Читај ми!

Поглед из Тиране на Први светски рат

Тек што је стекла независност 1913, Албанија је поново подељена. Данас се читав Први рат у тој земљи представља као борба за слободу и против "империјалиста и шовинистичких суседа".

У предвечерје Првог светског рата Албанија је проживљавала еуфорију независности од Отоманске империје. Проглашење самосталности десило се 1912, а онда и признање Лондонским уговором следеће године. Уз ту еуфорију ишле су и последице крвавих балканских ратова. 

"Албанци су имали срећу јер је политичка конјунктура била наклоњена самосталној Албанији, али и несрећу да иста конјунктура није била за припајање свих области у којима већински живе Албанци", каже за Дојче веле Михаел Шмит-Неке, немачки историчар и албанолог.

"Компромис је било успостављање Албаније као кнежевине 'уз признање шест великих сила', али у уским границама које држава и данас има. Даљи компромис је био постављање немачког принца Вилхелма цу Вида (фотографија горе) као албанског кнеза јер он својим пореклом, рођачким везама и конфесијом није наишао на одбијање ниједне стране."

Земља "бачена вуковима"

Сарајевски атентат и избијање Великог рата практично су окончали такву албанску независност и државност. Немачки кнез је 3. септембра 1914. напустио Албанију.

"Његовим одласком Албанија је поново била тамо где је била пре Лондонске конференције - на међународно-правној ничијој земљи", коментарише Шмит-Неке.

Албанија убрзо постаје бојиште политичких и војних интереса на којем се сударају готово све земље које улазе у рат - Србија, Црна Гора, Грчка, Италија, Аустроугарска, Француска и Бугарска. Тако у албанским уџбеницима стоји да је тајни Лондонски споразум из 1915. донео "небројене патње народу Албаније"; подела земље између Србије, Црне Горе и Грчке претворила је Албанију у "валуту за поткусуривање империјалистичких сила и шовинистичких суседа".

Атентат на Франца Фердинанда у албанским школама се помиње само узгредно као дело "српског националисте" Гаврила Принципа који је дао повод за Први светски рат. Ипак, као узрок за рат се наводи криза капитализма и заоштравање односа империјалистичких сила чији се интереси сударају у покушају да се свет другачије подели.

Иако се кривица за рат приписује и Централним силама, ни Антанта није поштеђена: "Тајним споразумом 1915. империјалистичке силе Антанте одлучиле су да укину независност Албаније и да распарчају земљу", стоји у књигама из којих уче школарци. Историчари и стручна јавност у Тирани радо се враћају цитату британског балканолога Идит Дарам, која пише: "Новопечена држава Албанија бачена је вуковима како би се спасле старије државе."

Опште место је и реченица из историјског уџбеника, где се каже да је, након што се сазнало за тајни споразум у Лондону, "ослободилачки покрет албанског народа против окупаторских сила ради слободе и обезбеђивања независности добио на масовности". Међутим, тај покрет није баш лако сместити на ову или ону страну, каже историчар Шмит-Неке. Након одласка немачког кнеза настаје политички вакуум у којем "нема централног играча који би одржао Албанију у комаду. Роман најпознатијег албанског писца Исмаила Кадареа 'Наопака година' представља читав хаос трагикомично, убрзо ни Албанци ни странци не могу да прокљуве ко је с ким у савезу и ко се за шта бори", додаје овај познавалац албанске историје.

Злочинци су увек други

Историчар Шкелзен Гаши анализирао је уџбенике историје са Косова из Албаније и Србије. Утврдио је да текстови на албанском уопште не осликавају исцепканост и различите политичке позиције у Албанији оног времена. Уместо тога, говори се о хомогеном националном покрету са јасним циљевима.

Писци албанских и косовских уџбеника користе општа места, пишу о оружаном отпору против окупатора. Тај отпор предводио је Идриз Сефери, у бугарској зони окупације, односно Азем Бејта у аустроугарској зони. Али нигде ни речи о заједничким борбама Азема Бејте и локалних Срба против аустроугарских трупа. Историчар Гаши је још приметио да у истим уџбеницима нема ни речи о албанским злочинима над Србима. Злочинци су увек други, сопствени народ је увек страдалник.

Али колико су догађаји из Првог рата и ранији, из балканских ратова, мењали слику Албанаца о комшијским народима?

"Дешавања су свакако поларизовала људе и додатно погоршала међусобне односе, пре свега између Срба и Албанаца, као и односе са Грцима", прича Шмит-Неке. "Званична политика је окренула леђа свебалканској сарадњи - из које је била искључена Бугарска - и под краљем Зогом се потпуно везала за Италију. То је Албанију још једном стајало независности."

Број коментара 5

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 23. новембар 2024.
2° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње