Перо јаче од мача

Писци прате врховну команду и плаћају данак Великом рату. Основна карактеристика поезије тих година је родољубиво певање и ратни покличи који треба да подигну дух народа, каже Нада Мирков из Народне библиотеке Србије.

"Стојте галије царске! Спутајте крме моћне!
Газите тихим ходом!
Опело горко држим у доба језе ноћне
Над овом светом водом."

"Милутин Бојић је трагична фигура, можда је најтрагичнији пример то што је забележио смрт и бацање војника на острву Виду. То је морало потрести једног песника и он је томе дао једну форму, па тако 'Плава гробница' постаје симбол страдања у Првом светском рату", каже Нада Мирков.

У крфском забавнику 1917. године објављен је списак осамдесет троје младих писаца, преводилаца и интелектуалаца који су погинули у ратовима од 1912. до септембра 1917. године. Међу њима су и Владислав Петковић Дис, Нестор Жучни, Урош Петровић.

У то време на Крфу у лекарској служби радио је и Милош Ђорић, који је и пре рата објављивао под псеудонимом Уздах Сутончић. Он своја искуства и суочавање са болестима и смрћу, бележи у песмама са другачијим мотивима.

"Поезија Милоша Ђорића се разликује управо по одсуству те голготске реторике, херојске патетике. Мотиви су - мотив светлости, мотив сунца, зазивање женског принципа, месеца који слути на обнову", објашњава Драгана Бедов, ауторка књиге о Милошу Ђорићу "Сутон и уздах".

Било је и оних који су због свог "пера" често затварани. Међу њима су и Алекса Шантић, Сима Пандуровић и Иво Андрић, кога је Аустроугарска сматрала политичким непријатељем јер је заједно са још неколико талентованих књижевника био припадник "Младе Босне".

"Налазио се у Зеници и Марибору у затвору, затим је био у конфинацији у Овчареву и Зеници. Ту у затвору настали су његови медитативни лирски списи "Еx ponto", које ће и почети да објављује у току рата", каже Нада Мирков.

За време Првог светског рата ствара и Станислав Винавер, који је био један од 1.300 каплара и чија су дела утицала на Душана Васиљева, још једног младог експресионисту.

"Ја сам газио у крви до колена и немам више снова,
сестра ми се продала и мајци су ми посекли седе косе...
И ја у овом мутном мору блуда и кала
не тражим плена;
Ох, ја сам жељан зрака! И млека!
И беле јутарње росе!"

Као аустроугарски војник, регрутован је Милош Црњански, који је послат на галицијски фронт, да се бори против Руса. Горка ратна искуства, изменила су његов стил писања. Дела "Ода Принципу" и "Лирика Итаке", која су објављена по завршетку рата, представљају зачетак другачијег правца, који ће снажано утицати на нове генерације писаца.