Техеран је одбацио тај предлог инсистирајући да се одмах успостави трајно примирје, а од Америке и Израела тражи укидање санкција, репарације и гаранције да неће поново напасти.

"Поставили смо низ захтева заснованих на нашим интересима. Иран има горко искуство преговарања са Америком која стално поставља ултиматуме и прети. Већ смо рекли да је амерички план од 15 тачака крајње амбициозан, бесмислен и нелогичан", истиче, Исмаил Багеи, портпарол Министарства спољних послова Ирана

Трампов нови рок за отварање Ормуског мореуза истиче у 20 часова по источноамеричком времену (два сата по средњоевропском), у супротном, како је рекао у недељу, удариће на иранске мостове и електране.

У најновијим претњама изреченим на конференцији за новинаре, председник САД је нагласио да би Иран могао бити "уништен“ за једну ноћ, нагласивши да би то управо могла бити предстојећа ноћ.

Ормуски мореуз је прошао кроз неповратне стратешке промене и никада се неће вратити на претходни статус, истиче Револуционарна гарда. Наводи да су у току оперативне припреме за нови безбедносни поредак у Персијском заливу.

Израел ће наставити да уништава иранску осовину зла, поручује тамошњи премијер Бенјамин Нетанијаху након ликвидације шефа обавештајне службе Револуционарне гарде. На мети најновијих напада - универзитет Шариф у Техерану, централни петрохемијски комплекс у провинцији Бушер као и други у Марвдвашту.

"Израелска војска је свом силом напала највеће петрохемијско постројење у граду Асалујеху. До сада смо уништили око 85 одсто петрохемијског извоза Ирана. То је огроман економски ударац за режим и губитак од више десетина милијарди долара", каже министар одбране Израел Кац.

Ирански дронови и ракете опет су циљале Тел Авив, луку Хаифу и друге мете у централном Израелу. Прете - бомбардоваће америчке и израелске универзитете у региону Блиског истока.

Израелске одбрамбене снаге наставиле су да нападају и положаје Хезболаха у Либану.

Тамошње Министарство здравља саопштило је да је пет особа погинуло, а да су 52 рањене у израелском нападу на јужну четврт Бејрута, Џна.

Шварц-Шилинг је изабран за високог представника у БиХ у децембру 2005. године, када је на тој функцији наследио Педија Ешдауна.

На месту високог представника био је од фебруара 2006. до краја јуна 2007. године.

Кристијан Шварц-Шилинг рођен је у Инсбруку у Аустрији 19. новембра 1930. године.

Политиком је почео да се бави 1960. године када се прикључио Хришћанско-демократској Унији (ЦДУ).

У Бундестаг је изабран 1976. године, а за министра комуникација 1982. године када је на место немачког канцелара дошао Хелмут Кол.

Недавно је преминуо још један бивши високи представник у БиХ Карлос Вестендорп.

На тренутак, чинило се да би на место Катарана могле да утрче дипломате из Омана, али су их после неколико неуспешних покушаја, растерале детонације бомби, које су, у знак одмазде, падале по оманским нафтним постројењима.

Гледајући како дипломатије малих држава полако тону у таласе Персијског залива, у први план покушаја да се некако заузда конфликт између Америке, Израела и Ирана, изгурао се мање или више очекивано командант пакистанске војске, фелдмаршал Асим Мунир.

Као миљеник Доналда Трампа, Мунир је последњих седмица ускочио у први план светске дипломатије покушавајући да, шармирајући председника САД, искористи утицај Исламабада у исламском свету и испослује прекид ватре у сукобу који прети да озбиљно уназади светску економију.

Трампов омиљени фелдмаршал

"Мој омиљени фелдмаршал", "велики ратник", "веома важан човек" или "изузетно људско биће", како га од уласка у Белу кућу назива Доналд Трамп, пакистански фелдмаршал најозбиљније рачуна да би га углед у муслиманском свету и наклоност америчког председника могле претворити у миротворца.

У Техерану, рачуна, слушаће га пажљивије него Катаране и дипломате из Омана јер на пакистанској територији нема америчких војних база и јер петину становништва те државе чине шиити.

Пакистанци су се у сукобе умешали недуго пошто су прве америчке и израелске бомбе почеле да падају по Техерану, преносећи тамошњим властима, у случајевима када би Трамп запостављао друштвене мреже, захтеве Вашингтона за прекид непријатељстава.

Временом, Мунир је понудио Исламабад као место на којем би се састале иранске и америчке дипломате, користећи положај "најмоћније особе у Пакистану", пријатеља Техерана и миљеника Вашингтона.

На тај начин, Мунир је заменио индијског премијера Нарендру Модија, чији су односи са Трампом драматично захладнели у односу на први мандат председник САД, понајвише због чињенице да су власти у Њу Делхију одбацује америчко посредовање у решавању кратког рата Индије и Пакистана прошле године.

Рат који је променио односе

Пакистанци, који су за владавине администрације Џозефа Бајдена због Индије били скрајнути са листе значајних партнера Америке у процесу зауздавања кинеског утицаја, уочили су у Модијевом одбијању озбиљну шансу и оберучке прихватили Трампово посредовање.

Светски миротворац, како су Трампа називали Пакистанци, одмах је постао кандидат Исламабада за Нобелову награду за мир, а Мунир га је, током сусрета, засипао комплиментима, хвалећи га како је спасио милионе живота.

Трамп није добио награду коју је силно желео, али је Пакистан истиснуо Индију са места кључног партнера Вашингтона, што је у месецима који су уследили, охрабрило и Мунира, али и остатак власти у Исламабаду да се прихвате улоге посредника и покушају да зауставе рат против Ирана.

Мунир, који је после рата са Индијом, приграбио статус националног хероја и победника који је, истовремено, спасио Пакистан и учврстио сопствени утицај.

Убрзо, унапређен је у чин фелдмаршала, другог у историји Пакистана, што му је омогућило апсолутну контролу над оружаним снагама и стварање имиџа о лидеру муслиманског света.

Споразуми, улагања и хотел у Њујорку

Додатни утицај Пакистана представља споразум о одбрани између Саудијске Арабије и Пакистана, који суштински претпоставља да ће Исламабад ускочити у помоћ уколико се ова држава нађе на мети напада. Споразум је, пре свега, заснован на потенцијалној опасности од напада Израела.

