Велики рат дезоријентисао Европу

После Првог светског рата Европа је била дезоријентисана због нових слобода, али се због губитка вредности старог поретка отворио и пут ка тоталитаризму који је довео до другог великог светског сукоба, оцењује агенција Франс прес.

"После Првог светског рата почиње да дува ветар демократије, али ће тај ветар бити одузет Европи у коју долази диктатура ослоњена на манипулацију масама. Из рата настаје тоталитаризам који је уништио моралне вредности и укаљао идеале", оценио је француски историчар Жан-Ив ле Наур.

Амерички историчар немачког порекла Џорџ Мос изјавио је да је банализовање насиља Првог светског рата олакшало појаву фашизма и нацизма.

Француски историчар Антоан Прост међутим мисли мало другачије. "Ако искуство масовних погибија доводи до нацизма у пониженој Немачкој, то искуство у Француској буди дубоко одбијање рата", написао је историчар у предговору књиге о Првом светском рату ветерана Пјера Ренувена.

У Француској, победничкој земљи, "мржња према рату је почела већ у новембру 1918. године. Мир утиче на цело француско друштво, и екстремне левице и екстремне деснице", оценио је Ле Наур.

На демографском плану, рат је оставио више од три милиона удовица, али смрт неколико милиона мушкараца није утицала да те жене остану саме.

Удовице се поново удају за много старије или много млађе мушкарце који потичу из разноликих средина, што узрокује знатно мешање друштвених сталежа.

Жене које нису биле у рату али су свуда замењивале мушкарце на фронту, постепено добијају право гласа - у Великој Британији, Немачкој и САД. У Француској ће жене до 1945. чекати да добију право гласа, иако је постојала полна равноправност у областима студирања, посла и обичаја.

Октобарска револуција оживљава друштвене тензије 

Страдања доживљена за време рата и огромна нада коју је у радничком свету пробудила Октобарска револуција постепено оживљавају друштвене тензије.

Шире се штрајкови, револуционарне побуне у Немачкој и Мађарској, долази до експлозије синдикалних активности. Инфлација вртоглаво расте у свим земљама, осим у Великој Британији.

Прост наводи да је "буржоазија приморана да ради" и у победничким и у пораженим земљама.

У таквој уништеној Европи, где влада велика и стална траума, сви ће жалити за идеализованим предратним периодом званим "Ла бел епок". 

Ле Наур подсећа да је наступио период "лудих година", који ће донети слободу и лакомисленост.

"Треба се забављати, искористити сваки тренутак у животу и плесати по лешевима, а то није нека радост", сматра француски историчар.

Жене скраћују косу и сукње, а роман "Мушкарача" Виктора Маргерита скандализује читаоце због слободног понашања главне јунакиње. 

У Париз и Берлин стижу нови музички правци, посебно џез који су донели амерички војници.

Рат је оставио трајан печат на европске уметнике - писце, песнике, сликаре и музичаре, све погођени страхотама рата.

Неколико десетина писаца не устручава се да на натуралистички начин описује страх од смрти, који такође прожима дело сликара, посебно Немца Ота Дикса.

Уметнички покрет дадаизам шири се по целој Европи. Дадаизам пркоси конвенцијама, свему се подсмева и показује веома провокативан антимилитаризам.

У том светлу се рађа надреализам, који доводи у питање моралне, естетске и политичке вредности. У Француској уметници Андре Бретон, Пол Елијар и Луј Арагон, који су учествовали у рату, изазивају велики скандал одбијајући "комеморације које експлоатишу мртве".