Упутство за хапшење Младића

У првој тачки америчког плана наводи се да Коштуница треба јавно да позове на хитно хапшење Ратка Младића и нареди свим званичницима да учине све што могу како би се овај циљ испунио, упозоравајући оне који то не учине да ће одмах добити отказ.

Коштуница треба да затражи помоћ грађана у тој акцији, док број телефона за дојаве треба озбиљно промовисати.

Први предлог: За три месеца, откако је почело спровођење Акционог плана, Коштуница је у два наврата рекао да Младић треба да буде "приведен и предат" Хашком трибуналу (уздржао се од коришћења речи хапшење, мада је експлицитно рекао амбасадору да ће то учинити).  У те две изјаве, појачао је критике, назвавши изостанак хапшења генерала Дудаковића због злочина над Србима "ругањем правди". Коштуница није затражио помоћ јавности у лову на Младића, као што није јавно позвао безбедносне службе да га пронађу и ухапсе, као што особама које му помажу у бегу од правде није јавно запретио санкцијама, пише у депеши коју је објавио Викиликс.

Други предлог: Коштуница, заједно са министром унутрашњих послова Драганом Јочићем, треба да изда јавно упутство снагама безбедности широм Србије да све ресурсе усмере ка хапшењу Младића.

Оцена: Није учињено и нема плана да се то уради.

Трећи предлог: Српске снаге безбедности треба да почну ефикасну потрагу према америчким смерницама.

Оцена: Није учињено, нити има плана да се то уради. Амерички шерифи су, 2005. године, детаљно упознали министра Јочића са посебним предлозима о структури и хијерархији ефикасних снага за такву акцију.

Према нашим и проценама Хашког трибунала, каже се у депеши из америчке амбасаде у Београду, пропусти у сарадњи безбедносних служби (БИА, ВБА и МУП) и изостанак резултата су, у најмању руку, резултат лабаве и неефикасне оперативне структуре коју је поставила Влада Србије.
Оперативне мере су, углавном, онакве какве су биле пре него што је начињен Акциони план.

Четврти предлог: Коштуница треба приватно да затражи од Српске православне цркве да јавно подржи хапшење и изручење Младића.

Оцена: Није учињено и нема плана да се то уради.

Пети предлог: На челу са премијером и председником Тадићем, српска војна обавештајна служба ВБА треба да одржи брифинг са америчким и одабраним европским амбасадорима, на којем би поделили поверљиве информације које су недавно представљене Врховном савету одбране.
Требало би да брифинг садржи и јасну листу особа за које се зна или сумња да подржавају Младића, места на којима је боравио и напоре Владе Србије да га ухвати.

Оцена: Није учињено и нема плана да се то уради.

Шести предлог: Министар правде Зоран Стојковић објављује почетак званичне истраге о Младићевим помагачима, која се делимично ослања на налазе Комисије Републиие Српске за истину о Сребреници, а која садржи детаљан списак људи који су били укључени или подржавали масакр у Сребреници, укључујући Младића и мрежу подршке. Циљ те истраге треба да буде идентификација особа које сада подржавају Младића.

Оцена: Није учињено и нема плана да се то уради. Штавише, Стојковићеве активности у вези са Хашким трибуналом биле су, од јула, махом контрапродуктивне. На пример, супротставио се покушају тужиоца за ратне злочине да се донесе закон којим би му била додељена јурисдикција над помагачима хашких бегунаца.

Седми предлог: Као део горе наведене истраге, особе за које се сумња да подржавају Младића или имају информације о мрежи која га подржава треба да буду одмах испитане и, уколико је могуће, приведене. То би укључило високе званичнике као што су бивши шефови војне обавештајне службе Ацо Томић, начелник Генералштаба Крга и Младићев син Дарко. Треба их испитати по истом основу као и оне који су тренутно у притвору (бивши ниже рангирани Младићеви помагачи ухапшени претходних месеци).

Оцена: Није учињено. Љајић нам је, пре осам недеља, рекао да је било планирано, али да се никада није догодило. Томић је, како се верује, близак Коштуници, укључујући и период када је био укључен у пружање заштите Младићу у Србији.

Осми предлог: Коштуница треба да предложи парламенту нови закон којим се уводе додатне казне сваком за кога се докаже да на било који начин помаже хашке бегунце.

Оцена: Није учињено. Штавише, влада Војислава Коштунице изјаснила се против тог закона, чим га је главна хашка тужитељка предложила. Тек после интервенција на највишем нивоу, укључујући владу САД и Хашки суд, Коштуница је понудио да предложи такав закон - што је Карла дел Понте  одбила као недовољно, јер српски парламент у скорој будућности неће одржати седницу.

Девети предлог: Влада Србије треба да припреми и јавности представи извештај о Младићу, који би садржао и ратне злочине за које је оптужен.

Оцена: Није учињено. Влада Војислава Коштунице није учинила скоро ништа што би Младићеве злочине ставило у контекст. У ствари, пре десете годишњице масакра у Сребреници, Коштуницина партија блокирала је посебну резолуцију којом би масакр био осуђен. Коштуница је рекао да таква резолуција не би била неприкладна, ако не би садржала једнаку осуду злочина над Србима. Љајић нам је рекао да планира да "пропусти" информације о Младићевим наводним злочинима и огромној финансијској добити током рата у Босни, како би почео процес демистификације, али се то није догодило и, како каже Љајић, више није ни у плану.

Десети предлог: Коштуница треба да формира међуагенцијски акциони тим на чијем челу би се налазио специјални тужилац за ратне злочине који би био одговоран за лоцирање и хапшење Младића и осталих бегунаца. Сви укључени у тај тим морају бити детаљно проверени, како би се осигурало да ниједна истрага ни акција не буде компромитоване.

Оцена: Тај предлог био је само делимично испуњен. Акциони тим, формиран на захтев Хашког суда током преговора о Акционом плану, нема структуру какву су предложили амерички шерифи. Тужилац за ратне злочине Вукчевић широко координира оперативне активности, али је Хашки трибунал оценио да то није довело до значајне промене у форми или интензитету потраге.

Једанаести предлог: Србија треба да помогне формирању акционог тима и да активно учествује у њему, како би се координисале активности различитих безбедносних и обавештајних агенција широм региона, да би се ухватиле особе за којима је због ратних злочина расписана потерница.

Оцена: Постојала је иницијатива усмерена у том правцу и одржан је један састанак. Према Љајићевим речима, постоје неки докази да босанске безбедносне агенције и БИА сарађују у неким операцијама праћења.