Према полицијским наводима, мушкарац је приликом ударца задобио повреде опасне по живот. Првобитно је реанимиран на лицу места, а затим је пребачен у болницу у Минхену, где је подлегао повредама, преноси Билд.

Несрећа се догодила на атракцији “Мамурлук“, торњу слободног пада који је висок око 80 метара.

Према првим информацијама, страдали мушкарац се налазио у простору где није требало да буде, услед чега га је ударила и згњечила гондола у којој су путници стрмоглаво падали.

Одељење за криминалистичке истраге истражује и трага за сведоцима несреће, посебно за свима који су снимили видео-запис инцидента.

Октоберфест је почео у суботу ујутру и трајаће до 4. октобра.

Више од шест милиона посетилаца сваке године долази на фестивал пива, који се сматра највећим на свету, а око 600 полицајаца и стотине припадника обезбеђења дежурају око фестивалског простора.

"Ниједног тренутка нећемо оклевати да бранимо независност, безбедност и територијални интегритет Ирана", пренели су званични медији Хатамијеве речи.

И док Трамп прети могућим новим нападима, амерички министар финансија Скот Бесент истакао је да ће иранским авио-компанијама од среде, 23. септембра, бити онемогућено пословање широм света због америчких санкција.

Упозорио је и земље које и даље прихватају летове иранских авио-компанија.

"Ако слете, не можете да им обезбедите гориво, не можете да им пружате услуге на аеродрому, не можете да им продајете карте или ћете бити искључени из доларског система”, нагласио је Бесент.

"Иран ер" одговара – настављамо да обављамо летове из Техерана, Мешхеда и Исфахана за Наџаф у Ираку.

Багдад пак потврђује да ће примењивати забрану летова иранских авио-превозника у складу са одлуком америчког Министарства финансија.

Ирански министар спољних послова Абас Аракчи стигао је у Њујорк уочи годишњег заседања Генералне скупштине Уједињених нација, а очекује се да данас допутује и ирански председник Масуд Пезешкијан.

Међутим, америчке власти нису издале визе члановима медијског тима иранског председника, упркос поднетим захтевима и накнадним обраћањима, изјавио је директор за односе сa јавношћу кабинета иранског председника Хабиб Абаси.

Два танкера погођена су пројектилима током јучерашњег дана у Ормуском мореузу.

Листа проблема о којој је Гутерес говорио је дугачка – рат Украјине и Русије, рат Америке и Ирана, офанзива Хута на обалама Црвеног мора, грађански рат у Судану, побуна исламиста у Малију, енергетска криза и свеопшти аларм због брзог развоја технологија.

Истовремено, Уједињене нације бирају новог шефа, који ће се у небеско-плаву зграду на Ист Риверу, коју су пројектовали Волас Харисон, Оскар Нимајер и Ле Корбизије, уселити у јануару. После три круга прелиминарних гласања у Савету безбедности, још није сасвим јасно ко ће наследити Гутереса.

Извесно време чинило се да би то могла бити бивша чилеанска председница Мишел Башеле, али се она после трећег круга тајног гласања, одржаног у петак, повукла из трке.

За попуњавање Гутересовог места остало је седам кандидата: Каролин Родригез Биркет из Гвајане, Ребека Гринспан из Костарике, шеф ИАЕА Рафаел Гроси, Марија Фернанда Еспиноса из Еквадора, Меки Сал из Сенегала, Олара Отуну из Уганде и Ивона Баки.

Чланице Савета безбедности још нису постигле консензус о овом питању.

Садашњи састав Савета безбедности, суштински, представљао је први озбиљан спољнополитички пораз немачког канцелара Фридриха Мерца, чија земља први пут није успела да заузме једно од места несталних чланица Савета безбедности, која припадају групи западноевропских држава. На места које је меркала Мерцова дипломатија засели су, почетком јуна, Аустријанци и Португалци.

Све невоље 2026. године

Када је, пре десет година, Гутерес на месту шефа УН заменио Бан Кимуна, нико није могао ни да замисли да ће свет 2026. године бити озбиљно уздрман серијом застрашујућих сукоба, све жешћим последицама глобалног загревања и необузданим развојем вештачке интелигенције.

Управо због тога, чини се, Уједињене нације су овогодишње окупљање светских лидера назвале "Обнова поверења, управљање променама: Уједињене нације које доприносе свима".

Највећи проблем светске организације садржан је управо у првом делу имена. Поверење у Уједињене нације озбиљно је уздрмано серијом сукоба у чијем решавању Гутересове дипломате слабо или никако не учествују – од рата у Појасу Газе, сукоба администрације Доналда Трампа са верским лидерима у Техерану, хаоса уз обале Црвеног мора, па све до низа криза које потресају Африку.

Истовремено, домет утицаја УН додатно су умањиле поделе у Савету безбедности, јер су Сједињене Државе у последњих годину дана у два наврата снагом вета заустављале резолуције које су се односиле на палестинско питање, док су Руси и Кинези на исти начин спречавали делање у иранском случају.

