ИРГЦ је саопштио да су Иран и Оман постигли споразуме о подели транзита у Ормуском мореузу, и приходима од њега. 

У писму упућеном Антонију Гутересу, генералном секретару Уједињених нација, министар спољних послова Ирана Сејед Абас Аракчи је навео да је Вашингтон 24. августа објавио "Операцију економског искључења", чији је циљ, према његовим речима, прекид легитимних економских односа са Ираном и присиљавање других држава да промене своје трговинске односе.

Европска комесарка за проширење Марта Кос сматра да би Исланд, ако обнови преговоре, већ до 2028. могао да приступи ЕУ. Сличну оцену изнела је и шефица европске дипломатије Каја Калас.

С друге стране, ако Исланђани гласају против наставка преговора, то би могло да пољуља замах за проширење који је ојачао последњих година.

Тесна разлика уочи гласања

Најновија истраживања, објављена ове недеље, показују да је трка готово изједначена, уз благу предност присталица опције "за". За наставак преговора о чланству са Бриселом изјаснило се 51,3 одсто испитаника, док је 48,7 одсто било против.

Исланд је преговоре покренуо 2009. године, у јеку последица глобалне финансијске кризе. Међутим, нова влада је 2013. године зауставила процес пре него што је завршен, пре свега због неслагања са Бриселом о политици рибарства. Од тада је кандидатура формално остала "замрзнута", али никада није повучена.

После више од деценије паузе, Исланд би могао да се врати на европски пут.

Током преговора вођених између 2009. и 2013. године, отворио је 27 од 33 преговарачка поглавља, а 11 привремено затворио. Као члан Европског економског простора од 1994. године, већ примењује велики део европског законодавства и учествује у јединственом тржишту, због чега се сматра једном од најспремнијих држава за евентуално чланство.

Да ли би повратак Исланда могао да помогне земљама кандидатима, посебно оним које су најдаље одмакле, попут Црне Горе – или да додатно закомпликује ионако сложен процес проширења?

Зашто се Исланд после више од деценије враћа европском путу

Новинар исландског јавног сервиса РУВ Бјорн Малмквист оцењује да је кључни разлог за повратак овог питања на политичку агенду промена власти након избора 2024. године.

"Нова влада, у којој је странка која се залаже за чланство у ЕУ, вратила је питање на дневни ред. У коалициони споразум унели су обавезу одржавања референдума о наставку преговора, а почетком ове године постало је јасно да ће гласање бити одржано већ 29. августа", рекао је Малмквист.

Према његовим речима, додатни разлог је чињеница да преговори никада нису формално окончани.

"Преговори са Европском унијом никада нису завршени, тако да је то питање остало нерешено у исландском друштву и политици", додаје исландски новинар.

Повратак европске теме поклопио се са новим геополитичким околностима.

Рат у Украјини, растући значај Арктика и све израженија неизвесност у трансатлантским односима вратили су Исланд у фокус међународне политике.

Пажњу јавности привукао је и гаф америчког председника Доналда Трампа, који је почетком године током говора у Давосу више пута поменуо Исланд, иако је заправо говорио о Гренланду. На Исланду је тај догађај додатно подстакао расправу о месту земље у промењеном геополитичком окружењу.

Економија испред безбедности

Ипак, Малмквист сматра да безбедносни аргументи нису пресудни за већину бирача.

"Већина присталица наставка преговора говори пре свега о економији, стабилности, евру и каматним стопама. Безбедносни аргументи постоје, али нису пресудни за јавно мњење", објашњава Малмквист.

Према последњим истраживањима јавног мњења, присталице наставка преговора имају благу предност. Истовремено, исландско друштво остаје дубоко подељено по питању будућих односа са Европском унијом.

Противници упозоравају на могуће ограничавање националног суверенитета и губитак контроле над кључним секторима попут рибарства и пољопривреде. Заговорници наставка преговора одговарају да Исланд већ више од три деценије примењује велики део европских правила кроз Европски економски простор, али без могућности да учествује у њиховом доношењу.

Током прошлогодишње посете Исланду, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен подсетила је да исландска кандидатура и даље остаје важећа.

"Кандидатура Исланда и даље важи. Земља је добро припремљена за овај процес. Већ учествује у Европском економском простору, делимо исте вредности и већ блиско сарађујемо", поручила је тада Фон дер Лајен.

Шта би повратак Исланда значио за проширење ЕУ

Из перспективе Брисела, евентуални повратак Исланда значио би укључивање једне богате и институционално стабилне државе, која је већ високо усклађена са европским правилима и налази се на геостратешки важној локацији у северном Атлантику.

Због тога поједини аналитичари сматрају да би повратак Исланда могао да створи нову политичку динамику у процесу проширења.

Бојана Зорић из Института Европске уније за безбедносне студије (ЕУИСС) оцењује да би појединим државама чланицама могло бити лакше да подрже нови талас проширења који би укључивао Исланд и најспремније кандидате за чланство.

"Појединим државама чланицама могло би бити лакше подржати нови круг проширења који би укључивао Исланд, али и једну или више најспремнијих кандидаткиња, него пакет који би обухватао искључиво политички захтевније кандидате", рекла је Зорићева.

Може ли Црна Гора у ЕУ у истом пакету са Исландом

Сматра да би такав сценарио могао бити посебно значајан за Црну Гору.

"За Црну Гору би на неки начин било лакше кад би ишла у пакету са Исландом него са неком другом земљом кандидаткињом која има доста више проблема или није толико спремна", навела је Зорићева.

У случају да грађани Исланда подрже наставак преговора, влада у Рејкјавику могла би већ током јесени да обавести Европску комисију да жели да одмрзне кандидатуру из 2009. године.

Због чињенице да Исланд већ више од 30 година учествује у јединственом европском тржишту, многи у Бриселу процењују да би преговори могли да буду завршени за свега годину до годину и по дана.

То је разлог због којег се спекулише о могућности да Исланд и Црна Гора, као две мале и релативно спремне државе, буду део истог таласа проширења Европске уније.

Међутим, пре него што се отвори питање могућег утицаја на Западни Балкан и будуће проширење ЕУ, свој одговор даће сами грађани Исланда на референдуму 29. августа.

Језеро Онтарио, једно од пет великих језера у Северној Америци, налази се на граници између канадске провинције Онтарио и америчке савезне државе Њујорк.

Недељу дана пре доношења ове уредбе, тродневни интензивни трговински преговори између САД и Kанаде потпуно су пропали. Обе стране су се међусобно оптуживале за крах.

Бела кућа је 22. августа увела царине од 50 одсто на поједине производе из Kанаде. Kао одговор, Kанада је најавила увођење контратарифа на америчку робу у износу до 50 одсто.

Kарни: Језеро Онтарио и даље ће се тако звати

Kанадски премијер Марк Kарни изјавио је да ће се језеро Онтарио и даље тако звати.

“То име је старо више од 400 година, настало је пре канадске Kонфедерације и Декларације о независности Сједињених Америчких Држава”, навео је Kарни на платформи X. 

Он је додао да Kанађани такође знају да име које одговара стварности гласи језеро Онтарио, што је, како је навео, “важило тада, сада и важиће заувек”.

Истовремено је од Русије затражио да смањи војну и економску помоћ Ирану, пренео је Билд.

Немачки лист доноси и оцену стручњака за безбедност Ника Лангеа, који сматра да је "ситуација веома озбиљна".

"Ретклиф је желео да пошаље јасну поруку, својеврсно упозорење потенцијалном починиоцу: 'Знамо шта планирате, немојте то да урадите'", каже Ланге.

