Железницa - четврта српска армија

Пре почетка Великог рата, Србија је имала 1.070 километара пруге нормалног колосека и још 670 километара узаног колосека. Око 160 локомотива и 4.500 вагона користило се за транспорт путника и терета.

"На прузи Београд-Ниш, саобраћало је од четири до шест возова дневно. Дванаест пари возова, како се то говорило. За осам сати то су прелазили брзи путнички возови, па и Оријент експрес. Мешовити возови ишли су око 12 сати", објашњава за Јутарњи програм РТС-а историчар из Железничког музеја Томилсав Никодијевић.

Са оваквим капацитетом, и не баш бројним кадром, железница је на почетку рата задовољавала потребе војске. Иако је била под командом Врховног штаба, није у потпуности милитаризована.

"У то време, јула, августа, железница служи за превоз војске, наоружања, муниције, војне опреме, хране. Међутим, служи и за евакуацију из угрожених, северних и западних делова Србије, дакле за евакуацију становништва и њиховог покућства", каже Никодијевић

За потребе војске користили су се обични вагони. Сваки је могао да превезе шест коња и четири војника. Железница је имала и осам санитетских возова, за транспорт рањеника са фронта до Грчке. Преседање је било у Битољу, где је дневно стизало од 700 до 1.500 рањеника.

"Железница је у том рату за Краљевину Србију имала посебан значај, нарочито пруга која је водила ка Солуну. Она је имала посебан значај за снабдевање Србије од стране Савезника 1914. и 1915. али се мора истаћи и тимочка железница која је повезивала унутрашњост Србије са Праховом, где је стизала помоћ послата од стране руске империје", каже историчар Алеклсандар Животић.

Привремена железница на Солунском фронту

На Солунском фронту од 1916. до 1918. године железница се користи за транспорт и снабдевање војске. Савезници су изградили пругу дугачку 126 километара. Централне силе, четири пута дужу мрежу. Обе стране користиле су тзв. пољску железницу.

"То су железнице узаног колосека, 60 центиметара,  које су на тешком терену могле да снабдевају. Ту се колесек полаже тако што се поставља на већ постојећим сеоским путевима или на неким слободним површинама", каже Никодијевић.

Српска железница је претрпела велику штету током рата. Већ на почетку, срушен је железнички мост у Београду, како би се спречио улазак Аустроугара. Они су га обновили, али су га по завршетку рата , приликом повлачења - срушили.

"Железничка мрежа је, нарочито на просторима који су били окупирани, сурово експлоатисана. Само са простора Краљевине Србије, готово све локомотиве и највећи део вагона, завршили су у Бугарској или на простору Мађарске", закључује Животић.

Један број возова завршио је у Грчкој, а из Француске и Америке, за потребе војске, стигло је и неколико локомотива.

У српској железници за време рата радило је нешто мање од 4.000 људи. Њихов допринос и ангажман био је од таквог значаја да су од Војводе Радомира Путника добили почасни назив "Четврта српска армија".