Слободни пад, који су у ово време прошле године Уједињеним нацијама предвиђали ветерани светске дипломатије, ипак, није се десио, иако је и даље јасно да ова организација, из године у годину, полако губи значај махом због немогућности да делује у решавању највећих светских криза.

Трамп наступа први

Владар унилатералних акција, амерички председник Доналд Трамп говориће пред Генералном скупштином УН већ у уторак пре подне, када ће, како се очекује, још једном оштро критиковати светску организацију због низа мањкавости.

"Улажемо велике наде (у УН), али нису добро вођене. Искрено, не раде баш најбоље. Морају да се саберу", речи су којима је Трамп, у фебруару, описао Уједињене нације.

Управо због таквог става, и званичници УН али и остале дипломате ће са пажњом слушати његов говор, покушавајући да докуче какав ће однос Бела кућа имати према светској организацији у будућности.

Да ствари не буду сасвим црне, Американци су, пред почетак овог 81. по реду заседања Генералне скупштине, уплатили 725 милиона долара у буџет УН и још 102 милиона за мировне мисије.

"САД још увек дугују 1,3 милијарде долара", рекао је портпарол УН Фархан Хак.

Наводно, током самита светских лидера, Трамп ће се, по први пут од када је поново засео у Овалну канцеларију, састати са Гутересом. Током ових девет месеци, тврде званичници обе стране, шеф Беле куће и први човек УН нису разговарали ни телефоном.

Гутерес ће, пак, известити остатак света о резултатима амбициозно замишљене реформе УН, које претходних година прати глас прескупе, корумпиране и пре свега неефикасне организације.

Потпуно нове Уједињене нације, како их је пре тачно годину дана најавио Гутерес, морале би много успешније да се ухвате укоштац са све жешћим геополитичким тензијама, ратовима у Украјини и Појасу Газе, али и проблемима попут неједнакости, глобалног загревања и изазовима проистеклим из технолошког напретка.

Од тада, отказ су добиле хиљаде запослених у УН, али су терет реформи осетиле избеглице, прогнаници и сиротиња широм света, јер је на располагању било мање хране, вакцина или шатора.

Позивајући светске лидере на светски сајам дипломатије, Гутерес је крајем прошле седмице најавио "прославу постигнутих резултата и онога што се очекује". Шта год то било.

''Ово су први савезни избори од почетка специјалне војне операције, а десили су се упркос терористичким нападима непријатеља и разним другим покушајима да се подрију. Јединствена Русија остварила је сјајан резултат. Први пут су на изборима учествовали и наши ратни хероји, од којих ће неки добити посланичка места на савезном или регионалном нивоу", истакао је Дмитриј Медведев, председник странке Јединствена Русија.

Први пут посланици Думе бирани су и у Доњецкој, Луганској, Запорошкој и Херсонској области. Кремљ упозорава да ће нови Трампов закон о проширењу санкција против Москве отежати окончање украјинског сукоба, али остаје отворен за трилатералне преговоре.

''Не треба заборавити да је против Русије уведено више од 30 хиљада санкција у разним секторима. Москва се у значајној мери прилагодила таквој ситуацији и нашла начине да што више умањи негативне последице казнених мера", указује Дмитриј Песков, портпарол Кремља.

Трамп: Русија изгубила контролу над индустријом дизела

На украјинском фронту борбе не престају. У нападу на Кијев страдало је четворо људи, на мети је била и Одеса. Планирани сусрет са Трампом у Њујорку могао би да промени много тога, уверен је Зеленски.

''Постоји дипломатски замајац, а мировни преговори су наш приоритет. Изнете су нове идеје о деескалацији и начинима за решавање основних безбедносних питања, као што су енергетска сигурност, безбедност хране и заштита људских живота'', истиче украјински лидер.

Трамп сматра да је Русија изгубила контролу над индустријом дизела због украјинских напада на њене рафинерије. Зато је, преноси Фајненшел тајмс, од Зеленског захтевао да обустави ударе, забринут због глобалне несташице горива и растућих цена на светском тржишту.

То значи да је у првој половини ове године удео кинеских бродоградитеља у светском тржишту износио чак 82 одсто – невероватна цифра која се слободно може назвати потпуном доминацијом. И то упркос плановима америчке владе да тренд раста популарности квалитетних али јефтиних кинеских транспортних бродова успори или заустави увођењем додатних глоба не само на све бродове у кинеском власништву који упловљавају у америчке луке, већ уопште и на сва пловила кинеског порекла, чак и када су она у поседу америчких бродарских предузећа.

Сматра се да кинески бродоградитељи, под условом да наставе производњу темпом из 2025. године, имају обезбеђен посао за наредних седам година.  

Сенка рата 

Влада у Вашингтону је такву меру усмерену на обуздавање раста кинеског утицаја у бродоградњи и поморском саобраћају формално увела у октобру прошле године.

Међутим, пошто је Пекинг одговорио сопственим санкцијама, пре свега ограничењима на продају ретких земних елемената Сједињеним Државама, председник Трамп је већ наредног месеца (привремено) одступио од те агресивне рестриктивне политике, замрзнувши намет на кинеске бродове на годину дана.

