Украјина је ове седмице отворила први преговарачки кластер о владавини права, након што је Мађарска одустала од вишегодишњег противљења тој одлуци.

Кијев сада жели да до летње паузе отвори и преосталих пет преговарачких кластера, али дипломатски извори наводе да за такав план још не постоји пуна сагласност свих држава чланица.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен изјавила је да се Брисел нада отварању нових кластера током лета, не прецизирајући колико и наглашавајући да "када Украјина испуни свој део обавеза, и Европска унија мора да испуни свој".

Председник Зеленски оценио је да би отварање свих преосталих кластера представљало корак од "историјског значаја".

Према најавама, лидери ће током вечери имати и ширу расправу о политици проширења, укључујући предлог немачког канцелара Фридриха Мерца о постепеној интеграцији и придруженом чланству за Украјину и друге земље кандидате.

Међутим, дипломатски извори наводе да би детаљнија стратешка дебата о будућности проширења на Украјину, Молдавију и Западни Балкан могла да сачека самит ЕУ у октобру, који би требало да буде посвећен управо тој теми.

Кинески извоз озбиљан изазов за европску индустрију

Једна од кључних тема биће и односи са Кином, уочи самита ЕУ-Кина заказаног за крај јула.

Председница Европске комисије упозорила је да је трговински дефицит Европске уније са Кином достигао рекордни ниво од око милијарду евра дневно, односно приближно 360 милијарди евра годишње.

Европски званичници све чешће упозоравају да раст кинеског извоза у ЕУ, додатно подстакнут америчким ограничењима на кинеску робу, представља озбиљан изазов за европску индустрију.

Брисел већ располаже инструментима попут антидампиншких мера, контроле страних инвестиција и механизама против непоштених субвенција, али европске дипломате упозоравају да сваки потез изазива узвратне мере Пекинга, повећавајући ризик од трговинских тензија.

Током самита требало би да почне и расправа о вишегодишњем буџету Европске уније за период од 2028. до 2035. године.

Преговори о новом финансијском оквиру, који традиционално изазивају оштре поделе међу државама чланицама, требало би да буду завршени до краја године.

Документ који су електронски потписали амерички председник Доналд Трамп и ирански председник Масуд Пезешкијан, обећава Ирану много новца, укидањем санкција Иран може да продаје своју нафту, имаће приступ милијардама замрзнуте имовине и потенцијално још 300 милијарди долара додатног финансирања, наводи Си-Ен-Ен.

Према тексту који је објавила америчка телевизија тачке тачке споразума садрже:

1. САД, Иран и њихови савезници у текућем рату потписују Меморандум о разумевању како би прогласили тренутни и трајни прекид војних операција на свим фронтовима, укључујући и Либан, и обавезују се од сада да неће покретати никакав рат или било какву војну операцију једна против друге, и да ће се уздржати од претње или употребе силе једна против друге, и осигурати територијални интегритет и суверенитет Либана.

2. САД и Иран обавезују се да ће поштовати међусобни суверенитет и територијални интегритет и да ће се уздржати од мешања у међусобне унутрашње послове.

3. САД и Иран обавезују се да ће преговарати и постићи коначни споразум у року од највише 60 дана, уз могућност продужења уз обострани пристанак.

4. Одмах по потписивању Меморандума о разумевању, САД ће почети са уклањањем своје поморске блокаде и свих поремећаја или препрека против Ирана, и у потпуности ће окончати поморску блокаду у року од 30 дана. Током овог периода, саобраћај пловила биће сразмеран броју предратног саобраћаја који Иран обнавља. САД се даље обавезују да ће уклонити своје снаге из близине Ирана у року од 30 дана након коначног споразума.

5. По потписивању овог Меморандума о разумевању, Иран ће предузети мере, употребивши све напоре за безбедан пролаз комерцијалних пловила без накнаде, само 60 дана, из Персијског залива у Оманско море и обрнуто. Саобраћај комерцијалних пловила ће одмах почети, а узимајући у обзир потребу за уклањањем техничких и војних препрека и разминирањем од стране Ирана, биће успостављен у року од 30 дана. Иран ће водити дијалог са Оманом како би дефинисала будућу администрацију и поморске услуге у Ормуском мореузу, у разговору са другим државама приобалног дела Персијског залива, у складу са важећим међународним правом и сувереним правима приобалних држава Ормуског мореуза.

6. САД се обавезују да ће са регионалним партнерима развити дефинитиван, обострано договорен план са најмање 300 милијарди америчких долара за обнову и економски развој Ирана. Механизам за спровођење овог плана биће финализован као део коначног споразума у ​​року од 60 дана. Све потребне лиценце, изузећа и дозволе потребне за релевантне финансијске трансакције издаће САД.