Kао највероватнији саговорник шефа ЦИА помиње се Сергеј Наришкин (71), директор руске Спољне обавештајне службе (СВР).

Kремљ је након Ретклифовог одласка потврдио контакте између обавештајних служби две земље. Руски председник Владимир Путин, како се наводи, био је упознат са разговорима.

Ова кратка посета подсећа на мисију некадашњег директора ЦИА Вилијама Бернса, који је у новембру 2021. године, по налогу тадашњег америчког председника Џоа Бајдена, упозорио Москву на последице могућег напада на Украјину.

Шта значи посета директора ЦИА

Према оцени немачког стручњака Лангеа, Ретклифова посета највероватније је повезана са најновијим безбедносним догађајима у Европи.

"Вероватно се разговарало о нападима дроновима, попут недавног инцидента на аеродрому у Лајпцигу. Такође и о провокацијама којима би Русија убудуће могла да врши притисак на државе НАТО-а", каже он.

Ланге сматра да Ретклиф резултате састанака директно преноси америчком председнику Доналду Трампу.

Међутим, Трамп је у среду умањио значај састанка. У разговору са водитељем радија Гленом Беком, посету Москви описао је као "полурутинску".

Ланге наводи да су се Ретклиф и Наришкин договорили да се, уколико постоји потреба, овакви директни сусрети могу организовати у року од 24 сата.

Према његовој процени, америчка страна је актуелни састанак вероватно организовала преко канала за везу у руској амбасади у Вашингтону.

Зашто је путовао шеф ЦИА, а не дипломатија

Политиколог Петер Нојман са лондонског Kраљевског колеџа сматра да се вероватно није радило о класичној дипломатији.

"Реч је о веома осетљивим безбедносним порукама", рекао Нојман за Билд.

Нојман указује да се шефови обавештајних служби користе управо у ситуацијама када треба разменити поверљиве информације или јасно дефинисати црвене линије.

Након серије напада пакет-бомбама 2024. године тадашњи директор ЦИА Вилијам Бернс упозорио је Москву. "Након тога су напади одмах престали", подсећа Нојман.

Стручњак за безбедност Нико Ланге указује и на висок ниво обезбеђења током посете.

Према његовим речима, Ретклиф је из Риге у Москву допутовао војним транспортним авионом Ц-17, уз најмање три теренска возила и десетак чланова пратње.

Директор ЦИА, додаје Ланге, увек путује уз телохранитеље, за које се претпоставља да су били наоружани.

Пажња у балтичким државама

Дешавања се пажљиво прате и у балтичким земљама. Председник Литваније Гитанас Науседа оценио је директну комуникацију између америчког и руског шефа обавештајних служби као покушај смиривања напетости између Вашингтона и Москве.

Он је рекао да његова земља очекује да би већ наредних дана могла да добије више информација о садржају разговора.

Председник Летоније Едгарс Ринкевичс није желео да говори о детаљима Ретклифовог заустављања у Риги. Истакао је само да америчке и летонске обавештајне службе блиско сарађују.

"Припремамо се и непрестано покушавамо да идентификујемо различите врсте потенцијалних претњи којима смо изложени", рекао је новинарима.

Kремљ: Односи су у дубокој кризи

Портпарол Kремља Дмитриј Песков оценио је да су контакти између обавештајних служби две земље позитивна ствар.

Kако преносе руске агенције, Песков је рекао да се такви разговори одржавају чак и у најтежим периодима односа између држава. "То је само по себи позитиван процес", додао је.

Ипак, упозорио је да је прерано процењивати какав ће ефекат ти разговори имати.

"Још је прерано рећи у којој мери они могу помоћи да се односи између две земље извуку из садашње дубоке кризе", закључио је портпарол Kремља.

Број странаца који се воде као нестали у округу Ђиронг на Тибету износи 260, објавила је државна телевизија CCTV, али подаци о њиховим националностима још нису доступни.

Највећи број несталих је из суседне Индије – 178, као и из САД – 65, саопштио је Туристички одбор Непала.

Најмање 55 држављана, чији је нестанак пријављен амбасади Малезије у Катмандуу, није било могуће контактирати, саопштило је у четвртак малезијско Министарство спољних послова. Туристички одбор Непала наводи да је број несталих 51.

У поплавама су нестала и 53 Украјинца, док број аустралијских држављана којима се изгубио траг износи 35. Раније у четвртак, аустралијска министарка спољних послова Пени Вонг изјавила је да влада сарађује са Непалом на проналажењу несталих држављана.

После катастрофе нестала су 33 британска држављана, као и 25 Канађана.

Као нестало води се и девет Јужнокорејаца који су радили у хидроелектрани, док је још 10 остало заробљено, саопштило је у среду Министарство спољних послова Јужне Кореје.

Нестало је и девет држављана Сингапура, најмање осам Немаца и осам Руса.

Изгубљен је контакт и са шест држављана Јужне Африке и шест Летонаца.

Амбасада Јапана у Непалу затражила је потрагу за пет држављана са којима није успела да успостави контакт, изјавила је премијерка Санае Такаичи. Нестало је и најмање пет туриста са Новог Зеланда.

Од среде се као нестали воде и држављани Белорусије, Белгије, Бугарске, Финске, Француске, Мађарске, Ирске, Израела, Италије, Казахстана, Летоније, Литваније, Холандије, Филипина, Португалије, Шпаније, Србије, Швајцарске и Шведске, наводи се у саопштењу Туристичког одбора Непала.

У среду водена бујица захватила је тешко приступачно планинско подручје, којим пролазе бројни планинари и ходочасници на путу који повезује Ласу на Тибету са главним градом Непала Катмандуом.

Број погинулих повећан је на 332, док се више од 1.300 људи воде као нестали, већином страни држављани. Многи нестали су странци који су се у погођеном подручју налазили на планинарењу или ходочашћу до светог хиндуистичког места.

Спасиоци воде трку с временом како би пронашли преживеле.

Стручњаци сматрају да узрок поплава није био земљотрес, већ "урушавање глечера и покретање бујице наноса".

Стручњаци су изразили забринутост због могућег "другог и трећег таласа" које би могли да изазову наноси у рекама.

У одлуци о забрани наведено је да је циљ организације био да обучи "неонацистичку елиту" прожету националсоцијалистичком идеологијом. Правила АфД-а наводе HDJ међу организацијама чијим бившим члановима није дозвољено приступање странци.

У одлуци савезне владе о забрани, у коју је Велт имао увид, указује се на "склоност националсоцијализму" и закључује: "Стварни циљ удружења јесте обука неонацистичке елите". Наводи се и да је група себе видела као организацију која стоји "у традицији Хитлерове омладине".

Савезни управни суд Немачке потврдио је забрану 2010. године. Суд је тада навео да се HDJ "залаже за идеологију крви и тла и расну доктрину националсоцијалиста и шири антисемитске идеје", као и да заузима "у целини милитантно-агресиван став" према слободном демократском поретку.

Зигмунд: Не занима ме шта је било пре 20 или 25 година

Сва четворица одбацила су могућност да њихова прошлост у HDJ-у буде разлог за дисквалификацију, било умањујући своју улогу или одбијајући да је коментаришу.

Зигмунд, за кога се очекује да ће убедљиво победити на изборима следеће недеље, одбио је да се дистанцира од било кога од њих.

"То су изузетни људи. Имају беспрекорну биографију. Не занима ме шта се догодило пре 20 или 25 година", рекао је Зигмунд за Велт, додајући да ће се бавити "сасвим другим проблемима у овој земљи".