Један од узрока раста броја и носивости бродова који се потражују од кинеских бродоградитеља је, дакле, покушај дела клијената да искористе временски прозор који је тако настао. Али, истичу стручњаци, с обзиром на неизвесност у вези с будућношћу, односно могућности да се Трамп ускоро врати својим антикинеским наметима, ваља истаћи да је више од тога раст потражње подстакао рат у Персијском заливу. 

Конкретно, реч је о низу фактора као што су оштећења и потонућа бродова услед ратних дејстава или немогућност да се пловила извуку из блокаде у том заливу. Важан фактор је и процена пословних људи да ће, због војнополитичке нестабилности на Блиском истоку и могућег затварања пролаза кроз мореуз Баб ел Мандеб, у скорој будућности извозницима и шпедитерима из Југоисточне и Источне Азије требати више моћнијих танкера и бродова за транспорт контејнера и другог терета који могу да покрију веће раздаљине, односно, сировине и енергенте дотегле из још даљих делова света, а робу за Европу пренесу путујући око Африке.  

Обрнути ефекат

Економисти тако констатују да је војна авантура у Персијском заливу обезвредила и чак проузроковала ефекат супротан ономе чему се Трампова влада надала када је увела политику опорезивања бродова кинеског порекла и компанија које их поседују – неки од њих чак цитирају Трампов програматски говор одржан по ступању на дужност, у којем је као један од важних задатака поставио оживљавање америчке бродоградње. 

Циљ је, дакле, био да се наметањем глоба изолује кинеска и поспеши домаћа бродоградња, али удео те гране америчке привреде на светском тржишту остаје свега пола процента, док је кинески, са нешто више од 50 одсто пре две године, у првој половини ове године скочио на преко 80. 

Политиколози и бизнисмени у Источној Азији зато верују да ће бродоградња, односно питање (поновног увођења или одмрзавања) америчких намета на бродове у кинеском власништву и бродове изграђене у Кини који пристају у америчке луке бити једна од тема разговора током сусрета председника две државе у Вашингтону касније ове недеље.

"Забрана је директан напад на Први амандман и њоме се крше најосновнији уставни принципи", наводе медијске куће у нацрту тужбе којом од суда траже да одмах реагује и врати новинарима пропуснице за улазак у Белу кућу.

Медији тврде да је, без претходног упозорења и мимо процедура, Бела кућа одузела акредитације новинарима чије се извештавање није допало Трампу.

Амерички председник је претходно, најављујући забрану, изјавио да ће можда додати и друге медије на листу оних којима је приступ забрањен.

Новинари Си-Ен-Ена, Ем-Ес Науа и Политика не могу да приступе својим радним просторијама унутар Беле куће, а забрањено им је и коришћење телевизијске опреме у том комплексу.

Новинарке ове три медијске куће су пре два дана покушале да уђу у круг Беле куће како би извештавале, али им је Тајна служба забранила улазак и одузела им новинарске пропуснице.

Тријумф Алтернативе за Немачку (АфД) на североистоку земље (38,2 одсто) и 16,3 одсто у Берлину потврђују оно што се наслућивало након убедљиве победе те странке на недавно одржаним изборима у Саксонији-Анхалту – наставља се тренд јачања крајње деснице паралелно са све сложенијом економском и социјалном ситуацијом у Немачкој.

Упоредо са тим слабе ЦДУ и Социјалдемократска партија (СПД), две странке које су деценијама биле окосница немачког политичког система, напомиње некадашњи амбасадор Србије у Берлину Зоран Јеремић.

"Немачка је у стагнацији већ добрих седам година, нема раста. То се све одрази и, наравно, одрази се на незадовољство бирача“, наводи Јеремић.

Указује и на значај гласова млађих бирача, будући да су на овим изборима први пут гласали и млади од 16 година.

"Анализе су показале да управо они најмање гласају за ЦДУ, а највише за АфД", каже Јеремић.

Професор политичких наука на Универзитету у Варшави Марко Бабић сматра да овакви резултати нису изненађење и повезује их са односом политичких елита према социјалној сигурности и индустријској бази земље.

"Ово што се дешава тренутно у Немачкој је један велики показатељ, односно једна врста аларма за политичке елите, како у Немачкој, тако и генерално у Европској унији“, истиче Бабић.

Тактика за коалицију

АфД је свестан да без коалиционог партнера не може да дође на власт, а Јеремић каже да та странка има тактику како да "сруши ватрени зид“ који су друге партије поставиле око ње.

"Они имају тактику да они буду ти који ће срушити ватрени зид... и то тако што ће разбити центар, створити расцеп између СПД-а и ЦДУ-а слабљењем и једне и друге партије. И тада, у том таквом окружењу, приморати неку од партија да уђе са њима у коалицију“, наводи Јеремић.

Истиче да главно питање није однос других странака према АфД-у, већ проблеми који су ту странку довели у садашњу позицију.

"Немачка је у озбиљним проблемима, није нашла кључ и пут за излазак из кризе и ако се то тако настави, они који се брину због АфД-а ће имати разлога за даљу бригу“, каже Јеремић.

