала сумња коју је изразила Европска фудбалска унија.

Ко су фудбалске газде

Сумњу у повезаност мафије и фудбала изазвао је велики број убистава челника фудбалских клубова у тој земљи. Многе "фудбалске газде" често су биле умешане у организовани криминал.

Занимљиво је да је хаос који влада у бугарском фудбалу прошле године покушала да искористи и такозвана "кладионичарска мафија".

Непосредно пред дерби меч бугарског првенства између Левског и ЦСКА, представници руског тима, Рубина из Казања, дошли су да купе четири фудбалера Левског, Милана Живкова, Зе Соареша, Дарка Тасевског и Усефа Рабеха.

Бугарска екипа је, како се на крају испоставило, била жртва велике преваре, јер када је председник клуба Тодор Батков отпутовао са играчима у Казањ на потписивање уговора, установио је да је цела понуда била лажна, и да Рубин уопште није имао намеру да купи фудбалере.

У исто време у азијским кладионицама уплаћиване су огромне суме на победу ЦСКА над Левским, што је довело до обарања квота за тај меч, па је постало извесно да је цела фарса са куповином играча изведена да би се ослабио тим пред утакмицу, и тако осигурали велики улози стављени на победу ЦСКА.

Управа Левског је уз помоћ бугарских власти тражила асистенцију Интерпола да се открије позадина целог случаја.

Повезаност мафије и фудбала поново је дошла у жижу јавности у Бугарској летос, када је убијен контраверзни председник друголигашког клуба Рилски, Јуриј Галев.

Галев, који је био повезиван са организованим криминалом у Бугарској, учествовао је у више ватрених обрачуна, а осим што је био председник клуба, радио је и као општински саветник у граду Самокову.

Сличну судбину пре њега доживели су председници Локомотиве из Пловдива, Александар Тасев и Георги Илиев.

Прво је Илиев у летовалишту на Црном мору упуцан у главу снајпером. Његов наследник Георги Тасев нађен је мртав у свом "мерцедесу", са две прострелне ране на глави.

Посебно занимљив је случај председника Литекса из Ловеха, Ангела Бончева. Овај фудбалски функционер киднапован је 2008. године, а мафија је за њега тражила велики откуп. Ангелова жена Камелија је уз пратњу полиције ишла на састанак са отмичарима како би им предала тражени новац.

Међутим, Камелија је пред очима полиције отета заједно са новцем, и до данас није пронађена. Њен муж је пуштен после неког времена у једном софијском предграђу, али полиција никад није ушла у траг отмичарима.

Оно што се тада догодило бугарски медији су окарактерисали као велику срамоту бугарских снага безбедности.

И бивши председник Черномореца из Бургаса, Ивајло Дражев, имао је "бурну" историју. Дражев је ухапшен почетком прошле године због оптужби за лажирање докумената, али је пуштен уз кауцију.

У новембру прошле године Дражев је осуђен на пет година затвора због изазивања саобраћајне несреће 1998. године, у којој су живот изгубиле две особе. Тестови су показали да је Дражев тада имао више од два промила алкохола у крви.

Занимљиво је да је Дражев на изборима 2009. године био кандидат за посланика испред странке Бугарске патриоте.

Када није успео да уђе у парламент, Дражев се на превременим изборима кандидовао и за гладоначелника Бургаса, а једно време је био и кандидат за председника Фудбалског савеза Бугарске, али није му допуштено да присуствује састанцима.

Осим контроверзних фудбалских функционера, и поједине бугарске судије биле су под сумњом да су намештале мечеве.

Најпознатији је случај арбитра Антона Генова, који је био суспендован од стране Уефе, због сумње да је намештао интернационалне мечеве.

Генов је постао сумњив због четири пенала, по два на обе стране, које је досудио на пријатељском мечу између Македоније и Канаде у новембру 2009. године.

Занимљиво је да су кладионице примале велики број опклада на комбинацију голова и тачног броја пенала на мечу.