7. САД се обавезују да ће укинути све врсте санкција против Ирана, укључујући резолуције Савета безбедности Уједињених нација.

8. Иран потврђује да неће набављати нити развијати нуклеарно оружје. САД и Иран су се сложили да реше питање располагања залихама обогаћеног материјала у складу са механизмом који ће бити обострано договорен у складу са распоредом поменутим у седмом ставу, са минималном методологијом која ће се комбиновати на лицу места под надзором Међународне агенције за атомску енергију. Две стране су се такође сложиле да разговарају о питању обогаћивања и другим обострано договореним питањима у вези са нуклеарним потребама Ирана, на основу задовољавајућег оквира који ће бити договорен у коначном споразуму.

9. До коначног споразума, САД и Иран се слажу да одрже "статус кво". Иран ће задржати тренутни "статус кво" свог нуклеарног програма, а САД неће уводити никакве нове санкције и неће распоређивати додатне снаге у региону.

10. САД се обавезују да ће одмах по потписивању овог Меморандума о разумевању и до престанка санкција, Министарство финансија САД издати изузећа за извоз иранске сирове нафте, нафтних производа и деривата, као и све повезане услуге, укључујући банкарске трансакције, осигурања, транспорт итд.

11. САД се обавезују да ће у потпуности ставити на располагање замрзнута или ограничена средства и имовину Ирана након спровођења Меморандума. САД и Иран ће се међусобно договорити о процедурама у вези са ослобађањем ових средстава током преговора. Таква средства, било да су задржана на оригиналном рачуну или пребачена, биће у потпуности употребљива за исплату било ком крајњем кориснику кога одреди Централна банка Ирана.

12. САД и Иран слажу се да ће бити успостављен извршни механизам за праћење успешног спровођења овог Меморандума о разумевању и будућег поштовања коначног споразума.

13. Након потписивања овог Меморандума о разумевању, и под условом да се почне са спровођењем параграфа 1, 4, 5, 10 и 11 овог Меморандума о разумевању и континуираном спровођењу ових мера, САД и Иран ће започети преговоре о коначном споразуму искључиво о осталим параграфима.

14. Коначни споразум ће бити одобрен обавезујућом резолуцијом Савета безбедности УН.

Додао је да неће бити организована церемонија потписивања у Швајцарској. Навео је и да је долазак иранског преговарачког тима у Женеву и даље у плану, али да је сам чин потписивања већ обављен електронским путем. 

Званичник Беле куће потврдио је да су амерички председник Доналд Трамп и ирански председник Масуд Пезешкијан потписали електронски Меморандум о разумевању за окончање рата, преноси Ројтерс.

Док се у Швајцарској припремало потписивање Меморандума о разумевању између Сједињених Америчких Држава и Ирана, остатак света и даље је мало шта могао да разуме и закључи из бројних – често и контрадикторних – саопштења сукобљених страна.

Председник САД Доналд Трамп у једном је дану тврдио да је ствар свршена, договор привремен и нови преговори извесни ако Техеран не стави параф, уз претњу о новом бомбардовању за два месеца. 

Између осталог, захвалио се колегама из Русије и Кине, Владимиру Путину и Сију Ђинпингу, што су били уздржани током кризе и негирао да је Исламској Републици обећао фонд за обнову у износу од 300 милијарди долара. 

За то време, Исламска Република покренула је своје танкере из зоне Персијског залива у воде Ормуза, пробијајући тако раније постављену блокаду Пентагона, за назнаку смиривања ситуације у мореузу.

Америчка страна настојала је да потписивање споразума уследи пре последњег радног дана у недељи, нудећи могућност потписивања и путем видео-везе, што је, према последњим доступним информацијама, одбијено. Све док обе стране нису потврдеиле електронски параф на Меморандуму.

"Договорено је да Mеморандум о разумевању између Ирана и Сједињених Држава буде потписан електронским путем", рекао је Багаи.

Додао је да неће бити организована церемонија потписивања у Швајцарској.

Према његовим речима, одлука да документ потпишу највиши државни званичници обе земље била је намерна, имајући у виду претходна искуства.

"Када текст потпишу највиши органи власти обе државе, кршење таквог споразума природно носи већу политичку цену. Управо због наших ранијих искустава желели смо да то буде урађено на тај начин", навео је Багаи.

Навео је и да је долазак иранског преговарачког тима у Женеву и даље у плану, али да је сам чин потписивања већ обављен електронским путем.

"Текст иранско-америчког Меморандума о разумевању сада је коначан, јер су га обе стране потписале", рекао је портпарол иранског Министарства спољних послова.

