"Креће се лађа француска"

И крик и песма обележили су победе и страдања српских војника. "Лек за душу" подстрек за освајања, музика је била верни пратилац. У боју, рову, болници, на броду, певале су се "Солунске песме" које се и данас радо слушају, иако су временом аутори заборављени.

Етномузиколог Мирјана Дробац за Јутарњи програм РТС-а каже да нема много писаних података о томе ко је компоновао мелодије ових песама.

"За песме 'Ко то каже, ко то лаже Србија је мала', 'Српска се труба са Косова чује', далеко популарније и лепше 'Креће се лађа француска' и 'Тамо далеко' поуздано знамо да је текст написао учитељ Михајло Заставниковић, међутим за ауторе музике је веома дискутабилно и веома проблематично питање", каже Мирјана Дробац.

Звук војне трубе будио је патриотска осећања, одржавао борбени дух, а истовремено по мелодији, знало се ком војном роду марш припада.

"Можемо их класификовати, да су то били маршеви који су били посвећени знаменитим личностима - Марш Краља Петра, али су постојали и маршеви који су били посвећени одређеним родовима војске: Пешадијски марш, тобџијски марш, данас познат као тобџијско коло, ту је био и коњички марш и сви остали родови су имали своје маршеве", каже Мирјана Дробац

"Ој србијо мила мати" била је једна од омиљених песама и пре Првог светског рата. Компоновао ју је Чех Војтех Шистек на стихове песника Луке Сарића.

"Податак да се ова песма певала у Првом светском рату, иако је настала крајем 19. века, потврдио је и амерички новинар Џон Рид, који у својим путописима које је објавио након Првог светског рата, записао да је ову песму чуо када су је певали српски војници", истиче Мирјана Дробац.

У белешкама о народу који "гине и пева" Џон Рид још наводи: "Циганин-виолиниста дивље је свирао, држећи своју виолину с једном струном за врат, издељан грубо у облику коњске главе. Поред њега лежали су војници и певали најновију песму о поразу Аустријанаца: "Дош'о Шваба све до Раље, а од Раље никуд даље".

Ову песму као и многе друге седамдесетих година забележио је и снимио композитор Жарко Петровић на албуму "Солунске песме", због чега је недавно добио и велико признање чувену Солунску звезду.

"Ја сам осетио да су они певали нешто друго. Не народне које смо ми касније певали, а забавна музика тада није ни постојала, него о томе хоће ли се ускоро кући враћати: 'Завичају мили крају', 'Леле дуње ранке', о кокошима, о воловима, о ливадама, шљивама, њивама", објашањава Петровић.

О селу, њиви и жени у првом светском рату, певао је и артиљерац Јеремија Крстић, а ова песма је и данас популарна.

"У збирци ратних песама, 'Солунских песама' од 1912. до 1918. има око 120 песама са речима. Унете су и химни и народна кола", каже Жарко Петровић.

"То су била коло Српкиња, Неда гривна, чувено Баба Мндрино коло", додаје Мирјана Дробац

Певала се и песма Ива Тијародвића "Миловао сам гараве и плаве, а чувена певачица Софка Николић говорила је да је песму "Цојле Манојле" чула од старог солунца.

Ипак, синоним за Први светски рат, најпопуларнија и најизвођенија песма је "Тамо далеко".

Ова незванична химна српског војника објединила је чежњу за завичајем, патњу, ратну страхоту, али и снагу народа који је и касније са поносом пева.