Шта АФД може да пружи Немцима

Професор Марко Бабић, међутим, указује на то да евентуални долазак АфД-а на власт не би аутоматски значио и решење проблема са којима се Немачка суочава.

"АфД нема неки магични штапић који може да реши ове проблеме о којима говоримо. Они су системски и структурни. Дакле, суочиће се исто са проблемима с којима се суочава данашња политичка елита у Немачкој“, наглашава Бабић.

Отвореним сматра и питање да ли АфД има капацитет да, уколико једног дана преузме власт, спроведе промене које заговара.

"Постављам питање да ли АфД као партија на власти има интелектуални капацитет да изврши зрелу, рационалну промену, а промена је потребна, у неком дужем периоду“, каже Бабић.

Бабић као један од могућих сценарија види и ублажавање политике АфД-а у случају доласка на власт, наводећи пример италијанске премијерке Ђорђе Мелони.

Уколико би, међутим, странка доследно спроводила садашње ставове, сматра да би то значило велике промене у Европској унији – од питања евра и Шенгена до економске политике, односа са Русијом и трансатлантске сарадње.

Укупна излазност на тродневним изборима, који су завршени 20. септембра, достигла је 56,66 одсто.

На електронском гласању на даљину, Јединствена Русија добила је 49,06 одсто гласова, Нови људи 15,42 одсто, а Комунистичка партија Руске Федерације 12,26 одсто, према речима председнице Централне изборне комисије Еле Памфилове.

Избори за посланике деветог сазива Државне думе почели су 18. септембра, а гласање је завршено 20. септембра.

Истовремено су одржани и други избори на регионалном и локалном нивоу.

Јединствени дан гласања обухватио је више од 2.200 изборних кампања на различитим нивоима, на којима је бирано 20.700 посланика и шефова администрација.

Право гласа имало је више од 111 милиона људи у Русији и више од 1,8 милиона у иностранству, а гласање је организовано на 333 бирачка места у 152 земље.

Према наводима РИА Новости, изборе је пратило око 380.000 посматрача, међу којима више од 1.000 страних посматрача из 133 земље и 13 међународних организација.

Инциденти и лажне дојаве о нападима

Председница Централне изборне комисије Ела Памфилова навела је да су регионалне канцеларије Министарства унутрашњих послова 18. септембра забележиле 367 инцидената повезаних са изборима, укључујући 24 лажне дојаве о терористичким нападима у 15 региона.

Према њеним речима, московски систем електронског гласања био је мета више од 100 милиона потенцијално опасних напада, који су блокирани.

У Доњецкој, Луганској, Запорошкој и Херсонској области, посланици Државне думе бирани су први пут.

Према подацима РИА Новости, излазност у тим областима била је 81 одсто, 79,33 одсто, 79,39 одсто и 74,61 одсто.

Агенција наводи да су, упркос инцидентима, неправилности пријављене током гласања брзо отклањане.

Памфилова је рекла да је број пријављених прекршаја, у односу на 91.000 изборних комисија, био мањи од 0,01 одсто и оценила да је то знатно мање него на изборима 2021. године, исткави да је, упркос притисцима и провокацијама, обезбеђен висок ниво контроле над изборним процесом.

Канцелар и лидер ЦДУ Фридрих Мерц назвао је резултат избора у Мекленбург-Западној Померанији "катастрофом“, оценивши резултате као "тешке", уз поруку да су реформе неопходне.

Такође је преузео одговорност и поручио да намерава да настави да обавља функције канцелара и председника ЦДУ.

Социјалдемократска партија (СПД) освојила је у Мекленбругу-Западној Померанији 35,5 одсто гласова, Левица 6,5, а Зелени 5,7 одсто, док су БСВ са 4,8 и Слободне демократе (ФДП) са по један одсто гласова остали без места у покрајинском парламенту.

СПД, на челу са покрајинском премијерком Мануелом Швезиг, према резултатима, тамо може да формира власт са Левицом и Зеленима.

На изборима у Берлину, такође одржаним јуче, победила је Левица са 25,7 одсто гласова, што је више него двоструко бољи резултат за ову странку у односу на претходне изборе.

ЦДУ је у тој покрајини освојила 18,8 одсто и заузела друго место, док су АфД са 16,3 одсто, Зелени са 14,3 и СПД са 12,1 одсто такође освојили места у парламенту.

БСВ је остао испод цензуса са 4,7 одсто, док је ФДП остварио још слабији резултат.

У Мекленбургу-Западној Померанији АфД је предводио Лајф-Ерик Холм, док је СПД предводила Швезиг.

У кампањи су кључне биле теме миграција и односа према крајњој десници.

Шеф Немачког института за истраживање јавног мњења ИНСА Херман Бинкерт оценио је да је негативан тренд савезне ЦДУ утицао и на резултат покрајинске организације, наводећи да је узрок незадовољство политиком ЦДУ и канцелара Фридриха Мерца.

У Берлину су међу кључним темама били приступачне кирије и експропријација, безбедност и проблем смећа, док је водећа кандидаткиња Левице Елиф Ералп освојила 25,7 одсто гласова.

Скоро четири милиона немачких грађана гласало је у недељу за нове парламенте у обема покрајинама.