Упозорио је да ће спровођење споразума о прекиду ватре бити теже него његово потписивање, истичући да Техеран није заборавио лекције из рата и да ће пажљиво пратити поштовање споразума од стране САД.

И званичник Беле куће потврдио је да је амерички председник Доналд Трамп потписао Меморандум о разумевању са Ираном, преноси Ројтерс.

Од Женеве до електронског потписа

Ова потврда долази након више различитих информација о времену и начину потписивања документа.

Аксиос је претходно јавио да САД, Иран и посредници разговарају о томе да се потписивање Меморандума о разумевању обави до краја дана преко видео-линка, уместо у петак у Швајцарској, како је првобитно најављивано.

Ирански званичници су претходно наводили да је текст меморандума у великој мери усаглашен, али да још нису били испуњени сви услови за његово формално закључење.

Си-Ен-Ен је раније данас објавио нацрт Меморандума САД и Ирана који садржи 14 тачака.

Између осталог, утврђује услове примирја, поновно отварање Ормуског мореуза, одређено финансијско олакшање за Иран и потврду Техерана да никада неће произвести нуклеарно оружје.

Документ не садржи детаље о томе шта ће бити са иранским високообогаћеним уранијумом.

Амерички званичник је Си-Ен-Ену рекао да текст представља споразум који су у недељу дигитално потписали председник Доналд Трамп, потпредседник Џеј Ди Венс и председник иранског парламента Мохамад Бакер Галибаф.

У разговору са Си-Ен-Еном, амерички званичници су умањивали значај самог меморандума, називајући га "политичким документом" који не одражава кључне договоре из позадинских канала које је Иран закључио са САД, конкретно у вези са будућношћу техеранског нуклеарног програма.

Бела кућа није одговорила на захтев за коментар када јој је предочен нацрт до ког је дошао Си-Ен-Ен.

Полузванична иранска новинска агенција Тасним описала је процуреле верзије нацрта као нетачне. Блумберг је раније објавио једну верзију нацрта.

Меморандум о разумевању треба да буде формално потписан у петак, чиме ће бити покренут шездесетодневни рок за преговоре о коначним условима споразума.

Четрнаест тачака

1. Исламска Република Иран и Сједињене Америчке Државе, заједно са својим савезницима у актуелном рату, потписивањем овог Меморандума о разумевању проглашавају непосредни и трајни крај рата на свим фронтовима, укључујући Либан, и обавезују се да убудуће неће предузимати никакве непријатељске акције једни против других, те да ће се уздржати од претњи или употребе силе. Коначни споразум потврдиће одредбе овог и преосталих чланова.

2. Исламска Република Иран и Сједињене Америчке Државе обавезују се да ће узајамно поштовати суверенитет и територијални интегритет и да се неће мешати у унутрашње послове.

3. Исламска Република Иран и Сједињене Америчке Државе обавезују се да ће преговарати и постићи коначни споразум у максималном року од 60 дана, који се може продужити уз обострану сагласност.

4. Непосредно по потписивању овог Меморандума о разумевању, Сједињене Америчке Државе укидају поморску блокаду и спречавају свако ометање или опструкцију према Исламској Републици Иран, те у року од највише 30 дана враћају саобраћај на пун капацитет; проток бродова биће сразмеран предратном обиму саобраћаја на страни Исламске Републике Иран. Сједињене Америчке Државе се такође обавезују да ће своје снаге повући из околних подручја у року од 30 дана по потписивању коначног споразума.

5. По потписивању овог Меморандума о разумевању, Исламска Република Иран ће одмах предузети кораке да се у року од 30 дана омогући кретање трговачких бродова из Персијског залива ка Оманском мору и обрнуто, у обиму каквом је било пре рата, уз уважавање потребе за отклањањем техничких препрека и разминирањем од стране Ирана.

6. Сједињене Америчке Државе се обавезују да ће, заједно са регионалним партнерима, израдити свеобухватни план за обнову и привредни развој Исламске Републике Иран, усаглашен са обема странама, уз обезбеђивање финансирања у износу од најмање 300 милијарди долара. Механизам спровођења овог плана, у оквиру коначног споразума, биће разрађен у року од 60 дана.

7. Сједињене Америчке Државе се обавезују да ће, у складу са динамиком која ће бити договорена у оквиру коначног споразума, укинути све врсте санкција које тренутно погађају Исламску Републику Иран, укључујући резолуције Савета безбедности Уједињених нација и Одбора гувернера Међународне агенције за атомску енергију (МААЕ), као и све једностране америчке санкције, примарне и секундарне.

8. Исламска Република Иран поново потврђује да никада неће произвести нуклеарно оружје. Исламска Република Иран и Сједињене Америчке Државе договориле су се да ће судбина обогаћеног материјала и свих осталих узајамно договорених нуклеарних питања, укључујући иранске нуклеарне потребе, бити на одговарајући начин решена у коначном споразуму; коначни споразум ће потврдити одредбе овог члана.

9. Исламска Република Иран и Сједињене Америчке Државе сагласне су да ће до закључења коначног споразума одржавати постојеће стање: Иран ће задржати постојеће стање свог нуклеарног програма, а Сједињене Америчке Државе неће уводити нове санкције Ирану нити јачати своје снаге у региону.

10. Сједињене Америчке Државе се обавезују да ће одмах по потписивању овог Меморандума о разумевању, па све до датума укидања санкција, Министарство финансија САД издати одобрења за извоз иранске сирове нафте, петрохемијских производа и њихових деривата, те свих пратећих услуга, укључујући банкарске, осигуравајуће, транспортне и сличне.

11. Сједињене Америчке Државе се обавезују да ће, у светлу напретка преговора ка коначном споразуму, замрзнута или ограничена средства и имовина Исламске Републике Иран бити ослобођена и у потпуности стављена на располагање. Та средства, без обзира на то да ли се налазе на главном рачуну или су пренета, биће употребљена за свако коначно исплаћивање кориснику које одреди Централна банка Исламске Републике Иран и у потпуности ће бити доступна за коришћење. Сједињене Америчке Државе се обавезују да ће по том основу издати сва потребна одобрења и дозволе.

12. Исламска Република Иран и Сједињене Америчке Државе договарају се да ће бити успостављен механизам за праћење успешне примене и будућег поштовања Коначног споразума.

13. Након потписивања овог Меморандума о разумевању, и по пријему гаранција у погледу почетка примене чланова 4, 5, 10. и 11. овог Меморандума о разумевању, те непрекидног спровођења тих корака, Исламска Република Иран и Сједињене Америчке Државе ступиће у преговоре о Коначном споразуму искључиво у погледу преосталих чланова.

14. Коначни споразум биће усвојен путем обавезујуће резолуције Савета безбедности УН.

”Није важно где се преговори одржавају већ куда воде”, поновио је портпарол министарства спољних послова речи којима катарске дипломате, од уторка пре подне, одговарају на питања о ”фином уштимавању” коначног документа, које се, наводно, дешава у престоници Катара.

Заслуге за мировни споразум, Катарци су препустили Пакистанцима, чији је командант оружаних снага, омиљени ратник америчког председника Доналда Трампа фелдмаршал Асим Мунир поставио основе преговарачког процеса, користећи добре односе Исламабада са Техераном и Вашингтоном.

Пакистанци спречили рат, Катарци донели мир

Пакистанци су се у сукобе умешали недуго пошто су прве америчке и израелске бомбе почеле да падају по Техерану, преносећи тамошњим властима, у случајевима када би Трамп запостављао друштвене мреже, захтеве Вашингтона за прекид непријатељстава.

Временом, Мунир је понудио Исламабад као место на којем би се састале иранске и америчке дипломате, користећи положај "најмоћније особе у Пакистану", пријатеља Техерана и миљеника Вашингтона.

Техеран је, пак, у случају да рат буде настављен, очекивао кратку и жестоку акцију америчке и израелске авијације, која би била усмерена директно на мете повезане са енергетском инфраструктуром. Иако је Трамп такве нападе у неколико наврата најављивао, америчке акције су у последњи час отказиване.

Неколико дана после постизања споразума о прекиду ватре, познато је и због чега.

У априлу, управо је Минир зауставио наставак тоталног рата пошто је после серије телефонских разговора са највишим америчким званичницима издејствовао наставак примирја. Трампови сарадници касније су говорили да је мир опстао на ”лични захтев” пакистанског премијера и фелдмаршала.

Врхунац тензија и почетак решења

Дипломатски извори наводе да су на врхунцу тензија, у трећој седмици маја, катарске дипломате телефоном позвале Јорданце, а обе земље су се консултовале са Саудијском Арабијом.

Ријад је, за злу не требало, у помоћ дозвала око 8.000 пакистанских војника, праћених борбеним авионима, дроновима и кинеским противваздушним пројектилима. 

Готово истовремено катарски министар спољних послова, шеик Мохамед бин Абдулрахман ел Тани је отпутовао у Америку, где се састао са потпредседником САД, Џеј Ди Венсом.

Иранци у Дохи

Нешто касније, у Доху су допутовали председник парламента Мохамад Галибаф, шеф дипломатије Анас Арагчи и гувернер централне банке Абдолнасер Хемати.

Иранци и Катарци су, тада, разговарали о питањима која ће, мање од месец дана касније, постати основа будућег мировног споразума – иранским парама замрзнутим у страним банкама, безбедности пловидбе, изградњи поверења и отварању Ормуског теснаца.

Катар је, како наводе дипломате, био канал за комуникацију, док је улогу посредника и даље водио Пакистан, јер су државе начичкане око Персијског залива рачунале на лични однос Трампа и фелдмаршала Мунира.

Највећи део терета, ипак, поднео је Катар, чије су дипломате, на концу, после 17 сати преговора у Техерану, коначно убедиле Иран на неопходност постизања споразума, који је по њиховом повратку у Доху, објавио пакистански премијер Шехбаз Шариф.

Доха: Ратови уништавају људске и материјалне ресурсе

”Катарска дипломатија, у сарадњи са неколико међународних и регионалних фактора, успела је да превазиђе разлике и приближи ставове САД и Ирана… Ратови и војне конфронтације исисавају људске и материјалне ресурсе и спречавају развој, напредак и конструктивне напоре”, оценило је катарско министарство спољних послова, пренела је катарска новинска агенција.

Катарске дипломате, надаље, набрајају безбројне разговоре владара ове земље, шеика Тамима бин Хамада ел Танија са Трампом и иранским председником Масудом Пезешкијаном и лидерима арапских и других држава, као и сусрета министра спољних послова са Иранцима, Американцима, Пакистанцима и бројним другим лидерима.

У међувремену, саветник катарског министра спољних послова Али ел Тавади, у десет наврата путовао је у Иран и на коцу побрао заслуге као архитекта споразума између САД и Ирана. Претходно, посредовао је у решавању низа проглема у Појасу Газе и на другим местима у свету.

Кључ решења кризе, како се чини, био је телефонски разговор катарског емира и америчког председника прошлог четвртка, када су ”размотрили резултате консултација” између САД и Ирана, који су очигледно били успешни.

У суботу су о томе разговарали катарски министар спољних послова и пакистански премијер, који је у понедељак рано изјутра прогласио да су Иран и САД постигли споразум, те да је тромесечном рату дошао крај.

У последње две деценије, Катарци су издејствовали договор у Либану 2008. године, споразум у Јемену две године касније, мир у Дарфуру 2011. године, прекид непријатељстава у Гази 2012. и релативно безболно повлачење Американаца из Авганистана 2021. године…

Снага катарске дипломатије проистиче из сложене комбинације богатства, широке дипломатске мреже, могућности да ова држава понуди озбиљне инвестиције и комплексног сплета међународних веза, укључујући и лична пријатељства владајуће породице.

Као једна од десет најбогатијих држава света, Катар је утицај у Америци обезбедио кроз огромна улагања у обвезнице тамошњег министарства финансија, озбиљне инјекције капитала у универзитете и отварање базе „Ел Удеид“ у Дохи, у којој се налази око 8.000 америчких војника.

Амерички председник Доналд Трамп изјавио је да очекује брз напредак након потписивања споразума и најавио да ће документ бити упућен Конгресу на разматрање.

Према наводима америчких медија, споразум предвиђа обнову иранског извоза нафте уз услове који се односе на слободу пловидбе кроз Ормуски мореуз и нуклеарни програм Ирана.

Ирански званичници саопштили су да је укинута америчка поморска блокада иранских лука, истичући то као важан корак ка нормализацији односа.

Истовремено, Кина и Катар оцењују да би предстојећа фаза преговора могла бити сложенија, али и кључна за регионалну стабилност.

Док дипломатија добија на замаху, на терену се настављају сукоби. Либански медији известили су о новим израелским нападима на југу Либана, док Хезболах поручује да ће питање израелског војног присуства у региону бити једна од тема будућих разговора.

"Адмирал Григорович" је део Црноморске флоте и требало би да је наоружан крстарећим ракетама.

Нико није повређен, нити је јахти причињена икаква штета.

Наводи о новом инциденту дуж Ламанша обелодањени су само два дана пошто су командоси британске морнарице, по налогу премијера Стармера, пресрели и запосели руски танкер.

Лондон сматра да је танкер био део "руске тајне флоте", која крши међународне санкције, уведене после почетка руске војне акције у Украјини.

Иначе, пролазак руских ратних бродова кроз Ламанш је уобичајен, мада њихову пловидбу надзире британска краљевска морнарица.

Брод "Адмирал Григорович" прате британски ратни бродови "Тјун" и "Мерси" откако је пре четири дана примећен недалеко од француске луке Брест што је, према наводима британског Министарства одбране, "рутинска пракса". 

Сателитски снимци показују да руска фрегата, као и ремонтни брод, већ месецима делују у британским водама и њиховој непосредној близини.