Хар – од неонацистичке омладине до могућег места у покрајинској влади

Један од четворице, Патрик Хар (44), портпарол је АфД-а у Саксонији-Анхалт и извршни директор посланичке групе странке у покрајинском парламенту. Унутар странке помиње се као могући шеф Државне канцеларије, што практично одговара функцији шефа кабинета покрајинског премијера, уколико АфД формира владу.

Био је члан радне групе, коју је предводио заменик покрајинског лидера странке Ханс-Томас Тилшнајдер, основане у јуну 2025. ради израде овогодишњег програма владања.

У том програму се, између осталог, тражи да деца тражилаца азила и избеглица буду смештена у "посебна одељења", са наставним програмима заснованим на школским програмима њихових матичних земаља, које би, у идеалном случају, предавале саме избеглице.

Као циљ се наводи да се деци стави до знања да је "њихов боравак у Немачкој само привремен" и да се "наша деца" поштеде "вишеструких оптерећења" заједничке наставе са ученицима из "потпуно страних култура".

У програму се такође тврди да деца са инвалидитетом "паралишу напредовање наставе". Вишедеценијско немачко суочавање са нацистичком прошлошћу описује се као "продужавање неурозе", док се хомосексуалност назива "сексуалном девијацијом и нерепродуктивним начином живота".

Сам Зигмунд такве ставове ретко износи јавно. Његова кампања заснива се на ведром популистичком наступу, а у интервјуима је опрезан. За "злочине националсоцијализма" рекао је да су "несумњиво међу најмрачнијим поглављима немачке историје".

Према записнику националног омладинског конгреса HDJ-а у који је Велт имао увид, Хар је 3. октобра 2002. једногласно изабран за руководиоца одељења за набавке те организације.

Записник указује да је и раније радио за то одељење и да је поднео извештај о својим претходним активностима. За наредну годину члановима су нуђена путовања током којих је требало да "упознају земљу и људе на територијама отргнутим од Рајха", што се односило на области у суседним државама које је Немачка изгубила после Другог светског рата.

Зигмунд је касније за Берлинер цајтунг рекао да је Хар навео да је организацију напустио "око 2003. године" и да се његов посао сводио на прикупљање шатора и посуђа за омладинске кампове. Зигмунд је рекао да се неће одрећи некога зато што је "давно био у кампу".

На питање Велта како данас гледа на време проведено у HDJ-у, Хар је одговорио: "Помирио сам се с тим".

Нотдурфт и "младалачка непромишљеност"

Још један бивши члан HDJ-а из Зигмундовог окружења је Лауренс Нотдурфт, главни правни саветник посланичке групе АфД-а и члан страначког арбитражног суда у покрајини, који решава унутарстраначке спорове.

Национални копредседник АфД-а Тино Крупала рекао је за немачки јавни сервис АРД да се Нотдурфт дистанцирао од HDJ-а и да је та епизода била "младалачка непромишљеност".

Када га је неколико дана касније јавни сервис МДР питао да ли је променио своје ставове, Нотдурфт је одговорио: "Немам због чега себе да прекоревам".

Нотдурфт, рођен 1981. године, био је активан у организацији током једне деценије. Записници показују да је 1999. изабран за заменика националног лидера HDJ-а на трогодишњи мандат. У извештају службе за заштиту уставног поретка покрајине Бранденбург из 2002. описан је и као активиста неонацистичке Националдемократске партије.

Нотдурфт је 2003. уручио "златну значку части" HDJ-а Лизбет Гролич, некадашњој регионалној функционерки Савеза немачких девојака из нацистичког периода, која је касније учествовала у оснивању неонацистичких организација.

Пишући касније у часопису HDJ-а Funkenflug, Нотдурфт је навео да је Гролич била "неизмерно" задовољна што омладински рад организације остаје "и даље посвећен истим идеалима".

"Ми млади морамо утолико више да тежимо да, уз амбицију и истрајност, заузмемо одлучујуће позиције у школи, образовању, на универзитету и у каријери", написао је Нотдурфт.

Интерни документ из новембра 2005, у који је Велт имао увид, бележи да је Нотдурфт поново изабран за заменика националног лидера HDJ-а на још три године – до 2008, када је имао 27 година.

Ништа од тога није успорило његов успон у АфД-у. Упркос забрани пријема бивших припадника HDJ-а, приступио је АфД-у, радио за посланичку групу странке у Баден-Виртембергу 2018, а затим у Баварској. Године 2024. изабран је за градоначелника округа Рослау у Саксонији-Анхалт.

Као адвокат, исте године је заступао Зигмунда пред покрајинским уставним судом у спору поводом парламентарне дисциплинске мере изречене након што је Зигмунд увредио једног посланика Левице.

Немачки лист Taz ове године је објавио да је неколико Нотдурфтове деце присуствовало окупљањима групе Jungadler, етнонационалистичке омладинске организације коју власти испитују као могућег наследника HDJ-а. Нотдурфт је преко адвоката навео да није у контакту са групом Jungadler и да не зна ништа о организацијама наследницама HDJ-а.

На захтев Велта за коментар није одговорио.

Каден и књига коју су власти означиле као "омаж националсоцијализму"

Ерик Каден, рођен 1976. године, од 2022. ради као политички саветник АфД-а за образовање, културу и науку.

Године 2005. посветио је текст у часопису HDJ-а Курту Егерсу, нацистичком културном функционеру и припаднику Вафен-СС-а, називајући га "непоколебљивим борцем немачке културне револуције", који је погинуо на Источном фронту "у великонемачкој борби за слободу".

У интерном документу немачке службе за заштиту уставног поретка из 2008, који је Велт видео, Каден, тада 32-годишњак, наводи се као власник поштанског сандучета HDJ-а. Исте године, заједно са Нотдурфтом, био је обухваћен полицијским рацијама широм земље против активиста HDJ-а, које су претходиле забрани организације.

До тада је већ објавио књигу о Егерсу, док је радио за посланичку групу неонацистичке Националдемократске партије у парламенту Мекленбурга-Западне Помераније.

Покрајинска служба за заштиту уставног поретка оценила је у јануару 2009. да књизи "недостаје било каква критичка дистанца према Трећем рајху" и да се "расна борба и националреволуционарне идеје описују као узорне".

Касније те године Савезна комисија за медије штетне за малолетнике ставила је књигу на листу ограничених издања.

"Садржај представља омаж националсоцијализму у свим његовим аспектима", наведено је у одлуци у коју је Велт имао увид. Према оцени комисије, књигу карактеришу антисемитизам који афирмише насиље, величање Адолфа Хитлера, позитивно представљање нацистичке расне доктрине и тоталитарно наметање сопствених интереса другим људима.

Каденова докторска дисертација објављена је 2018. у издавачкој кући крајње деснице, чијим каталогом доминирају националсоцијалистички и неонацистички наслови. Његова књига из 2022. о главном пилоту Адолфа Хитлера објављена је код Данкварта Штрауха, такође бившег активисте HDJ-а.

Ни Каден није одговорио на захтев Велта за коментар.

Још један бивши члан HDJ-а у редовима АфД-а

Нотдурфтов брат, Феликс В., био је члан HDJ-а од 1999. до 2004. године, а у априлу 2003. постао је руководилац одељења за "отаџбини одану опрему и логистику кампова", показују документа.

Велт није објавио његово пуно презиме јер је, према немачким законима о приватности, реч о приватном лицу које није тражило пажњу јавности.