Излазност бирача је значајно порасла у обема покрајинама - у Мекленбургу-Западној Померанији била је 78,1 одсто, док је 2021. износила 70,8, а у Берлину је јуче достигла 74,2 одсто, у односу на поновљене изборе 2023, када је на биралишта у тој покрајини изашло 62,9 одсто бирача, закључује "Билд".

Према првим извештајима, погинуло је најмање осам особа, док је најмање једна повређена, саопштиле су локалне власти.

Акција спасавања је и даље у току.

Није издато упозорење на опасност од цунамија.

За сада нема извештаја о повређенима или материјалној штети.

Прошлог месеца, тај регион погодио је земљотрес јачине 7,7 степени Рихтерове скале и тада је живот изгубило најмање 100 људи док је више од 180.000 расељено.

"Праве инфраструктурне промене и медицинске вежбе, од ратних тријажа рањених, до тога да се одбране од напада дронова или саботаже инфраструктуре. У том сегменту се у медијима највише говорило о чувеној болници у Улму из времена Хладног рата, која је 20 метара под земљом и спремна да функционише и у време атомског удара и да збрине око 2.000 рањених", каже Ненад Радичевић, дописник РТС из Немачке.

Враћање Немачке на хладноратовска подешавања диктира и њен географски положај. На источном крилу НАТО-а на идеалној је удаљености од претпостављене линије фронта, објашњавају аналитичари.

"Имајући у виду ту њену позицију, нарочито према источном крилу НАТО-а, сасвим је разумљиво да су ове мере које су наложене и примењују се како би у евентуалном сукобу НАТО алијанса била спремна да одговори на те врсте изазова", каже Радојица Лазић, декан Факултета за безбедност и дипломатију.

Немачка (ни)је спремна

У јавности се поставља питање, да ли је Немачка спремна да одговори додељеном задатку, и у случају сукоба, дневно збрине хиљаду рањених.

"Укратко речено, није. Немачка има свега пет војних болница са капацитетима до 1.800 кревета што значи да би ти капацитети у року од 48 сати били испуњени, с друге стране капацитети цивилних болница су велики, али постоји проблем да постоји хроничан мањак медицинског особља“, рекао је Ненад Радичевић.

"Они своје грађане плаше управо од рата са Руском Федерацијом. Из тог разлога постоји један налог НАТО алијансе од почетка септембра ове године да припреме одређену инфраструктуру за ситуацију уколико до таквих околности дође“, рекао је професор Лазић.

По том питању немачка јавност је подељена, део грађана сматра да држава добро реагује на реалну опасност, док други такве припреме сматрају претераном и ратно хушкачком пропагандом. Оно што грађане више брине јесте инфлација и тренутно рекордне цене горива, као и унутрашња политичка превирања у земљи.

"Када постигнемо значајан успех на бојном пољу и непријатељ буде у слабој позицији, морамо искористити дипломатију како бисмо учврстили те добитке", казао је Галибаф током обраћања у парламенту, пренела је Ал Џазира.

Фокс њуз је објавио да амерички председник Доналд Трамп разматра могућност ескалације војних удара на Иран, Трамп је за тај ТВ канал рекао да се "неки ирански званичници крију" и да САД не могу да пронађу никога ко је у стању да постигне договор. "У фази сам одлучивања", рекао је Трамп, додајући да ће се у рату између САД и Ирана догодити "веома велике ствари“. 

Доналд Трамп планира да током обраћања наредне недеље у Генералној скупштини УН укаже да је неопходно спречити Иран у покушајима да се нуклеарно наоружа, рекао је амбасадор САД у УН Мајк Волц.

Америчке амбасаде широм Блиског истока издале су безбедносна упозорења за грађане САД због могућности "непредвиђене ескалације" сукоба у региону.

"Због тензија на Блиском истоку, безбедносно окружење остаје сложено, уз могућност непредвиђене ескалације", навело је америчко Министарство спољних послова у упозорењима.

Израел је јуче поподне потпуно обуставио готово сав јавни саобраћај, док су затворени и ваздушни простор и поједини гранични прелази према Гази, Јордану и Египту због Јом Кипура, најважнијег јеврејског празника, који се завршава вечерас, док су безбедносне снаге у стању високе приправности након смртоносног напада на Западној обали.

Инцидент се догодио у раним послеподневним сатима на северу града, а полиција и градоначелник касније су изнели детаље догађаја. Мушкарац је превезен у болницу, а његово здравствено стање за сада није познато, рекао је Сигел.

Министарство унутрашње безбедности САД, у чијој је надлежности ICE, није одговорило на захтеве да пружи додатне информације.

Локални медији пренели су да је тамно плава "тојота корола" била паркирана испод надвожњака, са оштећењем на вратима са сувозачеве стране и рупама које су, како се чинило, настале од метака. Сигел је рекао да је видео најмање две рупе од метака. На месту инцидента било је присутно много припадника полиције и других служби, као и велики број посматрача.

Амерички конгресмен Грег Касар, који представља делове Остина, позвао је на транспарентну истрагу.