Претпоставља се да ремонтни брод снабдева руске морнаре са "Адмирала Григоровича" како би могли да пружају заштиту руским танкерима.

Исти извор наводи да је у априлу брод "Адмирал Григорович" кроз британске територијалне воде пратио шест танкера "тајне руске флоте", али тада британска морнарица није интервенисала.

Према наводима базе, међу погинулима су били припадници војске, државни службеници и сарадници владе.

Компанија Боинг саопштила је да су међу страдалима била и два њена запослена.

Саучешће породицама жртава изразили су секретар Ратног ваздухопловства Трој Мајнк, председник Представничког дома Мајк Џонсон и гувернер Калифорније Гевин Њусом.

Војни званичници покренули су истрагу о узроцима несреће.

Званичници су навели да се прелиминарни резултати не очекују пре истека око шест месеци.

Најсмртоноснија несрећа једног бомбардера

Си-Ен-Ен је навео да пад Б-52 представља најсмртоноснију несрећу тог типа бомбардера од 1982. године, када је током пробне обуке у Калифорнији погинуло девет чланова посаде.

Б-52 "Стратофортрес" је у оперативној употреби од 1955. године и један је од најстаријих авиона у саставу америчког Ратног ваздухопловства.

Иако се више не производи, авион је током деценија модернизован како би остао у служби, а актуелни програми надоградње укључују нове моторе и унапређење кључних система.

Ти бомбардери, наводи Блумберг, имали су кључну улогу у операцији "Пустињска олуја" почетком 1990-их, а недавно су били ангажовани и у операцијама против Ирана, где су учествовали у гађању важних циљева, укључујући системе противваздушне одбране и командне положаје.

Издато је упозорење на опасност од цунамија.

Након овог потреса, уследио је низ од најмање осам накнадних потреса, у интервалу од 3,2 до 4,3 степена.

Међу кључним одредбама америчко-иранског споразума, који има 14 тачака, налази се потпуно укидање поморске блокаде у року од 30 дана и обавеза Сједињених Америчких Држава да повуку снаге из региона око Ирана. Такође, договор о нуклеарним питањима требало би да буде постигнут у року од 60 дана од потписивања споразума.

Председник САД Доналд Трамп рекао је да неће присуствовати званичном потписивању, али да ће уместо њега доћи потпредседник Сједињених Америчких Држава Џеј Ди Венс. Трамп је, такође, напоменуо да је Ормуски мореуз делимично отворен, али да ће од петка бити омогућена слободна пловидба кроз теснац.

Америчка војска је, истовремено, навела да на снази остаје блокада иранских лука све док меморандум и званично не буде потписан. Либан је један од кључних елемената меморандума о разумевању са Сједињеним Америчким Државама, али је Израел поручио да се неће повући са југа Либана и да га споразум не обавезује.

Израелски премијер Бенјамин Нетанјаху изјавио је да се израелска војска неће повући из јужног Либана, делова Сирије и Појаса Газе, истичући да је реч о "безбедносним зонама" и да ће војска у њима остати "колико год буде потребно". Нетанјаху је рекао и да Иран неће имати нуклеарно оружје докле год је он на месту премијера, као и да "борба" није готова.

За то време, цене нафте на светским тржиштима пале су за више од пет одсто, на најнижи ниво у последња два месеца, након што је објављено да су САД и Иран постигли споразум. Међународно референтна нафта "брент" се након тога кретала на око 83 долара по барелу, а америчка сирова нафта на нивоу од око 80 долара по барелу.

Штавише, када се томе додају трошкови модернизације, прилагођавања комуникационих система јужнокорејских оруђа потребама естонске војске и давања за заједничко истраживање са домаћим естонским компанијама, "Ханва" ће балтичким домаћинима уступити укупно до 260 милиона евра свог новца.

Јужнокорејска компанија тако се може учинити врло великодушном, но у реалности јасно је да се она руководи сопственим интересима јер ће добар део њених инвестиција бити усмерен на успостављање ремонтног центра за оправку и одржавање јужнокорејског оружја које је Естонија већ купила или ће тек купити и производњу муниције за њега - оружја које продаје нико други до сама "Ханва".

Јер, тај далекоисточни конгломерат већ је естонској војсци продао 36 самоходних хаубица "К-9 гром", те је пред крај прошле године потписао нови уговор за испоруку шест модуларних вишецевних ракетних бацача "К239" и пројектила за њега, вредан преко 280 милиона евра.

"К239" испаљује невођене ракете калибра 131 милиметара домета 36 километара и вођене пројектиле калибра 239 милиметара домета до 80 км, по којима је и добио ознаку. Може да лансира и по једну балистичку ракету домета 290 км.