Он данас у посланичкој групи АфД-а у Саксонији-Анхалт води послове који се односе на савезна и европска питања, медије и културу, а био је и члан групе која је 2025. радила на изради програма владања.

Ни он није одговорио на захтев за коментар који му је Велт упутио преко канцеларије портпарола АфД-а у Саксонији-Анхалт.

Полиција је саопштила да очекује да ће број жртава, који је према досадашњим подацима премашио 270, наставити да расте.

"Број ће расти, јер смо наставили потрагу и очекује се да ће бити пронађено још тела", рекао је портпарол полиције Аби Нарајан Кафле за Ројтерс.

Стотине туриста нестале у бујицама

Према подацима полиције и туристичких званичника, у Непалу се као нестало води 826 људи, међу којима је готово 600 странаца.

Међу несталим туристима из више од две десетине земаља је 177 држављана Индије, 63 Сједињених Држава, 34 Аустралије, 33 Велике Британије и 25 Канаде.

У кинеском округу Ђиронг на Тибету нестало је 558 људи, известила је у четвртак кинеска државна телевизија CCTV, наводећи да је међу њима 260 страних држављана.

Снимци показују огромне количине воде и наноса који односе десетине људи на граничном прелазу у Ђиронгу. Низводно у Непалу вода је однела куће, путеве и енергетске објекте.

"Огромна бујица блата ишла је право ка нама. Како нам се приближавала, била је све виша. Када сам видео да је ушла у нашу кућу, покушао сам да ухватим супругу за руку и одведем је на терасу. Али бујица блата ју је однела", рекао је Кешав Прасад Барал, 68-годишњи преживели који се лечи у болници.

Хеликоптер га је, четири сата касније, пребацио на безбедно. "Моја супруга је и даље негде испод блата. Нема је", додао је.

Почела достава хитне помоћи

У најтеже погођеним областима хеликоптери достављају шаторе, храну и друге неопходне потрепштине које је обезбедила суседна Индија, рекао је портпарол непалске војске Раџа Рам Баснет. Више од 5.000 припадника војске и полиције укључено је у потрагу за преживелима и несталима.

Прве информације непалских званичника указивале су на могућност да је земљотрес изазвао урушавање доњег дела глечера, што је потом покренуло поплавни талас.

Амерички геолошки завод (USGS) саопштио је да потрес магнитуде 4,4, како је првобитно објављено, заправо није био земљотрес, већ сеизмичка енергија настала урушавањем леда и стена са глечера, након чега је уследила бујица наноса.

Кинеске власти идентификовале су и ризик од језера које је и даље блокирано наносима у Ђиронгу, узводно од граничног прелаза између Тибета и Непала који су погодили одрон и поплаве. Према извештају CCTV-а, то би могло додатно да отежа спасилачке операције на тешко приступачном планинском подручју.

Многе жртве биле на ходочашћу

Многе жртве биле су на ходочашћу ка Каилашу и језеру Манасаровар, висинском подручју на Тибету које поштују хиндуси, будисти и припадници других религија.

Планина Каилаш, за коју хиндуси верују да је пребивалиште бога Шиве, налази се на обали језера Манасаровар, које се такође сматра светим у више религијских традиција.

Амерички Стејт департмент саопштио је да ће послати саветника за реаговање у случају катастрофа и пружити помоћ у вредности од 500.000 долара.

Канада помно прати ситуацију, рекао је премијер Марк Карни на мрежи Икс, описујући поплаве као "потпуно разорне".

Тимови Уједињених нација и њихови партнери шаљу помоћ и особље како би подржали угрожене заједнице у Непалу, рекао је генерални секретар УН Антонио Гутерес.

Аустралијски премијер Ентони Албанезе рекао је да за сада има мало информација о размерама катастрофе.

"Непал је земља у развоју. Она нема ресурсе какве би у оваквој ситуацији имала Аустралија, па је до информација тешко доћи", рекао је Албанезе.

Сагар Пандеј, директор хималајске туристичке компаније, рекао је да се 15 Индијаца и Аустралијанаца индијског порекла, који су са компанијом били на ходочашћу, воде као нестали.

"Нема више људских творевина, нема људских насеља. Све је сравњено са земљом", рекао је он за Ројтерс након што је хеликоптером прелетео погођено подручје. "Верујем да су сви који су били у хотелу, ресторану или аутомобилу нестали."

Снимци показују људе које је бујица однела док су покушавали да побегну

Сигурносне камере на кинеској страни границе забележиле су велики број људи који беже од бујице камења, блата и воде која је рушила зграде и односила возила.

Људи који траже информације о члановима породица несталим у погођеним областима Нувакот и Дадинг окупили су се испред центра за обуку непалске војске, који је служио као база за хеликоптерске спасилачке операције.

На погођеним подручјима слојеви блата дебели више метара прекрили су куће, дрвеће и возила. Хеликоптери који су превозили преживеле током целог дана су надлетали област.

Почетна анализа сателитских снимака компаније "Планет лебс" показала је да је одрон леда и стена покренуо поплаву са наносима у реци Ленде, око 20 километара североисточно од граничног прелаза Расувагади између Непала и Кине, навели су непалски званичници за управљање катастрофама на мрежи Икс.

Телевизијски снимци приказују срушене куће, аутомобиле које је вода носила и метални мост који је бујица однела. Очевици кажу да је вода потопила читава села.

Истовремено, председник САД Доналд Трамп изјавио је да Ормуски мореуз "функционише" и да су из њега уклоњене мине, као и да не верује да је ирански ајатолах Моџтаба Хамнеи мртав.

Израелски премијер Бенјамин Нетанјаху рекао је да је током састанка са Трампом у јулу разговарао о три могућа приступа Ирану – дипломатији, војној акцији и пооштравању "опсаде" Техерана и да је Трампу препоручио трећу опцију.

Израелске безбедносне снаге затвориле су центар за обуку који води Агенција УН за помоћ палестинским избеглицама (УНРВА), последњи објекат те агенције који је још радио у окупираном Источном Јерусалиму. Генерални секретар УН Антонио Гутерес осудио је упад у центар за обуку.

Западни аналтичари број акција ван граница Ирана процењују на око 200, уз око 190 напада који су претходили убиству Солејманија. Иран одлучно демантује ове тврдње Запада.

"Кључни тренутак у историји Блиског истока", како је описиван напад дроновима на конвој возила којим је са багдадског аеродрома, 3. јануара 2020. године, покушао да се извезе генерал Касем Солејмани, покренуо је осветничку операцију иранских шпијуна, који су од тада, према доступним подацима, извели око 190 напада на политичке противнике, највише у западној Европи и Израелу, али и у обе Америке и Јапану.

Багдадске ватре и иранске освете

Серија иранских акција почела је још док су у Багдаду горели остаци "тојоте" и "хјундаија", које су, по наредби председника Доналда Трампа, пројектилима "хелфајер" разнели амерички дронови. Солејмани, чије је тело разнесено у експлозијама, идетификован је на основу прстена који стално носио.

Пет година и 190 напада касније, иранске телевизије емитовале су прилог под насловом "Где и како убити Барона Трампа?", сина америчког председника, чији живот, према проценама Револуционарне гарде, вреди 10 милиона долара.

Два дана раније, израелски премијер Бењамин Нетанјаху је рекао да је Иран покушао да убије једног од његових синова, који је, одмах евакуисан са Флориде и пребачен у Израел. Израелски медији наводе да је мета иранског плана био Јаир Нетанјаху.

"Иран је циљао једног од мојих синова. Покушали су да га убију“, рекао је Нетанјаху.