"Ужас је стигао у наш град: ICE је јутрос упуцао особу у Остину", написао је Касар на друштвеној мрежи Икс.

Припадник ICE је у јулу усмртио Лоренца Салгада Араухоа (52) из Хјустона, након што су га савезни агенти у необележеним возилима пратили док је превозио своју грађевинску екипу на радно место.

Такође у јулу, припадник ICE пуцао је на 25-годишњег Јохана Себастијана, држављанина Колумбије, у савезној држави Мејн. 

Агенти ICE су у јануару у Минеполису у два одвојена инцидента усмртили 37-годишњу Рене Никол Гуд и такође 37-годишњег Алекса Претија. Ова убиства покренула су талас жестоких уличних протеста и захтеве за преиспитивање овлашћења службе.

Прелиминарна излазност на изборима за Државну думу до завршетка гласања, према подацима у 20.55 по московском времену, износила је 56,66 одсто.

На изборним листама за федерални изборни округ било је десет странака - Јединствена Русија, Комунистичка партија Руске Федерације, Либерално-демократска партија Русије, Нови људи, Праведна Русија, Руска партија пензионера за социјалну правду, Комунисти Русије, Родина, Руска еколошка странка "Зелени" и Странка директне демократије.

Истовремено, одржани су избори за законодавне скупштине у 39 региона, као и за високе званичнике у конститутивним ентитетима Руске Федерације: директни избори у осам региона и избори регионалних парламената у три региона. Укупно је на располагању око 23.000 места.

Прве експлозије чуле су се у суботу ујутро у околини Ријада и тамошњег аеродрома, изнад којег се, нешто касније, појавио стуб густог дима. Хути су обзнанили да су на аеродром испалили салву пројектила и дронова, док су саудијски званичници, озбиљно забринути развојем ситуације, одмах позвали Вашингтон и Пекинг, тражећи да ове две држава, свака на свој начин, зауздају офанзиву из Јемена.

Хутски напад уследио је свега неколико дана након што су из Ирака испаљени пројектили који су жестоко оштетили саудијски, 1.200 километара дуг, нафтовод до луке Јанбу на обали Црвеног мора.

У резервоарима око те луке ускладиштене су резерве које могу да потрају највише недељу дана. Уколико поправка буде потрајала дуже, биће угрожено око четири одсто укупног светског тржишта нафте. Извесне количине нафте, Саудијци су ускладиштили и у две египатске луке.

Такав развој ситуације, одмах, изазвао је узбуну у Саудијској Арабији, који су од Кине затражили да утиче на Иран и посредно на Хуте да зауставе офанзиву, пре него што се не распадне ионако нестабилно тржиште енергената на Блиском истоку.

Ројтерс јавља да је Кина, после апела из Ријада, замолила Иранце да зауздају Хуте, како би се спречило да блискоисточни конфликт додатно отежа трговину енергентима, од које кинеска привреда зависи у великој мери.

"Кина не жели да се регионалне тензије разлију даље по Јемену и обалама Црвеног мора. Ескалација нестабилности није ни у чијем интересу... Кина позива да се окончају акције које би додатно закомпликовале ситуацију и апелује на стране да проблеме реше дијалогом и преговорима", саопштиле су власти у Пекингу.

Власти у Техерану су, пак, одговориле да стабилност Блиског истока зависи искључиво од прекида америчких напада.

Такође, везе Техерана и Хута предмет су расправа већ дуже од десет година. Иако већина посматрача сматра да Хути делују у сарадњи са Иранцима, чини се да ова група, ипак, акције покреће скоро искључиво зарад споствених интереса.

Позови Трампа ради напада

Власти у Ријаху, тврде извори у Вашингтону, су у неколико наврата од америчког председника Доналда Трампа тражиле да ваздушним ударима заустави даљи продор хутских снага, али су ти позиви, бар претходне седмице, падали на глуве уши.

Од тада, ситуација се донекле променила, па је Трамп рекао да размишља о акцијама, док је истовремено, Стејт департмент одобрио продају 48 борбених авиона Ф-35 Саудијцима за 24,3 милијарде долара.

И без ових авиона, саудијско ратно ваздухопловство седмо је најснажније на свету са око 900 активних летелица и 30.000 припадника. Флоту од безмало 400 борбениг авиона чине амерички Ф-15 и "јурофајтери".

Насупрот њима, Хути немају ни један борбени авион, већ располажу приличним арсеналом дронова и пројектила, које су, махом, развили у сарадњи са Иранцима.

Прошле седмице, "Антропик" је објавио извештај из којег произилази да су Хути уз помоћ четбота "Клод" развили софтвер за нишанске системе пројектила. На 154 стране образложен је начин на који су Хути користили вештачку интелигенцију како би унапредили гађање постојећим пројектилима, али и покренули развој нове ракете домета 2.000 километара.

Одмах затим, у процес "решавања" јеменске кризе укључила се Турска, чије су власти обзнаниле да су, у склопу недавно потписаног споразума о заједничкој одбрани, спремне да пруже војну помоћ Ријаду.