Да ли ће Јужна Кореја ("Ханва") постати највећи војни снабдевач Естоније

Ти ВБР-ови ће у естонској армији бити упарени са америчким ХИМАРС-има, на које концептуално и технички доста личе. Заправо, у томе, поред квалитета, поузданости и ниже цене, лежи тајна успеха јужнокорејске војне индустрије у Источној Европи - Американци због великог ангажовања у Украјини и на Блиском истоку, те унутрашњих организационих ограничења, немају довољно залиха и капацитета за производњу оруђа и муниције да би могли да задовоље повећану потражњу међу својим савезницима.

С тим у вези, треба напоменути да Република Кореја производи оружје и муницију у складу с НАТО стандардима.

Поред ремонтног центра у којем ће бити одржаване поменуте хаубице и ВБР-ови, а у будућности могуће и борбена возила пешадије које она прави, инвестиције "Ханве" ће бити усмерене и на подизање постројења за производњу експлозива и граната за топове калибра 40 милиметара у Естонији.

Такође, група "Ханва", која је пети највећи економски субјект у Јужној Кореји, земљи са више од 50 милиона становника чији укупни бруто друштвени производ износи чак 1,5 билион долара, гради војне бродове и подморнице, те намерава да се ускоро пријави на тендер за модернизацију естонске морнарице.

Јужна Кореја би тако у блиској будућности можда могла да постане највећи снабдевач естонске армије, која последњих година наоружање и муницију највише добавља из Турске, Немачке и САД.

Јужнокорејска продајна офанзива на источно крило НАТО-а

Јужнокорејски војни произвођачи, међу којима предњачи група "Ханва", постигли су уговоре са Пољском вредне фантастичних 44 милијарде долара, те планирају даље ширење у државама НАТО пакта и Европске Уније, нарочито оним у Источној Европи и Скандинавији, које страхују од Русије и раде на обнављању својих оружаних снага након што су на почетку сукоба у Украјини испразниле касарне и складишта како би подржале Кијев.

Зато улагања у опитне и ремонтне центре на тлу Естоније и давање лиценци за производњу муниције локалним компанијама могу бити од користи за Јужнокореанце и у смислу даљег продора на тржишта Финске, Латвије, Летоније и Пољске.

Иако нема званичних информација, страхује се да је погинуло свих пет чланова посаде бомбардера.

Боинг Б-52 стратофортрес америчка војска користи од ‘50-их година прошлог века. Надимак му је "баф", што је делимична скраћеница од "велики ружни дебељушкасти".

Снимци из ваздуха приказују угљенисани авион недалеко од писте. Из ваздухопловне базе "Едвардс" саопштено је да је "аеродром затворен и да се сви долазећи авиони преусмеравају".

Скуп се одржава у тренутку појачаних геополитичких тензија и бројних отворених питања на глобалном плану, а међу кључним темама биће међународна безбедност, енергетика, економска сарадња и будућност међународних односа.

Посебна пажња очекивано ће бити посвећена рату у Украјини и ситуацији на Блиском истоку.

Председница Центра за спољну политику и некадашња амбасадорка у Великој Британији Александра Јоксимовић истиче да је француски лидер Емануел Макрон приликом припреме скупа водио рачуна и о односу према америчком колеги Доналду Трампу.

"Већ у самој припреми састанка Макрон је водио рачуна на који начин ће одобровољити председника Трампа и на који начин ће га приволети да остане до краја састанка, а да неке од тема не изађу из оних оквира на које је Француска ставила фокус", навела је Јоксимовићева.

Јоксимовићева је истакла да је једна од важних тема питање неравномерног економског развоја у свету, због чега су на скуп позвани представници држава попут Индије, Бразила, Египта, Катара, Уједињених Арапских Емирата и Кеније.

Поглед усмерен на споразум

Подсетила је да Русија није присутна на самитима Г7 од 2014. године, док Кина овога пута није позвана због дипломатских тензија са Јапаном.

Посебну пажњу привлачи најава могућег споразума између САД и Ирана. 

"Већ сама најава споразума је довела до тога да падне значајно цена нафте, то је велика светска вест, али треба сачекати да се реализује споразум и да видимо реално шта је конкретно у њему", нагласила је Јоксимовићева.

Научни саветник Института за савремену историју Станислав Сретеновић сматра да од овог самита не треба очекивати историјске одлуке, јер се Г7 већ извесно време суочава са кризом идентитета и утицаја.

"Г7 представља један клуб земаља који тражи своје место и своју будућност и своју путању", оценио је Сретеновић.

Подсећа да је током Хладног рата ова група представљала динамичан савез економски најмоћнијих западних демократија, док је данас њена улога знатно сложенија.