Саудијци су се, од почетка рата, нашли на мети неколико стотина иранских ракета и дронова, при чему је у бази Принц Султан уништен амерички "авакс", док су погођена нафтна постројења Рас Тенура и Шајбах.

Ни власти у Ријаду, али ни Пакистанци, после тих напада нису помињали споразум о заједничкој одбрани, први због жеље да се мир врати у подручје Персијског залива, а други јер су у великој мери зависни од саудијских донација.

У том светлу, сматрају западне дипломате, Пакистан је животно заинтересован да се сукоби што пре окончају, због чега је, наводно, Трампу показао ковчег пун ретких минерала, који су, раније, разбуктавали машту америчког председника на Гренланду и у Украјини.

Широки наступ Пакистана укључује и улогу Трамповог преговарача Стива Виткофа у обнављању оронулог њујоршког хотела "Рузвелт", који је у власништву Пакистана. Средином фебруара, потписан је уговор којим ће Вашингтон и Исламабад заједнички обновити ово, милијарду долара вредно здање. Пакистанци су, додатно, предали Американцима једног од лидера Исламске државе и учланили се у Одбор за мир. 

"Знамо да за сада нема веродостојних доказа о томе ко би могао да стоји иза покушаја напада на европски део ове виталне енергетске артерије, која тренутно функционише под екстремним притиском“, рекао је Песков, коментаришући ситуацију око гасовода Турски ток, преноси Спутњик.

Он је рекао и да је "кијевски режим више пута нападао" делове гасовода Турски ток и Плави ток, истичући да је ситуација изузетно опасна.

"Ситуација је потенцијално веома опасна. Знамо да је инфраструктура, разни делови инфраструктуре и Турског тока и Плавог тока, више пута нападана од стране кијевског режима", рекао је Песков, коментаришући ситуацију у вези са гасоводом.

Он је додао да Русија предузима мере како би осигурала безбедност инфраструктуре гасовода Турски ток и Плави ток.

"Руска Федерација предузима неопходне мере како би осигурала безбедност инфраструктуре", изјавио је портпарол руског председника.

У општини Кањижа у недељу је у непосредној близини гасовода пронађена већа количина експлозивних средстава, као и предмети и алати неопходни за њихову припрему и употребу.

Председник Трамп Доналд Трамп у оштром тону истакао је да ће САД у уторак циљати иранске електране и мостове ако Техеран не отвори Ормуски мореуз.

"Уторак ће бити 'дан електрана' и 'дан мостова', све у једном, у Ирану. Неће бити ничег сличног томе. Отворите проклети Мореуз, ви луди гадови, или ћете живети у паклу, само гледајте. Нека је слава Алаху", написао је Трамп на својој мрежи Truth Social.

Потом је прецизирао крајњи рок на уторак у 20 часова по источноамеричком времену (два часа по средњоевропском).

Раније је за Фокс њуз наводе да је споразум са Ираном могућ до данас и да Техеран преговара, али да у супротном следи преузимање иранске нафте.

Махди Табатабеи, помоћник у канцеларији председника Ирана, каже да ће Ормуски мореуз бити поново отворен када се "део средстава прикупљених од транзитне таксе искористи за надокнаду све штете настале у рату".

Хвалећи се успешном спасилачком мисијом, амерички председник је рекао да је избављен и други члан посаде обореног борбеног авиона Ф-15.

Њујорк тајмс пише да су елитни командоси имали задатак да извуку пилота, док су амерички борбени авиони бацали бомбе и отварали ватру на иранске трупе. У операцији је учествовала и ЦИА.

Официр за оружане системе рањен је након катапултирања, али је могао да хода. Био је опремљен пиштољем, сигналним апаратом и уређајем за комуникацију са спасиоцима.

Иран тврди да је најмање пет особа погинуло у америчко-израелским нападима на југозападу Ирана, током операције спасавања члана посаде америчког авиона.

Ебрахим Золфакари, портпарол Иранске револуционарне гарде, саопштио је да је америчка операција завршена је потпуним неуспехом. Како је рекао, утврђено је да су уништена два америчка транспортна авиона Ц-130 и два хеликоптера "црни јастреб".

Иран наставља нападе на Бахреин, Уједињене Арапске Емирате и Кувајт. Нафтна компанија "Кувајт петролеум корпорејшен" саопштио је да је претрпео велику материјалну штету након напада иранских дронова на више постројења.

У нападу ИДФ-а на петрохемијски комбинат на југозападу Ирана погинуло је петоро људи.

Израел наставља ударе на југ Либана и Бејрут. Једанаест особа погинуло је у израелском нападу на јужни део либанске престонице и јужни град Кфар Хату, док је више дестина људи повређено.

Са друге стране, израелске хитне службе навеле су да су најмање четири особе повређене, међу којима једна тешко, након што је иранска балистичка ракета погодила стамбену зграду у Хаифи, на северу земље.

Пуцњава је почела пошто је колона багера и дизалица, праћена оклопним возилима и тенковима ушла у село, намерна да га сравни са земљом, како би се овај део Либана очистио од бораца Хезболаха. Сва четворица рањених су, јављају израелски медији, издахнули на путу ка болници.

До мрака, село је практично сравњено са земљом.

Припадници Хезболаха су се повукли неколико стотина метара даље, на следећи од безбројних положаја које ова организација већ деценијама прави у овом делу државе, спремајући се за наредни сукоб са Израелцима.

Бескрајни рат против Хезболаха

"Борбе у Либану, како ствари стоје, неће бити окончане пуним разоружањем Хезболаха", рекао је неколико сати касније један од високопозиционираних официра израелске војске, признајући да бесомучно бомбардовање и силан политички притисак на либанску владу нису произвели ефекат који су Американци и Израелци очекивали.

У најбољем случају, сматрају Израелци, нови напади и даљи продор израелских снага могли би довести до уништавања Хезболахових упоришта јужно од реке Литани и нанети нове губитке овој милицији.

Али, већ две године дуги ваздушни удари на Хезболахове лидере, командне центре и бункере у Бејруту и долини Бека неће изазвати колапс организације, која већ деценијама игра одлучујућу улогу на политичкој сцени Либана.

Револуционарна гарда и реорганизација

Пре свега годину и по дана све је деловало потпуно другачије, јер је Израел у великој шпијунској операцији дигао у ваздух Хезболахова средства за комуникацију и суштински збрисао читав ешалон кључних оперативаца, да би у неколико узастопних ваздушних удара ликвидирао и главне лидере, укључујући Хасана Насралаха.

Израелци су, истовремено, непрестано гађали куће припадника Хезболаха, плашили чланове њихових породица, што је владу Либана, застрашену да би земља опет могла склизнути у катастрофу, навело да покрене процес разоружања ове милиције, што је посматраче навело на закључак да се Хезболаху, после деценија доминације, полако ближи крај.

У међувремену, у Либан је стигла нова група од око 100 официра иранске Револуционарне гарде, који су за свега неколико месеци променили структуру командовања, децентрализовали процес одлучивања и увели низ протокола који су, после неколико година, спречили да информације одмах падну у руке израелским обавештајцима.

Хезболах је, пак, 2. марта у свет послао савим другачију поруку, пошто је салвом пројектила обзнанио да ће борити на страни Ирана, те по други пут за свега три године заратити са Израелом.

Девет дана касније, Иран и Хезболах извели су први координисани напад на Израел.

Залуд обећања

"Обећања одлучујуће победе над Хезболахом не одговарају стању на терену", оценио је дневник Харец, пошто је у једном дану на територију Израела испаљено око 100 пројектила и дронова у чијим је експлозијама страдало најмање десет војника.

Одмах затим, израелски премијер Бенјамин Нетанјаху поновио је обећање које је дао нацији још 9. октобра 2023. године, рекавши да ће "променити изглед Блиског истока" и уништити мрежу иранских савезника, укључујући Хамас у Појасу Газе, Хезболах у Либану, Хуте у Јемену и на концу, режим у Техерану.

У израелским нападима на Либан је до сада страдало око 1.400 људи, за које Тел Авив тврди да су већином припадници Хезболаха, док локални извори сматрају да се страдало око 400 припадника ове милиције, док су остале жртве махом цивили и случајни пролазници.

Слаба либанска влада, која је пред почетак новог таласа сукоба једва успела да очува економски систем државе, ставила је војно крило Хезболаха ван закона, надајући се да би на тај начин могла зауставити напредовање Израела, који је у међувремену заузео 10 одсто територије и у бег натерало око милион становника југа те државе.

Очајнички потез либанских власти

Очајнички потез Бејрута није произвео очекиване резултате, јер је Нетанјахуова влада одмах оценила да је учињено "премало", те да је "прекасно" да би се зауставила операција рушења насеља на југу Либана.

У таквим условима, трећа генерација бораца Хезболаха непрестано се бори против деце израелских војника, који су села на југу Либана већ једном заузели - током сукоба осамдесетих година.

На тај начин, Либан је постао главни фронт израелског рата против Ирана у којем, попут сукоба у Гази, Нетанјахуова влада има јасну визију првих потеза, али никакав план о окончању рата.

Обе стране, Хезболах и Израел, са приличним страхом чекају истек још једног ултиматума америчког председника Доналда Трампа, који је обећао да ће "отворити врата пакла" уколико Техеран не пристане да отвори Ормуски теснац.

Опис Трамповог пакла укључују напад на острво Харг, уништавање рафинерија и складишта горива, енергетске инфраструктуре, мостова, владиних објеката и термоелектрана.

За Израел то значи да ће морати да прими сву силу освете, чија ће ударна песница бити управо Хезболах, недовољно јак да победи, али сасвим способан да стотине хиљада Израелаца натера да сате и дане проводе у склоништима.

Решавање проблема који представља Хезболах, тврди израелска војска, захтевало би окупацију читаве територије Либана, што Тел Авив и остатак света одбацују као немогуће.

"Идеја да се Хезболах насилно разоружа није реална", рекао је крајем прошле године специјални амерички изасланик Томас Барак.

Како наводе преживели путници, који наводе да је још 71 особа нестала у мору, на броду је било укупно 105 путника.

Тела страдалих предата су патролном броду италијанске обалске страже и превезена на италијанско острво Лампедуза, навеле су организације "Медитеранеа сејвинг хјуманс" и "Си-воч", а преноси Ројтерс.

Снимак који је објавила организација "Си-воч" приказује десетак људи који се држе за преврнути наранџасти чамац док им прилази трговачки брод.

Лоши временски услови ове године ограничавају број полазака бродова из северне Африке ка Средоземном мору, стварајући велике проблеме онима који ипак успеју да исплове.

Међународна организација за миграције (ИОМ) процењује да је најмање 683 људи ове године страдало у централном делу Средоземног мора, што је један од најгорих биланса од 2014. године.

У Техерану су, у међувремену, погођена складишта ракета и објекти ПВО одбране, а гађана је и петрохемијска зона на југозападу Ирана. Делови пројектила, такође, пали су близу нуклеарне електране Бушер. Погинула је једна особа, али нема повишене радијације, тврде ирански званичници.

Генерални директор Росатома Алексеј Лихачов, истовремено, изјавио је да ризик од потенцијалног нуклеарног инцидента свакодневно расте, истичући да је из нуклеарке Бушер евакуисано готово 200 руских стручњака.

На мети иранских пројектила нашла су се централна подручја Израела. Света места у Јерусалиму и даље су затворена, а град је готово пуст. Израелски премијер Бенјамин Нетанјаху, међутим, истакао је да ће Израел наставити са снажним нападима на Иран.

Амерички председник Доналд Трамп рекао је да ће бомбардовати иранска енергетска постројења ако Иран за 48 сати, односно до понедељка, не отвори Ормуски мореуз.

Команда заједничких војних снага Катам ел Анбија из Ирана, ипак, саопштила је да ће Ирак бити изузет од било каквих ограничења у транзиту кроз Ормуз.

За то време, регионална директорка СЗО за источни Медитеран Ханан Балки изјавила је да је од почетка сукоба евидентирано више од 3.300 смртних случајева, више од 30.000 повређених, више од 4,3 милиона расељених и 116 потврђених напада на здравствене установе.

И док је пилот авиона Ф-15 спасен, за другим чланом посаде још се трага. Ирански канали блиски држави позвали су, иначе, грађане да "ухвате пилота живог" и понудили награде. У једном широко дељеном примеру, ирански медији извештавали су о награди од око 50.000 фунти (66.100 долара), што је знатно више од процењеног месечног дохотка у земљи, који се креће између 150 и 230 фунти.

Да подсетимо, два Ф-15 оборена су 2. марта у Кувајту, али су сви пилоти преживели и три су се вратила у борбене операције против Ирана.

Шест чланова посаде погинуло је 12. марта када се танкер КЦ-135 срушио у Ираку током инцидента са другим авионом у оквиру операције "Епски бес". Други авион безбедно је слетео, навели су тада извори.

Амерички авион Е-3 сентри уништен је 13. марта у иранском нападу на ваздухопловну базу "Принц Султан" у Саудијској Арабији. Најмање десет америчких војника повређено је у инциденту, али није било смртних случајева. У истом нападу оштећен је КЦ-135 танкер.

Прошлог месеца, Ф-35 је извршио принудно слетање на америчку базу на Блиском истоку, након што га је вероватно погодила иранска ватра.

"Слободни летови над Ираном"

Председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп и министар одбране Пит Хегсет сугерисали су да САД и Израел имају практично отворено небо изнад Ирана. На брифингу 4. марта Хегсет је рекао да је таква доминација надомак остварења.

"Почев од синоћ, а у року од неколико дана, односно за мање од недељу дана, две најмоћније ваздухопловне силе на свету имаће потпуну контролу над иранским небом... Иран неће моћи ништа да учини поводом тога“, додао је Хегсет.

И Трамп је истицао ту ваздушну надмоћ. "Ми буквално имамо авионе који лете изнад Техерана и других делова њихове земље; они не могу ништа да ураде поводом тога“, рекао је 24. марта. Додао је да би Сједињене Државе могле да погоде електрану, и да "они не могу ништа да учине поводом тога“.

У обраћању из Беле куће у среду увече рекао је да може да погоди иранска нафтна постројења, "а да они ништа не могу да учине поводом тога“.

"Они немају никакву противваздушну опрему. Њихов радар је стопроцентно уништен“, рекао је Трамп.

Иран тврди да има нови систем ПВО

Иран је у петак употребио нови систем противваздушне одбране како би гађао амерички борбени авион, саопштила је у суботу Заједничка војна команда Хатам ел-Анбија.

Портпарол те команде изјавио је да ће земља "сигурно успоставити потпуну контролу“ над својим ваздушним простором, пренели су ирански државни медији.

"Фризирање" података добијених истраживањима структуре тла, тектонских удара и померања земљишта испод и око централе, која се налази у подручју за које сеизмолози предвиђају да ће у блиској будућности претрпети катастрофалан земљотрес јачине преко седам јединица Рихтерове скале, рутински је вршено током периода од фискалне 2012. до фискалне 2021. године.

Типичан пример фалсификовања је било састављање извештаја о безбедности који је наводио просечне вредности добијене мерењем јачине сеизмичких таласа као једине постојеће и потпуно занемаривао оне највеће снаге, опасне по рад централе.

Тиме су желели да убеде власти да је електрана безбедна, што би омогућило брже рестартовање реактора, али и да уштеде новац потребан за јачање сеизмичке отпорности централе.

Руководство компаније, јавља тиражни јапански лист Асахи, занемаривало је упозорења својих упосленика да подаци не осликавају стварност, а манипулација резултатима мерења је извршена преко стотину пута, од чега чак 80 пута у само годину дана у периоду 2018-2019.

Нуклеарка Хамаока налази се на обали Тихог океана у префектури Шизуока, недалеко од града Хамамацу и не ради већ 15 година, јер је, након нуклеарне несреће у Фукушими, заустављена због забринутости да би могла да буде следећа неуралгична тачка за јапанску државу због чињенице да је изграђена на растреситом земљишту.

Њена изградња почела је 1971. године, а први реактор је прикључен на енергетску мрежу 1976. године. Прва два реактора су пензионисана, али је компанија "Ћубу" намеравала да настави са коришћењем три најновија и најмоћнија од укупно пет реактора, те је у ту сврху поднела молбу властима за њихово поновно укључивање још 2014. и 2015.

Иначе, она струјом снабдева префектуре Аићи и Мије, као и делове префектура Гифу, Нагано и Шизуока, те у свом саставу поседује само једну нуклеарну централу – проблематичну електрану Хамаока.

Заслуга узбуњивача

Јапанска јавност је први пут обавештена о фалсификовању података у одељењу за нуклеарну енергију тог произвођача и дистрибутера електричне струје у јануару ове године, али је извештај у којем компанија признаје своја недела поднет држави 31. марта, па се у јапанским медијима ових дана са зебњом расправља о томе шта он значи за физичку безбедност грађана и енергетску сигурност државе.

Гласила у тој острвској држави пишу да су државни органи задужени за надзор нуклеарних постројења 2023. године, на основу поднетих лажних података, тектонску динамику око централе оценили као уопштено гледано одговарајућу за њен рад, али да су прошле године добили дојаву од једног запосленог у нуклеарки да се тамо врши фалсификовање резултата сеизмичких мерења. 

У Јапану се последњих година постепено поново уводе у употребу реактори заустављени током 2011. после нуклеарног акцидента у централи "Фукушима 1", где је, након удара цунамија изазваног земљотресом, дошло до топљења горива у језгрима реактора и изливања веће количине радијације. 

Тренутно ради 15 реактора који задовољавају девет одсто потреба државе за струјом. Пре несреће у Фукушими, Јапан је добијао чак 30 одсто своје струје из нуклеарних централа.

Питање рестартовања нуклеарних реактора који су престали са радом након инцидента у Фукушими сада је у жижи интересовања привреде и јавности у далекоисточној царевини због опасности од последица рата у Персијском заливу – тим је веће и разочарање због скандала у вези са фалсификовањем података у нуклеарној централи Хамаока.

Велика Британија има своје разлоге за бригу, јер зависи од увозног природног гаса, а суочава се и са растом животних трошкова. Дописница РТС-а из Лондона Ивана Милорадовић каже да се у Великој Британији поскупљења за сада не осећају драматично, али да су ефекти већ видљиви.

"У Великој Британији, ако се упореди са Европом, цена горива јесте скочила, али је то доста контролисано и постоје одређене резерве. Нема гужви на пумпама, не постоји осећај да је нека ванредна ситуација. Томе треба додати и чињеницу да је Лондон сам по себи град у коме се коришћење бензина не баш брани, али ограничава већ сигурно деценију и по врло активно. Тако да велики број људи вози бицикл, користи електрична возила. Не осећа се још увек тај ујед цене бензина", наводи Милорадовићева.