Пре две године, Доналд Трамп је, наводно, био мета завере због које је у САД ухапшен пакистански држављанин. Трампов некадашњи саветник за националну безбедност, Џон Болтон, такође је, наводно, био на списку за одстрел иранских власти.

Иако се ове две претње сматрају производима иранске пропагандне машинерије радије него истинским опасностима, од Исламске револуције 1979. године забележено је безмало 400 случајева у којима су ирански шпијуни за мете одабрали иранске дисиденте, новинаре, дипломате из разних земаља и израелске држављане.

Иранске акције су укључивале убиства, претње, покушаје отмица и праћење особа које су сматрали непријатељима.

Интервју који је подигао узбуну

"Лично сам надгледао операције против дисидената који су живели у иностранству", рекао је порталу Дидбан један од бивших челника Револуционарне гарде, Мохсен Рафикдуст, наводећи да су под његовом командом, у Француској и Немачкој, ликвидирани бивши премијер Шапур Бахтијар, официри Голам Али Овеиси и Шахријар Шафик и уметник Ферејдун Фарохзад.

"Убиства су, за нас, извели баскијски сепаратисти", рекао је тада Рафикдуст, чији је политички успон почео када је 1. фебруара 1979. године, са аеродрома у центар Техерана довезао ајатолаха Руколаха Хомеинија.

Осим одметнутих Баскијаца, акције су за рачун Иранаца изводили и припадници Исламског џихада, те бројних других организација, које су, на различите начине, биле повезане са иранским прокси снагама на Блиском истоку, укључујући Хамас, јеменске Хуте и на концу Хезболах.

Агенција Ројтерс је, пре две године, објавила истраживање према којем је Иран, од убиства генерала Солејманија 2020. године, био умешан у најмање 33 случаја покушаја убистава и отмица, док ирански дисиденти тврде да је Техеран у претходних скоро пола века, одговоран за 862 убиства и 124 покушаја убиства и неуспешних отмица.

Последња велика акција иранских обавештајаца одиграла се 2020. године у Ираку, где је ухваћен и тајно у Иран пребачен новинар Руколах Зам, кога су власти у Техерану оптужиле да је објавама на друштвеним мрежема "доливао уље на ватру" протеста у тој држави две године раније.

Зам, је убрзо затим, после суђења погубљен у једном од иранских затвора.

Иранци су, нвцем, успевали да придобију и криминалце, па је тако 2021. године један од чланова "Анђела пакла" покушао да убије двојицу дисидената у Мериленду, док је годину дана касније једнако неуспешан био и Азербејџанац који је, наоружан "калашњиковом", кренуо да убије активисткињу Масих Алинежад.

У сложеној спрези криминалаца и иранских агената на мети се, 2023. године, нашла и синагога у Бохуму, као и централа медијске куће Иран интернешенел, коју финансира Саудијска Арабија.

Иран је пре две године од Саудијаца затражио да затворе овај медиј.

Јединице 400 и 840

Западне обавештајне службе за сва недела иранских шпијуна криве две јединице Револуционарне гарде, означене бројевима "400" и "840", задужене за операције у иностранству и регрутацију странаца.

Јединици 840 на терет се ставља покушај убиства једног од дисидената пре две године у Холандији, када су у његову кућу покушала да упадну две особе, али је их је полиција ухапсила.

Један од нападач је идентификован као француски држављанин тунишког порекла, које је, месец дана пре напада у Холандији, тешко ранио другог иранског дисидента у Шпанији.

Такође 2024. године, група шведских тинејџера је, наводно по директивама из Ирана, пуцала на израелску амбасаду у Стокхолму, док су припадници исте групе, пар месеци касније бацили ручне гранате на зграду израелске амбасаде у Копенхагену.

Иранска мета у Албанији

У сложеном сплету околности и догађаја, Албанија је 2022. године, прекинула дипломатске односе са Ираном, пошто су владине институције у Тирани били изложене серији сајбер-напада, за које је влада Едија Раме окривила Техеран.

Ови напади, суштински, били су одговор на сличне акције које су из затвореног комплекса надомак Драча, водиле припаднице организације Муџахедин е-Калк, која је за неколико деценија прошла пут од "врха копља Исламске револуције" до изгнанства у Албанији.

Осуђени су на живот у егзилу јер их власти у Техерану терете за смрт 12.000 људи, који су страдали у акцијама које су припадници Муџахедин-е Калка, после прогона из Ирана почетком осамдесетих година, организовали прво у сарадњи са режимом Садама Хусеина, а затим Американцима и наводно Израелцима. Челници ове организације, пак, тврде да је у њиховим упадима страдало више од 50.000 Иранаца.

На концу сложеног пута су, у недостатку каквих бољих опција, уточиште потражили у Албанији, која је од привременог смештаја постала перманентни дом за око 3.000 Иранаца. Они су се у Драчу, на обали Јадранског мора, скрасили после озбиљне дипломатско-правне гимнастике у Вашингтону и серије договора америчких дипломата са владама Саљија Берише и Едија Раме. Одатле воде "сајбер рат" против Исламске Републике Иран.

Дo сада је потврђено да се као нестали воде и 31 држављанин Малезије, 12 британских држављана, четири Јужноафриканца, три Американца, по један аустралијски и холандски држављанин, док за 111 несталих националност тек треба да се утврди.

Кинеска новинска агенција Синхуа пренела је раније да се на главном граничном прелазу између Кине и Непала, у тибетанском округу Ђиронг, активирало клизиште, где се страхује да ће бити велики број жртава.

Агенција је додала и да се страхује да је много људи погинуло, или се воде као нестали након што је клизиште погодило главни гранични прелаз између Кине и Непала у тибетанском округу Ђиронг.

Председник Кине Си Ђинпинг позвао је на свеобухватне напоре у потрази за несталима и позвао на јачање система за праћење и рано упозоравање како би се спречиле секундарне катастрофе.

Путеви који воде до копненог прелаза Ђиронг на кинеској страни, као и комуникације и снабдевање електричном енергијом, били су прекинути, а у току је акција потраге и спасавања, саопштила је Синхуа.

Анкете показују да је АФД у Саксонији-Анхалту близу освајања апсолутне већине, а на нивоу Немачке популарнија је од свих осталих политичких странака, укључујући владајућу Хришћанско-демократску унију.

Некадашњи дописник из Немачке Мирослав Стојановић каже да су прогнозе у Немачкој прилично поуздане и да АФД има стабилно бирачко тело. Истиче да странка основана 2013. године има снажну комуникацију са млађом генерацијом посредством друштвених мрежа, попут Тиктока.

"Шокови су велики због могућности да једна странка као што је Алтернатива за Немачку, која је све време политички анатемисана и тражено је чак и њено судско укидање и тако даље, незадрживо прави неку врсту успона... Шок је заиста врло известан, да ће она имати апсолутну победу. Да ли ће имати и апсолутну већину, то је сада питање“, каже Стојановић.

Указује да такав резултат отвара питање односа осталих странака према АФД-у, који је до сада био политички изолован.

"Шта учинити са једном странком која добија толико гласача? Не можете игнорисати. И те идеје, рецимо, о њеном укидању, односно забрани, су биле веома проблематичне“, наводи Стојановић.

Ћурчић: Највише гласова не значи и власт

Изузев Берлина, покрајине у којима се избори одржавају у септембру су мале, али ће имати јак одјек, уколико се прогнозе за успех АФД-а на њима остваре.

Петар Ћурчић са Института за европске студије наглашава да, према немачком федералном систему, те покрајине имају мали број представника у Бундесрату, горњем дому немачког парламента, у који владајуће већине у покрајинама шаљу своје делегате.