"Сведоци смо веома забрињавајућих напада на територијслни интегритет и суверенитет Саудијске Арабије. Могуће је да ће им бити потребна извесна техничка помоћ. Турска неће имати проблема да то испуни", рекао је турски министар спољних послова Хакан Фидан.

Могућност да се блискоисточни сукоб распламса у свеопшти рат натерала је израелске војне планере да подигну ниво спремност на додатни ниво, али и Иранце да се спреме за, како тврде у Техерану, нове америчке нападе.

Саудијци су, наводно, у помоћ позвали и Пакистанце на основу трипартитног споразума из Меке. Према овом документу, напад на једну чланицу савеза представља напад на све три, али ова тачка споразума, до сада, ниједном није била активирана.

Хути крећу на исток

Хутске снаге су, у претходних десетак дана, протерале ривалске јединице међународно признате владе у Адену са читаве обале према Црвеном мору и наставиле офанзиву даље ка истоку.

Владине снаге, уз поршку саудијске авијације и војника, просто су се распале под налетом Хута, који сада наводно желе да се дочепају налазишта нафте на истоку земље.

После неколико година пуцњава се чула у јеменској провинцији Мариб, због чега се драматично повећао број избеглица - Уједињене нације процењују да их је до почетка викенда било безмало 150.000. И број мртвих драматично расте, па је, широм ове државе, одржано око 1.000 сахрана.

Ипак, мало је вероватно да ће та крајње десна странка формирати власт, будући да остале велике странке искључују сарадњу с њом.

Уколико се потврди, недељни резултат био би најлошији који је Мерцова странка забележила на било којим покрајинским изборима од 1949. године. Био би то и други пут у месец дана да АФД заузме прво место на покрајинском нивоу – странка коју главне политичке снаге избегавају, али која предњачи у анкетама и на националном нивоу.

"То је катастрофа”, рекао је Мерц у телевизијском обраћању након објављивања излазних анкета, али је дао до знања да ће се борити да остане на месту канцелара, након спекулација да би га лош резултат могао навести на оставку.

Левица прва у Берлину

На другим изборима, у престоници Берлину, који су такође одржани у недељу, крајње лева Левица (Linke) била је на 24,5 одсто, Мерцови конзервативци на 20 одсто, док је и АФД ојачао, достигавши 16 одсто.

Недељни резултати можда неће бити нокаут за Мерца, који је прошле недеље добио подршку осморице конзервативних покрајинских премијера.

Али његов низак рејтинг, непопуларне реформе и тријумф АФД-а на ранијим покрајинским изборима у Саксонији-Анхалту оставили су његову будућност неизвесном. Мерц је сазвао страначки састанак за недељу како би се разговарало о даљим корацима.

Избори у Мекленбург-Западној Померанији, углавном руралној покрајини на некадашњем комунистичком истоку, и у престоници Берлину уследили су после избора одржаних 6. септембра у Саксонији-Анхалту, где је АФД био надомак ретког подвига – освајања апсолутне већине.

Избори који су уздрмали Европу

Избори у те две покрајине обично не би привукли велику пажњу изван Немачке, али је успех АФД-а у Саксонији-Анхалту, који та странка види као први корак ка победи на савезним изборима предвиђеним за 2029. годину, изазвао ударне таласе широм Европе.

За нешто више од једне деценије, странка која се залаже за оштре мере депортације странаца без права на боравак у Немачкој, за обнову енергетских веза са Русијом и за напуштање евра, преобразила се од маргиналног евроскептичног покрета у најпопуларнију странку у земљи.

Излазне анкете потврђују напредак који је АФД остварио последњих година и поново отварају питање стратегије "заштитног зида”, по којој остале велике странке одбијају да с том странком склапају коалиционе споразуме.

Најновије лансирање пројектила уследило је након што је Пјонгјанг испалио више балистичких пројектила према Јапанском мору раније током септембра.

Јапанска премијерка Санае Такаичи наложила је надлежним владиним агенцијама да прикупе и анализирају информације о најновијем инциденту.

Марковић истиче да су први пут на челу Шкотске, Велса и Северне Ирске лидери националистичких партија, чији је номинални циљ издвајање из Уједињеног Краљевства.

"Oво je, у том смислу, посебан тренутак зато што са једне стране имамо Вестминстер, односно Ендија Барнама, односно већинску опцију у Енглеској, а са друге стране имамо троје националиста чији је номинални циљ издвајање из Уједињеног Краљевства. То је значај састанка који су они имали у Кардифу и Декларације о самоопредељивању коју су тамо потписали. Међутим, не треба преувеличавати", наглашава Марковић.

Шта је британска деволуција

Објашњава да захтеви за већим овлашћењима нису нови и подсећа на процес деволуције, односно преношења надлежности са централног на ниже нивое власти.

"Деволуција је спуштање надлежности са централног нивоа на ниже облике власти", наводи Марковић, додајући да те надлежности не извиру из суверености Шкотске, Велса и Северне Ирске, већ су делегиране са нивоа Вестминстера.

Како објашњава, процесом деволуције крајем деведесетих година британско уставно уређење је значајно трансформисано, а Шкотска, Велс и Северна Ирска добили су своје парламенте, владе и одређена овлашћења. Ипак, Парламент Уједињеног Краљевства у правном смислу остаје носилац суверености.