Ипак, упозорава да би продужетак кризе могао да промени тренд.

"Вeроватно ако се ово настави то ће се свакако осетити", додаје Милорадовићева.

Трошкови живота поново у фокусу

Економски притисци, како истиче, већ су присутни и додатно се појачавају.

"Ова влада и без ове кризе не успева баш најбоље да се рве са економијом. Трошкови живота су нешто што је проблем још од ковида и за тај проблем није још пронађено решење. Али таман је пред ову кризу са Ираном инфлација била сведена испод три одсто, сада се очекује да ће поново кренути изнад три одсто", додаје Милорадовићева.

Састанак у Лондону – увод у шире дипломатске потезе

Онлајн скуп поводом блокаде Ормуског мореуза, како оцењује, није донео конкретна решења, већ представља припрему за даље разговоре.

"То је заправо увертира у праве разговоре... Ово су били иницијални, прелиминарни разговори", објашњава Милорадовићева.

Додаје да је састанак представљен као глобалан, али са ограниченим учешћем по регионима.

"Оно што је врло занимљиво за нас, то је да добар део европских земаља које су учествовале на том састанку заправо су земље настале из бивше Југославије. Само Босна и Херцеговина и Србија нису имале представника на том састанку, Албанија је такође учествовала. Тако да цео тај балкански део је учествовао што је мени изузетно интересантно, нарочито када је реч о коришћењу војних база за одређене акције. Видим да у хрватским медијима је тај састанак прилично пропраћен и да је Хрватска веома задовољна местом и учешћем у свему томе", додаје Милорадовићева.

Британија тражи већу улогу на глобалној сцени

Према њеним речима, Лондон настоји да искористи кризу како би ојачао своју дипломатску позицију.

"Британија уопште воли да нуди те soft diplomacy услуге и увек тражи процеп да би себе поставила као центар дипломатије", каже Милорадовићева.

Посебно указује на значај контроле поморских путева: "Ко контролише море, он заправо контролише све, контролише светску привреду".

Иако се у јавности поставља питање удаљавања од Вашингтона, Милорадовићева наглашава да су односи стабилни.

"Британија не може да опстане без Сједињених Америчких Држава. Ти такозвани специјални односи тешко да могу да се наруше лошим односима премијера или председника двеју држава", истиче Милорадовићева.

Истовремено, додаје да британска влада настоји да балансира између унутрашњих изазова и међународне улоге, користећи кризу као прилику за јаче позиционирање на глобалној сцени.

Крхотине иранских дронова пале су и у Абу Дабију, изазивајући пожар на гасном постројењу, а Кувајт је пријавио материјалну штету на постројењу за десалинизацију воде.

У региону Персијског залива оборена су два америчка борбена авиона, Ф-15 и Ф-35, како тврди Корпус исламске револуционарне гарде (ИРГЦ). Амерички хеликоптер "Black Hawk" погођен је током операције спасавања посаде.

Амерички званичници потврдили су пад авиона и покретање операција спасавања, док је шеф Беле куће Доналд Трамп поручио да овај инцидент неће утицати на преговоре са Ираном.

"То је рат, преговори са Ираном се настављају", поручио је Трамп.

Израелске одбрамбене снаге (ИДФ) продужиле су рок служења резервиста на девет недеља због тензија са Ираном и проиранским групама као што је Хезболах. На југу Либана заплењено је оружје, укључујући дронове натоварене експлозивом, снајперске пушке и другу опрему. 

Регионални посреднички покушаји за прекид ватре између Сједињених Држава и Ирана, које предводе Пакистан, Турска и Египат, за сада не дају резултат. Иран је одбио сусрет са америчким званичницима у Исламабаду, а разматрају се алтернативне локације за разговоре, као што су Катар и Истанбул.

Затварање Ормуског мореуза, стратешког пловног пута кроз који пролази пети део светске нафте, додатно је пореметило глобално снабдевање и подигло цене нафте.

Иран тврди да може одржавати блокаду годинама.

Лист наводи и да је, због предострожности, део највреднијих експоната из Ризнице великих војвода привремено премештен у трезор Банке Италије.

Управа музеја: Није било крађе, нити губитка података

Недуго након објављивања чланка, Управа Галерије Уфици саопштила је да је сајбер напад заиста регистрован 1. фебруара, али је одлучно одбацила тврдње да је дошло до крађе података или компромитовања система физичке заштите.

Како се наводи, "ниједна информација није изгубљена, пошто је постојала комплетна резервна копија фотографског сервера, која је у међувремену у потпуности враћена".

Из музеја истичу и да не постоје докази да су нападачи дошли у посед безбедносних мапа, лозинки или интерних планова, наглашавајући да су системи заштите затвореног типа и нису директно повезани са спољним мрежама.

Зашто се о случају говори тек сада

Иако се напад догодио почетком фебруара, тада је јавности саопштено само да су погођени административни системи, док су продаја карата, посете и редован рад музеја били неометани.

Ипак, сва пажња медија усмерена ка Галерији, уследила је након што је лист Коријере дела сера објавио ширу истраживачку причу, повезујући тадашњи инцидент са затварањем дела Палате Пити, премештањем драгоцености и појачаним грађевинским и безбедносним радовима.

Управо је та нова интерпретација изазвала реакцију Управе и поново отворила тему у италијанским и међународним медијима.

Затварање Палате Пити повезано са планираним радовима

У саопштењу Галерије Уфици, наглашава се да затварање Ризнице великих војвода и измештање драгоцености нису последица хакерског напада, већ део реконструкције и радова планираних још од јесени прошле године.

Музеј је навео и да је замена система видео-надзора, по препоруци полиције, у току већ скоро годину дана, те да је процес додатно убрзан након велике крађе накита из Лувра у Паризу прошле године.

Истрага се наставља

Тужилаштво у Фиренци и даље води истрагу због сумње на покушај изнуде и неовлашћени приступ информационим системима.

Случај истражују "поштанска полиција" (Polizia Postale e delle Comunicazioni) и Национална агенција за сајбер безбедност, а очекује се да истрага утврди да ли је реч о ограниченом "ransomware" нападу на административне сервисе или о дубљем продору у мрежну инфраструктуру једне од најзначајнијих културних институција у Европи.