Када је реч о истраживањима јавног мњења, Ћурчић наводи да Алтернатива за Немачку има од 40 до 43 одсто подршке у Саксонији-Анхалту, око 36 одсто у Мекленбургу–Западној Померанији и мање од 20 одсто у Берлину.

"Дакле, то није близу апсолутне већине. Дакле, то није 50 плус један посто“, наглашава Ћурчић.

Напомиње да је реч пре свега о изборима који се тичу политика на нивоу покрајина, подсећајући да је Немачка федерална држава у којој су надлежности подељене између федерације, покрајина и локалних средина.

"Ово су избори око комуналних политика, дакле комуналних политика на нивоу покрајине, јер Немачка је, немојмо то заборавити, федерална земља“, каже Ћурчић.

Додаје да на покрајинске изборе ипак утичу и шире европске теме.

"Наравно, постоје ове опште европске теме, попут ове око миграција, које, наравно, онда утичу и на саме покрајине“, наводи Ћурчић.

Какви су изгледи за коалицију

Ћурчић наводи да је важно како ће се после избора поставити остале партије и какве ће коалиције бити могуће.

Говорећи о могућности сарадње Хришћанско-демократске уније са АФД-ом, Ћурчић каже да не очекује промену досадашњег става.

"Не мислим да је ЦДУ у том смислу ревидирао став у погледу политике према Алтернативи за Немачку“, каже Ћурчић.

Како истиче, изборни резултат сам по себи није довољан за долазак на власт ако странка нема партнере са којима може да формира већину.

"То што имате највише гласова, у смислу тих 28 посто колико видим да по анкетама на савезном нивоу Немачке има Алтернатива за Немачку, то вам не значи ништа јер нико неће да коалира са вама. Дакле, немате коалициони капацитет да би се са вама коалирало“, наводи Ћурчић.

Излазак из еврозоне – "сањарска политика“

Једна од тема уочи избора јесте и став АФД-а према евру. Ћурчић указује на значај заједничке валуте за немачку економију, подсећајући да је Европа главно немачко тржиште и да се спољнотрговинска размена унутар Европе обрачунава у еврима.

"Имамо Немачку која је највећи, заправо, удеоник у Европској централној банци. Дакле, очекивати једну тако наивну политику да би Немачка могла да се повуче из еврозоне, то је просто, како бих рекао, једна сањарска политика“, оцењује Ћурчић.

Подсећа и да је копредседница АфД-а Алис Вајдел раније говорила да излазак Немачке из еврозоне није реалан.

"Којој онда Алис Вајдел веровати", упитао је Ћурчић.

Слабљење традиционалних странака

Као један од проблема немачке политичке сцене, Мирослав Стојановић види слабљење странака које су деценијама биле њени главни ослонци – демохришћана и социјалдемократа.

"Тако да проблем сада настаје за те парламентарне демократије и у Француској и у Немачкој, што су ти стубови, некада важни, посустали“, каже Стојановић.

"За Немачку је срећна околност што, чак и ако Алтернатива за Немачку добије апсолутну већину, по том ротационом систему може да председава Бундесрату годину дана, али то је далеки термин. По распореду који сам видео, они би тек тридесет и неке године стигли на ред“, каже Стојановић.

Додаје да се због раста АФД-а већ разматрају различити сценарији, посебно када је реч о осетљивим областима.

"Тако да се сада праве сценарији како на неки начин обуздати АФД, поготово у неким осетљивим теренима као што су обавештајне службе, тајни подаци и тако даље“, наводи Стојановић.

Према његовим речима, АФД је током свог развоја преузимао теме које су значајне делу бирача – од противљења евру до миграција.

"Она је кренула као странка која је била против евра 2013., онда је уграбила ту мигрантску тему и на њој је профитирала“, наводи Стојановић.

Додаје да АФД за привлачење бирача користи теме о којима не може самостално да одлучује.

"То је, наравно, немогућа мисија око евра и тако то, јер они не одлучују о томе, али маме гласаче тим темама“, каже Стојановић.

Напомиње и да је реч о партији за коју се сматра да је блиска са Русијом, али која има и подршку САД.

Иако њихове теме попут миграција нису горући проблем у рецимо Саксонији-Анхалту, АФД, истиче Стојановић, рачуна на домино-ефекат.

"Да би, ако направе сада сјајан резултат, а сигурно ће направити у Саксонији добар резултат, то имало и неку за њих добру последицу, да и у другим покрајинама тај глас буде јачи", рекао је Стојановић.

Гиљотина је уочена у задњем делу камионета, који је био непрописно паркиран у блоку Источне Капитол улице, у непосредној близини зграде Врховног суда САД, као и америчког Капитола и Конгресне библиотеке.

Мотив због којег је Ле дошао у Вашингтон за сада није познат, а полиција истражује његову прошлост како би утврдили због чега је прешао око 4.180 километара како би у свом камионету превезао гиљотину.

На снимцима објављеним на друштвеним мрежама види се како полицајци уклањају гиљотину из црног камионета, који је касније одшлепан.

Гиљотина, механичка справа за извршење смртне казне одсецањем главе, постала је један од симбола периода Владавине терора током Француске револуције.

Добила је име по француском лекару Жозефу Ињасу Гиљотену, који је предложио њено коришћење као хуманији начин кажњавања. Први пут је употребљена 25. априла 1792. године у Паризу, а у Француској је коришћена за извршење смртних казни све до 1981.

На градилишту се тренутно завршава сагоревање заосталих процесних гасова под надзором стручњака и покренута је истрага, наведено је на Телеграму.

Укупно 152 особе су затражиле медицинску помоћ, од којих је 36 хоспитализовано због повреда различите тежине. Преосталих 116 особа добило је помоћ и није било потребе за њиховом хоспитализацијом.

Специјални авион "ил-76" руског Министарства за ванредне ситуације стигао је ради превоза дела хоспитализованих у федералне медицинске установе. Жртвама и њиховим породицама пружа се психолошка подршка.

Такође се прати квалитет ваздуха у близини стамбеног насеља Свободни.

За сада нису утврђена прекорачења максимално дозвољених концентрација контролисаних супстанци, а мониторинг се наставља.

Како је претходно саопштено, пожар се догодио у помоћном процесном делу јединице за пиролизу, где се врши процес разлагања материје помоћу високе топлоте, без присуства кисеоника.

Телеграм канал 112, који је повезан са руским безбедносним структурама, објавио је да су у комплексу експлодирала бурад са метанолом, након чега је избио пожар.

Узрок пожара за сада није познат, али су неки медији објавили да се сумња на саботажу. Амурски рударско-хемијски комбинат један је од највећих светских комплекса за производњу полиетилена и полипропилена који су тренутно у изградњи.

Реч је о гигантском пројекту који заједнички граде руски Сибур и кинески Синопек, са укупним буџетом који премашује 10 милијарди долара. Његов укупни капацитет требало би да износи 2,7 милиона тона готових производа годишње.

Планирано је да производња првих количина полиетилена почне у трећем кварталу ове године, а полипропилена 2027. године.

На гинеколошком одељењу у тренутку избијања пожара било је 16 новорођенчади, од којих је једно спасено.

Пожар је избио око два сата пре објављивања извештаја, а у болници су у току операције хлађења.

Стејт департмент и Министарство финансија САД истовремено су увели санкције против скоро 60 појединаца, компанија и бродова, за које Вашингтон тврди да омогућавају Ирану војне набавке, сајбер операције и остваривање прихода од извоза нафте и петрохемијских производа.

