Велики рат - Тешки губици

Једна од најзначајнијих годишњица у 2014. је обележавање сто година од почетка Првог светског рата. Његов биланс је 50 месеци ратовања, око 70 милиона мобилисаних војника, 20 милиона рањених и 10 милиона погинулих.

Србија је изгубила 62 одсто мушкараца од 18 до 55 година, 53 одсто је погинуло, а девет одсто су остали трајни инвалиди.

Према речима демографа Горана Пенева, сваки четврти, односно пети становник био је жртва Великог рата.

"Прве процене су објављене на Париској мировној конференцији која је одржана непосредно после завршетка Првог светског рата, 1919. године, и према подацима који су изнети на тој конференцији милион и 250 хиљада су били укупни губици Србије", каже Пенев и објашњава да је то као укупна популација данашње Црне Горе и Исланда.

Србија - земља са највећим процентом жртава 

У односу на целокупно становништво, Србија је била држава са највећим бројем људских жртава. Поред директних губитака у рату, глад, сиромаштво, мразеви и инфекције повећали су број смртности. Само од пегавог тифуса у Србији је преминуло око 350.000 људи.

"Што се тиче бојних губитака, губитака бораца, то је негде између 350 и 400 хиљада", каже Пенев.

Процењује се да је укупна материјална штета у Првом светском рату износила 185 милијадри тадашњих долара.

Америка и Русија изгубиле су по 20 милијарди, Британија 35. Велики рат је Србију коштао 400 милиона тадашњих долара.

Изгубљена половина националног богатства 

Историчар, Чедомир Антић сматра да је Србија тада изгубила половину националног богатства, односно седам до десет милијарди златних франака.

"То је 11 пута национални доходак, као када би данас Србија изгубила пола билиона евра, дакле нешто мало мање од 500 милијарди евра. Цела приватизација у Србији износила је око 60 милијарди евра. То је био губитак Србије", каже Антић.

Уништено је 70 одсто целокупне индустрије. 50 одсто рудника метала и 70 одсто рудника угља.

"Сматра се да је Србија изгубила 182 индустријске године, што значи да Србија која је имала јако слабу индустрију, је, ако посматрамо њену добру годину што је, рецимо, 1911. година, враћена 182 године у назад", рекао је Антић.

Централне силе су из Србије однеле милион и по тона угља, више стотина хиљада тона разних метала и четири и по тоне сребра и злата.

"Ако томе додамо и људске губитке, ако томе додамо запуштеност земље, кад се све то сабере верујем да је то рат са најтежим последицама у историји српског народа", закључио је Антић.