Ипак, пред Ускрс, који у Немачкој ове године пада 5. априла, многе породице купују велике количине јаја. Међутим, после недавног таласа птичјег грипа, тржиште јаја је под притиском, а живинарске фарме суочавају се с великим изазовима. Каква је ситуација на полицама супермаркета?

На фарми "Бенгерхоф" у округу Клеве, у немачкој покрајини Северна Рајна-Вестфалија, 15.000 кокошака слободно шета по дворишту и гласно кокодакаче. Површина на којој бораве простире се на шест хектара, каже власник Филип Бенгер. Ипак, додаје, ситуација није ни приближно тако мирна као што на први поглед изгледа. И његова фарма је под великим притиском.

"Тренутно бисмо могли да продамо готово двоструко више јаја него прошле године", каже Бенгер. "Али то је тешко извући од кокошака."

Породична фарма снабдева око 70 супермаркета и продавница. Многе поруџбине нових купаца Филип Бенгер већ је морао да одбије.

Један од узрока несташице јаја је птичји грип. У јесен је у Немачкој дошло до таласа заразе, а погођен је био и округ Клеве. Кокошке на Бенгерхофу морале су четири месеца да буду затворене у објектима, а тек од 1. марта поново могу да излазе напоље.

„Због тога сам лоше спавао", каже Бенгер. „У околини је било случајева заразе. Морали смо стално да пазимо да живина остане здрава."

Напето, али нема говора о несташици

И Савезно удружење произвођача јаја говори о захтевној ситуацији. „Из наше перспективе стање на тржишту јаја јесте напето", каже председник удружења Ханс-Петер Голдник.

"Али полазимо од тога да ће трговина храном и даље поуздано бити снабдевана. Могуће је, на пример, да поједине врсте, попут органских јаја, повремено не буду доступне, или да избор обојених ускршњих јаја буде нешто мањи", каже председник удружења Голдник. Ипак, о општој несташици не може бити речи.

Потрошња јаја расте - током целе године

Поред птичјег грипа и мањег увоза, пре свега из Холандије, тренутне потешкоће највише су последица велике потражње. Јаја су последњих година све популарнија, а њихова потрошња стално расте.

Према подацима произвођача јаја, 2025. године потрошња је износила 252 јаја по становнику, док је пре четири године била 234.

Према наводима удружења, разлог је и промена перцепције: „Јаје се више не сматра бомбом холестерола, већ симпатичним извором протеина." Многи људи данас јаја виде као својеврсну супернамирницу. Тај "бум" јаја није везан само за Ускрс.

Али колико је јаја заправо здраво?"Према тренутним научним сазнањима, једно јаје дневно не представља проблем", објашњава лекар опште праксе Ралф Ајзенштајн из Диселдорфа. "Она су важан извор протеина, који су битни за изградњу мишића." Поред тога, јаја садрже витамин А, витамин Д и бројне минерале.

Тврди да је у ваздушним ударима ликвидирао високог иранског генерала Џамшида Ешагија као и више од 40 припадника Хезболаха.

Паралелно с тим, иранска Револуционарна гарда тврди да је у више координисаних напада гађала америчке и израелске војне и индустријске објекте у региону, укључујући циљеве у Бахреину, Уједињеним Арапским Емиратима, Кувајту и Јордану.

Наводи да су напади изведени као одговор на претходне ударе на иранску инфраструктуру, уз упозорење да би даља ескалација могла уследити. 

У међувремену, Доналд Трамп поручио је да ће Сједињене Америчке Државе наставити са снажним војним дејствима. Најављује нове ударе у наредне две до три недеље.

Са друге стране, ирански званичници истичу да је земља спремна за сваки вид сукоба, укључујући и копнену операцију, уз тврдње да се милиони грађана пријављују за мобилизацију.

У фокусу међународне јавности остаје и Ормуски мореуз, једна од најважнијих енергетских рута у свету. Руски званичници наводе да је пролаз отворен за њихове бродове, док су Филипини дипломатским путем обезбедили сигуран транспорт за своје поморце. Истовремено, раст цена нафте указује на страх тржишта од даљег поремећаја снабдевања.

Све израженије тензије прате и дипломатски апели за смиривање ситуације. Владимир Путин и саудијски престолонаследник Мухамед бин Салман позвали су на хитно окончање сукоба и јачање политичког дијалога, док Емануел Макрон упозорава да би евентуална војна интервенција у Ормуском мореузу била дуготрајна и ризична. Позиве на обуставу непријатељстава упутила је и Кина.

Индиректни преговори између Сједињених Америчких Држава и Ирана се настављају, преноси израелски Канал 12 додајући да у разговорима учествују потпредседник САД Џеј Ди Венс и председник иранског парламента Мохамед Багер Галибаф, уз посредовање начелника пакистанске војске, фелдмаршала Асима Мунира.

Да ли је ближе крај рата или копнена инвазија? Да ли ће последице ескалације сукоба са Ираном осетити читава Европа?

Уредник емисије Дозволите Горан Јанићевић објашњава да Американци на Блиском истоку немају довољан број војника како би извршили копнену инвазију. Међутим, могућа је ограничена операција, односно напад на малу локацију, која може лако да се брани.

"Од 50.000 војника колико их САД имају на Блиском истоку, 90 одсто нису јединице које могу да иду у копнену инвазију, већ је то мање од 5.000 људи и они су углавном у Кувајту”, појашњава Јанићевић.

Експедициона јединица која стиже десантним бродом "Триполи“ има око 2.000 људи, али само њих 1.000 би могло да иде у копнени напад, док остали чине логистичку подршку. И јединица која је кренула са Хаваја нема тешко наоружање, већ је реч о брзопокретним јединицама.

"Ова ситуација се не може поредити са Ираком, Америка није способна за огромну копнену инвазију”, истакао је уредник емисије Дозволите.

Када је реч о тренутном стању у иранској војсци, досадашњи ток рата показује да је иранска ПВО готово престала да постоји, радарски системи су највише страдали. Једини ирански адут тренутно су дронови "шахед“ који носе бојеве главе, али они гађају углавном стациониране мете.

Могућа копнена интервенција на неко од острва

Дипломата у пензији Бранка Латиновић такође сматра да је класична копнена интервенција имагинарна и практично неизводљива, не само због величине Ирана и његових војних капацитета, већ и због географске конфигурације, приступ је могућ само преко приморског дела код Ормуског мореуза.