Амерички председник Доналд Трамп изјавио је, у међувремену, да су све мине које су биле постављене у Ормуском мореузу детониране или уклоњене из међународних вода и да је Ирану саопштено да ће сваки брод или чамац који поставља нове мине бити уништен.

С друге стране, Оман и Иран су у заједничком саопштењу, након састанка шефова дипломатија те две земље у Техерану, навели да су разговарали о плану за отварање привременог заједничког пловног коридора кроз Ормуз.

Истакли су, такође, да су разговарали о заједничком пројекту уклањања мина из теснаца, иако је Трамп претходно објавио да су све мине у мореузу уништене или уклоњене.

Њујорк тајмс је, у међувремену, објавио да САД припремају повратак дипломата у амбасаде на Блиском истоку које су биле евакуисане пре и током рата са Ираном, што указује, пише лист, на процену администрације америчког председника да није вероватно скоро обнављање сукоба пуних размера.

За то време, директорка Међународног монетарног фонда (ММФ) Кристалина Георгијева оценила је да је светска економија боље него што се очекивало поднела енергетски шок изазван ратом у Ирану.

Истакла је, међутим, да погоршање фискалне ситуације у појединим земљама, раст приноса на државне обвезнице и застој у процесу смањења инфлације представљају разлог за забринутост.

Техеран је, како се истиче, постао искусан у заобилажењу санкција, али кључни изазов остаје извоз нафте.

"Са једне стране имате економске санкције, с друге стране имате америчку блокаду на Ормуском мореузу. Иран у великој мери зависи од извоза нафте. Дакле, уколико Иран не извози најмање један до два милиона барела нафте, имаће велики проблем – неће моћи да исплати зараде" сматра Накхавали.

Нова рунда економског притиска и заобилажење санкција

Коментаришући мотиве Вашингтона, Накхавали подсећа да су САД покушале да нападну Иран физички најмање три пута, при чему су у току напада елиминисани многи команданти Исламске револуционарне гарде, али и врховни вођа Ирана. Према његовим речима, евентуални циљ САД била је промена режима у Техерану, што није остварено.

Када је реч о контроли пловидбе кроз Ормуски мореуз, ставови Техерана и Вашингтона су супротстављени – док Техеран тврди да има апсолутну контролу над свим бродовима и танкерима, Сједињене Америчке Државе наводе да су успоставиле канал који пролази близу обале Омана.

Према мишљењу овог аналитичара, истина је негде између, а ирански мониторинг је донекле ослабљен америчким нападима на јужни део Ирана где су се налазили радари и комуникациона опрема.

У погледу дипломатских напора и недавних посета представника Омана и Пакистана Техерану, Накхавали наглашава да дипломатија никада није заустављена, али да суштина споразума за Вашингтон и даље значи "предају" иранског нуклеарног програма Исламске Републике.

Борба за хегемонију на Блиском истоку

Говорећи о ширим регионалним односима и новом одбрамбеном савезу Саудијске Арабије, Турске и Пакистана, аналитичар оцењује да такво савезништво у пракси тешко може да пружи стварно одвраћање или војну корист, с обзиром на унутрашње противречности и геополитичке позиције тих земаља.

Истовремено, ситуација на Блиском истоку представља ширу борбу за регионалну хегемонију.

"Мислим да је неизбежан будући сукоб између Турске и Израела. Не треба заборавити да је ово што се тренутно дешава на Блиском истоку борба око превласти у региону. И ви ту имате три актера који могу да постану хегемони – Иран, Турску и Израел", оценио је Накхавали.

Сматра да ће будућност региона зависити од бројних фактора – од америчког присуства и фокуса на Кину, преко унутрашњих дешавања и предстојећих избора у Израелу, па до чињенице да се стабилан поредак на Блиском истоку не може успоставити без уважавања Ирана и његовог места у новој регионалној калкулацији.

Америчке царине од 50 одсто ступиле су на снагу 22. августа и погађају канадску робу вредну 27,6 милијарди канадских долара. Отава је прецизирала одговор: од 8. септембра уводи царине од 15, 25 и 50 одсто на исти износ америчког извоза, међу осталим на челик, млечне производе, кућне апарате, пољопривредну опрему и електронику. Влада је најавила и пакет помоћи привреди и радницима од 7,5 милијарди канадских долара.

У међувремену је Доналд Трамп додатно подигао улог: запретио је да ће од 1. јануара царине на аутомобиле, камионе и делове произведене у Канади подићи на 50 одсто. Споразум о којем се преговарало требало је, напротив, да америчку царину на канадске аутомобиле спусти на 15 одсто.

Свет на који је Карни упозоравао

За професора Самира Саула садашњи сукоб није изненађење нити потпуно нови феномен.

"Да ли је управо спор са Вашингтоном пример међународне односе на које је Марк Карни упозоравао? Јесте", каже професор Саул.

Канадски премијер је у јануару отишао корак даље од уобичајених упозорења о променама у међународном поретку. Говорио је о свету у којем велике силе користе царине као средство притиска, финансијску инфраструктуру као инструмент принуде, а ланце снабдевања као слабост. Његова теза била је да стара претпоставка о економској интеграцији која доноси обострану корист и већу сигурност, више не важи.

То је за Канаду посебно непријатно питање. Мало је развијених држава које су тако дубоко економски повезане са једном великом силом као Канада са Сједињеним Државама.

Али Саул упозорава да проблем није настао са Трампом.

"У асиметричним односима то није ништа ново. Ако се вратимо у 19. век, када је Велика Британија била доминантна светска сила, односи са слабијим државама готово увек су ишли у корист Британије. Исто важи и данас. Када је један партнер много јачи, у тој вези увек постоји могућност притиска", наводи Саул.

Другим речима, Трамп није измислио асиметрију. Он је само много отвореније користи.

Географију не можете променити

Канадски премијер заговара већу стратешку аутономију: ширење трговинских односа са Европом и Азијом, нове споразуме, снажнију домаћу индустрију, већа улагања у одбрану, енергију и критичне минерале. Његова влада сада понавља да ће одговор на амерички притисак бити и убрзана диверсификација тржишта.

Али Канада не може да измести своју јужну границу.

"Канада је везана за Америку и тако ће остати", каже Саул. "Оно што може да уради јесте да смањи ту зависност, да ослаби оне везе које је чине рањивом и пронађе бољу равнотежу. То не значи развезивање од Америке. Географија нас повезује."

У томе је и парадокс целе приче. Канада покушава да постане мање зависна од свог највећег тржишта управо у тренутку када трговински рат показује колико је од тог тржишта зависна.

Око 70 одсто канадског извоза и даље одлази у САД. Али зависност није једносмерна: Канада је кључни добављач америчког тржишта енергијом и минералима, укључујући велики део увозне нафте и калијума који је неопходан пољопривреди. Зато Карни засад избегава најагресивније могуће противмере. Цена потпуног трговинског рата била би велика за обе стране.

Географија као судбина

Саул је у разговору оценио да ће Канада и САД, упркос сукобу, на крају морати да дођу до неког облика договора и да је могуће да ће део царина остати.

Договора на видику нема. Канада је суспендовала преговоре, нове рунде нису заказане, Отава уводи реципрочне царине, а Трамп прети додатним мерама против аутомобилске индустрије.

Али, каже професор Саул, две економије толико су повезане да потпуни и трајни раскид није реалистичан. Питање више није да ли ће поново преговарати, него под којим условима и са колико међусобно нанете штете пре него што се врате за сто.

