Швајцарци замрзли рачуне Асанжу

Швајцарска банка "ПостФајненс" блокирала је рачуне оснивача Викиликса Џулијана Асанжа, наводи Би-Би-Си.

Портал Викиликс наводи да се ради о новцу намењеном Асанжовој одбрани, као и личним средствима у износу од 31.000 евра.

У саопштењу швајцарске банке наводи се да је Асанж дао лажну информацију о месту становања.

"Господин Асанж је навео да станује у Женеви, што је инспекцијом утврђено као нетачно. Асанж не може да докаже да живи у Швајцарској и тиме не испуњава критеријуме које морају да испуне клијенти банке", каже се у саопштењу банке "ПостФајненс" и наводи да је банка због тога била приморана да затвори рачун.

Викиликс, такође, саопштава да је прошле недеље интернет сајт за финансијске трансакције "ПејПал" блокирао 60.000 евра донација немачкој добротворној Фондацији Вау Холанд која су била намењена за промоцију информација путем Викиликса.

Због објављивања тајних докумената и депеша америчког Стејт департмента пружање услуга Викиликсу прекинули су интернет гиганти "Амазон" и "ПејПал"

Шведска је издала налог за хапшење Асанжа, због наводног силовања две Швеђанке, што оснивач Викиликса негира.

Извор Би-Би-Сија наводи да је званичан налог за хапшење, у Британију, стигао данас. Верује се да се Џулијан Асанж крије на југоистоку Енглеске.

Између Закона о шпијунажи и Првог амандмана

Министар правде САД Ерик Холдер рекао је да америчка администрација разматра законе на основу којих би могла да покрене поступак против веб сајта Викиликс, који је објавио поверљиве америчке дипломатске депеше.

Холдер је прецизирао да се трага и за оним регулама, које би могле да прошире област коју покрива Закон о шпијунажи, донет 1917. године, пренела је агенција Ројтерс.

Поједини правни стручњаци указују да ће Обамина администрација тешко моћи да процесуира Викиликс или његовог оснивача, Џулијана Асанжа, на основу оптужби за шпијунске активности.

Поједине одредбе Закона омогућавају да лица буду гоњена на основу неовлашћеног објављивања одређених поверљивих информација.

Међутим, Асанж и Викиликс могу да се бране на основу тога да раде са медијским организацијама, чија је слобода говора гарантована Првим амандманом.