"Могла би се очекивати ограничена интервенција на нека од острва која су са малим бројем становника и малом инфраструктуром, али су стратешки значајна јер може карго и сам Ормуски мореуз да се контролише", навела је Бранка Латиновић.

Србољуб Пеовић из Института за европске студије је сагласан са тим становиштем. Указује да је острво које се најчешће спомиње, острво Харг, нафтни терминал и седиште највећих рафинерија Ирана – око 90 одсто иранских прерађевина нафте се тамо производи. Ипак, истиче да чак ни заузимање Харга није пропаст иранске нафтне индустрије, јер она може своје друге капацитете повећати на то да производи 25 одсто нафтних прерађевина.

Уредник Око портала Момир Турудић је такође мишљења да би копнена операција могла да се односи на то, или на нека друга острва попут тог, али да је питање који је смисао свега тога.

"Вероватно је лако заузети, али треба бранити", истиче Турудић.

Иако би било каква већа операција била бесмислена, Турудић то не искључује у потпуности. "Видели смо много лудих ствари од почетка овог рата. Ништа не треба искључити", сматра уредник Око портала.

Претње о враћању у камено доба на терену не значе ништа, каже Турудић додајући да Иран Ормуз може држати затвореним врло једноставно. И не само то, Латиновићева додаје да је Иран схватио да може и да зарађује на томе наплаћивањем такси, и до два милиона долара по танкеру.

Могу ли Американци да свирају крај рата

И док амерички председник говори о преговорима, Иран тврди да никаквих разговора није било.

Саговорници су сагласни да су у овом случају вероватније речи иранских представника, јер Доналд Трамп чак и у једном истом интервјуу даје контрадикторне изјаве.

Подсећају да је захтев Ирана да се обезбеди да се никад не понови овакав напад, до ког је заправо дошло усред преговора. Ипак, пита се и трећа страна – Израел.

"Трећа страна у рату – Израел, на сваки наговештај преговора одговара са не, а Иран притом тражи крај рата, а не преговоре“, указује Бранка Латиновић.

Пеовић истиче да је рат против Ирана заправо довео до тога да се он уједини.

“Ви када говорите Иранцима да су зла нација, као што је рекао Трамп и кажете њима да ће и они страдати и да ће њихова жртва бити узалудна, само правите народни фронт у Ирану против било какве стране интервенције“, закључио је Србољуб Пеовић.

У објави Трамп наводи и да је Пем Бонди велики амерички патриота и лојални пријатељ, која је верно служила као његова државна тужитељка током прошле године.

"Пем је обавила сјајан посао надгледајући акцију против криминала широм наше земље, при чему је број убистава пао на најнижи ниво од 1900. године", додао је Трамп.

Колико су блиско сарађивали говори и вест да је Бонди била присутна док је Трамп јуче, као први председник у историји САД, присуствовао расправама Врховног суда.

Поводом вести о њеној смени огласила се и Сенаторка Западне Вирџиније Шели Мур Капито, која је у објави на мрежи Икс изразила захвалност Пем Бонди "на њеној преданој служби Америци".

"Током свог мандата, показала је посвећеност очувању безбедности наших заједница и борби против кризе са дрогом, која је дубоко погодила Западну Вирџинију", каже Капито, честитајући Тоду Бланшу на унапређењу.

Сенатор Флориде Рик Скот навео је да је Пем Бонди "одличан пријатељ и један од најбољих адвоката које је икада упознао.

Додаје да је "обавила невероватан посао" као државна тужитељка Флориде, "и да је била невероватна државна тужитељка САД".

Републикански конгресмен Томас Маси и један од највећих критичара лика, дела и поступања са Епстиновим досијеима Пем Бонди, реаговао је на њену смену.

"Подржавам Трампово отпуштање Пем Бонди. Да ли ви?", написао је у анкети на мрежи Икс, питајући пратиоце да ли су сагласни.

"Надам се да ће следећи генерални тужилац објавити све Епстинове досијее у складу са законом и наставити са истрагама, кривичним гоњењима и хапшењима", додаје Маси.

Ко је Пем Бонди

Трампова дугогодишња савезница рођена је у Тампи, на Флориди, студирала је кривично право на Универзитету Флориде 1987. године, пре него што је три године касније стекла стручну диплому на Правном факултету Универзитета Стетсон. Примљена је у Адвокатску комору Флориде 1991. године.

Пре него што је ушла у политику, Бонди је провела више од 18 година као тужилац у канцеларији државног тужиоца округа Хилсборо, где је радила на случајевима "од породичног насиља до убиства са тешким кажњавањем", према профилу на веб-сајту њене лобистичке фирме.

Изабрана је за прву женску државну тужитељку Флориде 2010. године – након што је добила подршку бивше кандидаткиње за потпредседницу Саре Пејлин – фокусирајући се на злоупотребу опиоида, синтетичке дроге и трговину људима.

Пре него што је постала државна тужитељка, Бонди је била повезана са Институтом за политику на првом месту, конзервативним истраживачким центром који су основали бивши чланови Трамповог особља. 

Такође је била чланица Трампове Комисије за борбу против злоупотребе опијата и дрога.

Иранци су, одмах, објавили да су оборили борбени авион Ф-35, али су Американци, недуго затим, објаснили да је једна од ових летелица морала да принудно слети у једну од база на Блиском истоку, да је пилот у стабилном стању, као и да је истрага о овом догађају у току.

Неколико дана касније, специјализовани "Ер енд спејс форсиз магазин" (Air & Space Forces Magazine) објавио је да је авион погођен ватром са земље, највероватније ракетом, те да је пилот рањен крхотинама пројектила.

Кинески интернет против америчког ваздухопловства

Док су стручњаци расправљали како је обарање оваквог авиона уопште било могуће, откривено је да је у "кинеском делу" интернета, пет дана пре овог догађаја објављен снимак на којем стручњаци из разних области објашњавају како би нејаки Иран могао да се супротстави технолошки надмоћним Американцима и Израелцима. Помиње се и Ф-35, а урадак је титлован на фарси, језик који се говори у Ирану.

Од тренутка када је иранска државна телевизија објавила снимак "поготка" америчког авиона, "упутство за обарање" постављено на мрежи “Laohu Talks World” (老虎说天下) погледало је неколико десетина милиона посетилаца ове платформе.