Марковић напомиње да је деволуција изразито асиметрична и да је најдаље отишла у Шкотској.

"Шкотска сама располаже својом полицијском снагом, школством, здравством, социјалном политиком, просторним планирањем", каже Марковић, додајући да Шкотска у том смислу више личи на федералну јединицу.

Велс има најмање пренетих овлашћења, док је у Северној Ирској кључно специфично уређење власти и подела између протестантских пробританских и католичких проирских партија.

Може ли Британија постати федерација

Говорећи о могућности да Уједињено Краљевство једног дана постане федерација, Марковић оцењује да то у формалном смислу није реално због специфичности британске уставне традиције.

"Британија није федерација на начин на који је Југославија то била или на начин на који је то Савезна Република Немачка, већ Вестминстер има такозвана резервна права да надзире, односно да врати овлашћења која је раније предао", објашњава Марковић.

Указује и да деволуција не мора да буде искључиво национално питање, већ може да подразумева преношење овлашћења на регионе унутар саме Енглеске, како би ефикасније управљали ресурсима и регионалним развојем.

Шкотска и питање новог референдума

Када је реч о Шкотској, Марковић истиче да тежња ка независности траје деценијама и да је Шкотска национална партија почетком овог века постала доминантна политичка снага.

"Чак и након скандала који су имали са корупцијом, са привођењем њихове претходне премијерке, они су успели да се врате и да постану доминантна сила. У Шкотској је то апсолутно, дакле шкотски национализам је апсолутно тежња за идентитетским раздвајањем од Уједињеног Краљевства. Међутим, тај национализам је либералан, односно тај национализам је укалупљен у лево либералне политичке идеологије и либералну економску матрицу", додао је Марковић.

Подсећа да је на референдуму о независности 2014. године 55 одсто грађана гласало за останак у Уједињеном Краљевству, док је 45 одсто било за независност.

"Референдум је један врло компликован политички договор између Единбурга и Лондона, који је имао за циљ да провери то питање о независности за целу једну генерацију. Дакле, споразум је био, уколико не гласају за независност, да ће се та тема ставити ад акта и Лондон и даље инсистира на томе", каже Марковић.

Са друге стране, наводи да Единбург као аргумент за поновно отварање тог питања користи Брегзит.

"Шкоти тврде да је Брегзит променио статус кво до те мере да је поново исплативо поставити питање о независности", каже Марковић, подсећајући да су Шкоти већински гласали за останак у Европској унији.

Ипак, наглашава да је расписивање референдума у надлежности Вестминстера и оцењује да Лондон неће дозволити ново изјашњавање о независности Шкотске.

Марковић закључује да је Брегзит изазвао дубоке поделе у британском друштву, док, када је реч о Велсу и Северној Ирској, наводи да истраживања јавног мњења не показују већину за отцепљење.

Мало је вероватно да ће Алтернатива за Немачку (АФД) поновити победу коју је остварила на изборима у Саксонији-Анхалту 6. септембра, али се очекује да ће резултати у Мекленбург-Западној Померанији, углавном руралној савезној држави на некадашњем комунистичком истоку, и у Берлину, истаћи огроман напредак који је та странка остварила последњих година.

Опасност да ЦДУ не пређе цензус

За немачког канцелара Фридриха Мерца, чија је популарност, према најновијим анкетама, пала на свега 14 одсто, овај резултат представља још један у низу удараца који су изазвали све веће сумње унутар његове конзервативне ЦДУ у погледу тога да ли он може да настави да предводи странку.

У савезној држави Мекленбург-Западна Померанија, ЦДУ ће вероватно забележити најлошији изборни резултат у својој историји, а према најновијем истраживању јавног мњења, које је у петак спровела организација Вален, та странка има подршку од само шест одсто и прети јој опасност да не пређе цензус који је неопходан за улазак у покрајински парламент.

Према истраживању агенције Вален, Социјалдемократска партија Немачке (СПД) први пут после више месеци има већу подршку од АФД-а у Мекленбург-Западној Померанији, од 37 одсто, у односу на 36 одсто колико има АФД.

Крајње левичарска странка Левица има девет одсто подршке, а еколошки оријентисани Зелени пет одсто, што је тачно на граници цензуса за улазак у парламент.

За Берлин је истраживање Валена показало да је крајње левичарска Левица претекла ЦДУ и да постоји могућност да угрози власт конзервативаца над градоначелничком функцијом у кампањи која је била усмерена на питање приступачности становања.

Ипак, чак и у либералном Берлину, АФД је забележио значајан раст и избио на треће место по подршци грађана, показују истраживања.

Најновије истраживање показује да Левица у Берлину има 22 одсто подршке, ЦДУ 20 одсто, Зелени 15 одсто, а СПД 12 одсто.

АФД према том истраживању има 18 одсто подршке, док је крајње левичарски Савез Саре Вагенкнехт (БСВ), једина странка која је најавила да би могла да пристане на сарадњу са АФД-ом, са четири одсто подршке остала испод парламентарног цензуса.