Менинг осуђен на 35 година затвора

Због највећег откривања поверљивих документа у историји САД, суд осудио војника Бредлија Мeнинга на 35 година затвора, уз могућност да буде пуштен на условну слободу пошто одслужи трећину казне.

Војни судија, пуковник Денис Линд рекла је приликом изрицања пресуде да је Менинг обавезан да одслужи трећину казну, након чега би могао да стекне право на условни отпуст.

Менинг је већ одслужио скоро четири године, колико се налази у притвору.

Поред затворске казне, осуђен је и на нечасно отпуштање из војске. Током изрицања пресуде, окривљени није проговорио ни реч.

Поред тога, Менинг је добио нечастан отпуст из америчке војске.

Бредли Менинг, који је ухапшен у мају 2010. године у Ираку, осуђен је због одавања дипломатских депеша које је објавио сајт Викиликс Џулијана Асанжа.

Менингов бранилац је затражио у завршној речи да казна која ће бити изречена не пређе 25 година затвора, замоливши суд да приликом изрицања пресуде балансира између рехабилитације и казне.

Како је објаснио, за 25 година истиче време у коме ће ознаку поверљивости изгубити неки од докумената које је Менинг открио.

Тужилаштво је претходно затражило казну од 60 година затвора.

Менинг је 30. јула проглашен кривим за више кривичних дела, укључујући и шпијунажу, али не и за помагање непријатељу за шта је запрећена доживотна робија.

Он је пред судом признао кривицу, истакавши ипак да у време када је доставио податке Викиликсу није мислио да ради било шта лоше.

Викиликс: Стратешка победа

Вебсајт Викиликс оценио је да изречена казна од 35 година затвора Бредлију Менингу представља "значајну стратешку победу".

"Значајна стратешка победа у случају Бредлија Менинга. Бредли Менинг сада може да тражи ослобађање за мање од девет година", пише на твитер налогу Викиликса где су објављени тајни документи до којих је Менинг дошао.

Војни суд је прошлог месеца прогласио 25-годишњег Менинга кривим по 20 основа, укључујући шест кршења Закона о шпијунажи.

Претила му је максимална казна од 90 година затвора. Тужиоци су тражили да се Менингу изрекне казна од најмање 60 година затвора.

Иако је изречена казна знатно мања од оне која му је претила, то је и даље најдужа затворска казна за неки случај цурења поверљивих података.

Ако му систем буде наклоњен, Менинг би могао да изађе из затвора после девет година, што је Викиликс одмах поздравио.

Према пресуди, Менинг је Викиликсу предао више од 700 хиљада поверљивих докумената, депеша и дипломатских писама америчких званичника.

Он је, у тренутку када је дошао у посед свих тих докумената, радио као нижи аналитичар у америчкој војној бази у Багдаду.

Међу поверљивим списима налазио се и шокантан видео снимак на коме амерички Апач хеликоптер пуца на ирачке побуњенике, при чему убија и двојицу новинара и сниматеља Ројтерса.

Такође, у дипломатској преписци америчких званичника са Стејтом департментом која је откривена, често се са ниподаштавањем и подсмехом говорило о политичарима земље домаћина, уз навођење које странке и политичари највише одговарају интересима САД и који локални званичници нуде сарадњу.

Менингов случај је добио нову димензију последњих недеља са појавом другог познатог случајем цурења државних података, случајем Едварда Сноудена који је обелоданио опсежан програм шпијунирања преко интернета који води америчка Национална безбедносна агенција.