Кинески медији наводе да су се стручњаци из различитих области мобилисали средином марта и почели прилично методично да објављују снимке на којима објашњавају како прилично јефтиним и доступним средствима могу открити и неутралисати најмодерније америчке летелице.

Кроз бројна упутства ове врсте дефилују кинески стручњаци на војне технологије, физичари, математичари и експерти из различитих области, које је пратило "цурење" сателитских снимака америчких војних база на Блиском истоку и Индијском океану.

Догађаји око базе Дијего Гарсија у Индијском океану подигли су највише прашине, када су Иранци 20. марта, наводно, ка острву удаљеном око 4.000 километара испалили два пројектила. Американци су тврдили да се једна ракета распала, а да је друга оборена, док кинески извори наводе да то напросто није истина, те да је оштећена војна инфраструктура.

Како је погођен "авакс"

Други догађај за који Запад, потајно, криви Кинезе је оштећење авиона за електронско ратовање Е-3 "сентри" (E-3 Sentry) у бази Принц Султан у Саудијској Арабији, што је Централна команда америчких оружаних снага оценила као "оштећење летелице".

"Изгубили смо 'авакс' у Саудијској Арабији и готово да нема дилеме да су Руси и Кинези дали Иранцима информације потребне за циљање", рекао је за телевизијску мрежу Фокс Гордон Чанг са Института Галвестон.

Фотографије које су објавили амерички медији, међутим, показују да је уништен реп авиона, једног од свега осам оперативних летелица овог типа које Американци имају на располагању.

Медији у САД тврде да је о овом иранском нападу рањено 15 америчких војника, од којих су бар тројица у тешком стању.

Централна команда, званично, признала је да је до сада у рату са Ираном убијено 15, а рањено око 300 америчких војника. Портал Интерсепт, пак, тврди да је администрација председника Доналда Трампа прва која крије стварне губитке, те да је број рањених достигао 750.

Због серије напада на америчке базе на Блиском истоку, Пентагон је "иселио" најмање 13 војних објеката и војнике и официре сместио по хотелима и пословним зградама. Вашингтон пост је недавно објавио да су крајем марта два службеника министарства рата рањена у нападу на хотел у Бахреину.

Од почетка рата у Појасу Газе, октобра 2023. године, у базама на Блиском истоку убијено је или рањено најмање 175 америчких војника. Само током 2024. године у зони одговорности Централне команде рањено је и безмало 13.000 "радника по уговору", који су за потребе министарства рата, или у то време министарства одбране, обављали најразличитије послове по војним базама.

Од оштећења авиона Ф-35 и поготка "авакса" на саудијској писти, кинески интернет стручњаци окренули су се анализи мапа и кретања трупа за евентуалне копнене акције Американаца у Ирану.

Димитрије Милић из организације "Нови трећи пут" каже да најновије Трампово обраћање нацији о ситуацији око Ирана није донело одговоре на нека од кључних питања о евентуалној копненој инвазији на Исламску Републику.

"Чули смо тезе које је већ изрекао – о томе да ће САД да напусте Алијансу. Критиковао је савезнике, поготово оне који користе нафту из Ормуског мореуза, али не именом. Био је релативно резервисан, осим информације да ће рат трајати још две до три недеље и да се, у том смислу, назире крај", истиче Милић.

Уредник емисије "Дозволите..." Горан Јанићевић наводи да су иранска војска и Револуционарна гарда изгубиле већину капацитета за лансирање и производњу балистичких ракета.

"Техеран гађа земље Персијског залива зато што су оне близу, а њихови до сада употребљени пројектили су углавном они са кратким дометом. С друге стране, ракете са хиперсоничном брзином су изузетно прецизне, али их имају веома мало. Оно што се испаљује на Израел и суседе је за Американце и Израелце прихватљив губитак", наглашава Јанићевић.

Побуна и отпор

Говорећи о Трамповој изјави како је "ирански режим уништен за само 32 дана" – где је лидер Беле куће поредио актуелни сукоб са пређашњим америчким војним операцијама у оба светска, корејском, вијетнамском и рату против Ирака – Милић указује да се, на пример, америчко друштво за акцију против ирачког председника Садама Хусеина припремало месецима.

"Оно што се овде разликује у односу на неке претходне походе је што у случају Ирана имамо побуну (отпор) која и даље траје. Систем Револуционарне гарде постоји скоро 40 година, убијени лидери се замењују, али не можете да надоместите искуство – режим ће свакако бити ослабљен", оцењује Милић.

Јанићевић подвлачи да у Ирану не постоје структуре које могу да организују власт мимо ајатолаха и Гарде, док на терену вероватно још има припадника страних обавештајних служби, углавном израелског Мосада.

"То нам доказују прецизно погођени циљеви. Оно што јесте проблематично за Американце је погрешно очекивање да ће унутар Ирана доћи до побуне", примећује уредник емисије „Дозволите...“

Ко је крив у НАТО-у

Милић сматра да су САД рачунале на брзи исход операција против иранског режима, као и да су потценили утицај локалних верских вођа.

"Међутим, у Ирану је јака директна комуникација између различитих институција, а масовна комуникација је практично немогућа без знања и контроле врха власти. То спречава сваку побуну унутар земље. Одређена организација мора да постоји – безбедносна и логистичка", поручује Милић.

Када је реч о Трамповој најави да Америка разматра излазак из НАТО-а, Јанићевић тврди да је поступак изласка у сваком смислу те речи тежак.

"Највећи део командне НАТО структуре је под америчком контролом. Није једноставно да се изађе. То је више претња и средство притиска на европске савезнике", закључује Јанићевић.

Гостовање Димитрија Милића и Горана Јанићевића у Јутарњем програму можете да погледате у видео-запису на почетку текста.

Жртва, седамдесетогодишња становница Северног Сулавесија, погинула је у урушавању грађевине током земљотреса, саопштио је локални тим за потрагу и спасавање у Манаду.

Национална агенција за ублажавање последица катастрофа саопштила је да је снажан земљотрес погодио воде југоисточно од града Битунга, Северни Сулавеси.

Веома јак потрес осетио се од 10 до 20 секунди у Битунгу и околним подручјима.

Агенција је саопштила да је забележено више десетина накнадних потреса, од којих је најјачи имао магнитуду од 6,2 степена Рихтерове скале са епицентром на мору.