Карни је у Давосу упозорио да средње силе морају да смање рањивост, удруже снагу и престану да рачунају да ће их сама правила заштитити. Његова најцитиранија реченица била је једнако оштра, колико и једноставна: "Ако нисте за столом, онда сте на јеловнику".

Седам месеци касније, Канада покушава да докаже да ипак може да остане за столом, чак и када са друге стране седи много моћнији сусед.

"Затворили смо их како би спречили да се гангрена прошири на остатак државе", објаснио је, пре неколико година каналу "Франс 24", управник затвора Гарната, генерал Џалал Абдел Аким.

Гангрена, како је описао либијски генерал, заустављена је почетком 2020. године, када су снаге фелдмаршала Хафтара са лица земље збрисале читав низ формација повезаних са Ал каидом и Исламском државом.

Триполи против Бенгазија, или Дбеиба против Хафтара

Од тада, битка за превласт у Либији води се између међународно признате владе у Триполију, на чијем се челу налази Абделхамид Дбеиба и Хафтара, који контролише источни део државе.

Обе владе подржава читав низ држава - Хафтара Русија, Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати, док Дбеиба махом помоћ добија од Турске и Катара и низа западних земаља.

Истовремено, земља је додатно подељена на мале феуде, којима владају локални шерифи.

Хафтар, некадашњи сарадник америчке Централне обавештајне агенције који је, временом, прешао на руску страну, поново је добио неколико поена у Белој кући пошто је усшешно посредовао у ослобађању америчког мисионара Кевина Ридоа из руку Исламске државе.

Иако је нејасно да ли су Ридоа из заточеништва спасили Хафтарови специјалци или је, ипак, за њега плаћен откуп, ослобађање је на сва звона нахвалио амерички председник Доналд Трамп.

Неколико дана раније, Хафтаров син, Садам испословао је ослобађање двојице руских плаћеника из руку туарешких побуњеника, припаднике организације Азавад која је уз помоћ локалне подружнице Ал каиде, подигла устанак против владе у Бамаку.

На тај начин, Хафтар је у сложене преговоре о будућности Либије ушао са два поена предности у односу на ривалску владу Абдухамида Дбеибе. Две владе су се, протекле седмице, договориле о начину поделе 90 милијарди долара вредног буџета Либије, што је први конкретни искорак после безбројних међународних покушаја да, некако, у ред утерају безнадежно подељену земљу.

Одмах затим, локално станивништво, разјарено недостатком струје и енергената, поставило је барикаде и упало у читав низ трафостаница, доводећи ионако килав енергетски систем у додатну опасност.

Најмање једна трафостаница у Триполију је експлодирала пошто су демонстранти, на своју руку, покушали да укључе струју. Широм престонице, на раскрсницама гореле су гуме, док су гневни грађани каменицама гађали полицајце који су покушавали да успоставе ред.

Разлог беса лежи у чињеници да се либијска електропривреда одлучила на искључења која трају и до 20 сати дневно, што је аутоматски изазвало и прекиде снабдевања водом у тренутку када температуре у држави достижу и до 50 степени Целзијуса.

Либија, бескрајна политичка криза

Политичка криза у Либији, која се повремено претвара у отворене сукобе, готово без престанка траје још од свргавања режима Моамера ел Гадафија 2011. године. Међународна заједница је наду за излаз из ћорсокака тражила у председничким изборима, који је требало да буду одржани крајем 2021, али је та иницијатива неславно пропала због насиља, политичког натезања и нејасних правила.

Изостанак воље за политичким решењем кризе Либију је претворио у полигон за испробавање новог оружја и натезање великих сила, укључујући САД, Русију, Турску, Италију, Француску и неколико арапских држава.

Либијци су, у суштини, прилично скептични у вези с тим могу ли слободни и поштени избори уопште бити одржани у држави којом доминирају локалне, махом наоружане фракције, корупција и отворена непријатељства.

Серија покушаја да се у држави одрже било какви избори окончана је неуспесима и нападима на изданке будућих изборних институција.

Пред Либијом се данас налази неизвестан пут изградње било каквих институција и праведне расподеле богатства која би, чему се оптимисти надају, овог пута била заснована на владавини права пре него на идеологији.

Годинама, а нарочито од краја 2021, као први корак ка стабилизацији најављивани су слободни избори, и то пошто је 650.000 Либијаца потписало петицију којом се тражи замрзавање активности свих привремених институција и стварање услова за одржавање избора.

Њих су протеклих година покушали да издејствују и шефови америчких и турских обавештајних служби, Уједињене нације, као и изасланици египатских власти, али сва настојања да се локални лидери наговоре на било какву сарадњу у том смеру показала су се узалудним.

Мера се спроводи у координацији са америчким Министарством унутрашње безбедности.

"Координирамо са Министарством унутрашње безбедности како бисмо идентификовали и поништили неимигрантске визе странаца који су дошли у Сједињене Америчке Државе тврдећи да су краткорочни посетиоци, али су потом поднели захтев за азил да би трајно остали овде", рекао је портпарол Стејт департмента Томи Пигот.

Пигот није желео да потврди број виза које би могле да буду поништене, наводећи да ће се процес спроводити постепено и да ће број бити променљив.

Званичници су навели да поништавање виза не би аутоматски значило и тренутну депортацију.

Већина особа чији су захтеви за азил у поступку биће прекатегоризована, али ће изгубити статус пословних или туристичких путника.

Заменик државног секретара Кристофер Ландау критиковао је особе које, према његовим наводима, користе пословне и туристичке визе да уђу у САД, а затим подносе захтеве за азил.

"Азил не би требало да буде рупа у закону за заобилажење закона о имиграцији", написао је Ландау на друштвеној мрежи Икс.

Визе Б1 углавном се издају за пословна путовања, док су визе Б2 намењене туризму, посетама породици и пријатељима или медицинском лечењу.

Подносиоци захтева за ове визе морају да потврде да не намеравају да траже азил у САД и да докажу да планирају да се врате у своје матичне земље.

У протеклих 18 месеци Стејт департмент је поништио око 175.000 виза особама које су осуђене или оптужене за кривична дела, укључујући вожњу у алкохолисаном стању, силовање и пљачку, као и појединцима који су јавно критиковали политику САД, посебно у вези са Блиским истоком.

Документи Стејт департмента до којих је дошла агенција АП указују да је провера тренутних носилаца Б1 и Б2 виза покренута након што је Стејт департмент добио податке о захтевима за азил од америчке Службе за држављанство и имиграцију.

Током претходног дана, израелске снаге извеле су нападе на Појас Газе у којима је погинуло најмање осам особа од којих двоје деце.

Упоредо је либанска национална новинска агенција известила да су, од поднева по локалном времену, примећене "непријатељске" активности дроновима изнад Бејрута.

Израелска војска је раније саопштила и да су њихове снаге извеле нападе на складишта оружја у граду Гази, док су палестински медији навели да су у нападу погођене и џамија и постројење за десалинизацију у градској четврти Шеик Радван.

Јеменска група Хути која је у савезништву са Ираном, с друге стране, тврди да су у нападима балистичким ракетама циљали саудијске танкере са нафтом у Црном мору.

У тренутку када је иранска валута достигла нови рекордно низак ниво и уочи америчке објаве о новим санкцијама које су САД увеле Ирану, амерички председник Доналд Трамп написао је на мрежи Трут соушал да се Иран "потпуно урушава".

Раније се огласио и портпарол иранског министарства спољних послова Есмаил Багаи који је нагласио да ће та земља искористити све своје билатералне капацитете како би се супротставила санкцијама САД.