"Многи перципирају групацију Г7 као застарелу, као групацију која тражи своју будућност", навео је Сретеновић.

Неспоран значај Г7

Ипак, Александра Јоксимовић указује да упркос унутрашњим политичким изазовима држава чланица, њихов значај остаје неспоран.

"Говоримо ипак о економски изузетно снажним земљама које, без обзира на све, обликују међународне односе. Увек је значајно када се таква група земаља састане", истакла је Јоксимовићева.

Поред традиционалних безбедносних и економских питања, на дневном реду су и нове теме, попут борбе против канцера, заштите деце на интернету, борбе против организованог криминала и корупције.

Једна од централних тема остаје рат у Украјини. На самиту ће учествовати и украјински председник Володимир Зеленски.

Говорећи о Макроновој идеји да врати "стари дух" Г7, Сретеновић објашњава да се она односи на способност групе да дође до конкретних и применљивих решења.

"Тај стари дух би се односио вероватно на проналажење нових модалитета да се дође до конкретних одлука, да се дође до јасних одлука које су применљиве и које ова група од седам земаља може да спроведе у дело у релативно кратком року", навео је Сретеновић.

Гостовање Александре Јоксимовић и Станислава Сретеновића погледајте у видеу на почетку текста

Вест о постигнутом договору омогућила је Трампу да у посебно слављеничком расположењу напусти Белу кућу и упути се ка борилачком спектаклу. У привременој арени, постављеној испод металне конструкције зване „Канџа“, која подсећа на свемирски брод и опремљена је расветом, озвучењем и великим екранима, придружили су му се чланови кабинета, републикански законодавци и више од 4.000 гледалаца.

Први човек Беле куће настојао је да недељни догађај, који је обухватио седам борби и трајао до после поноћи, повеже са вишемесечним обележавањем 250. годишњице потписивања Декларације о независности САД.

Међутим, многи сматрају да је приредба у већој мери била посвећена самом Трампу. Чак је и самит Групе седам индустријски најразвијенијих земаља померен како би председник могао да присуствује слављу, а затим директно отпутовао у Француску на састанке.

Te salutant!

Осим чланова кабинета и републиканских законодаваца, Трамп је испред октогона био окружен и бројним члановима породице, али и моћницима попут оснивача „Фејсбука“ Марка Закерберга и директора компаније „Парамаунт Скајденс“ Дејвида Елисона.

Током интонирања америчке химне, војни авиони прелетели су изнад Беле куће.

У првој од седам борби састали су се Бразилац Дијего Лопес и Американац Стив Гарсија. Бразилац је однео победу, а након тријумфа попео се на ограду октагона, што је изазвало одушевљење публике.

Централна борба био је окршај између Сирила Гана и Алекса Переире, у ком је Ган доминирао над Бразилцем. Судија Херб Дин био је приморан да прекине борбу техничким нокаутом у петој рунди.

Призори бораца који се загревају унутар Беле куће и потом лагано силазе са Трумановог балкона, многи огрнути америчком заставом, били су, најблаже речено, необичан спектакл.

За Трампа, међутим, овакав догађај савршено се уклапа у његов имиџ.

Сурови борилачки спорт поклапа се са Трамповим политичким стилом, обележеног конфронтацијама и бескомпромисним приступом. Погрдни надимци на нивоу оних основне и средње школе, јавне прозивке противника, па чак и позиви на хапшења и кривична гоњења судија и државних тужилаца, такорећи су модус операнди америчког председника.

Наравно, ни гладијатори нису пропустили шансу да поздраве и захвале се председнику. Након победе над сународником Кајлом Даукаусом, борац Бо Никал упутио је похвале председнику.

„Морам да се захвалим председнику Трампу за ово“, рекао је Никал, додајући да је председник „посебна особа“.

„Хлеба и игара“ у Трамповом стилу

Међутим, оно у чему је Трамп изврстан је способност да скрене пажњу јавности са проблема са којима се суочава његова администрација.

Док је рат са Ираном трајао и поред председникових уверавања да је крај близу, цене горива су нагло расле. Поново се појавила забринутост због инфлације, Трампов рејтинг је у паду, што је, према критичарима, допринело томе да рођенданска прослава у Белој кући послужи као својеврсна дистракција.

„Све је ово скретање пажње“, оценио је за агенцију АП Мајк Фонтејн, професор класичних студија на Универзитету „Корнел“, упоређујући догађај са гладијаторским играма у старом Риму, када су сурове борбе служиле за забаву народа, јачање популарности владара и спречавање друштвених немира.

„Ово је класична стратегија. У старом Риму постојала је изрека: ‘Хлеба и игара’“, додао је Фонтeјн.

Парафразирајући речи сенатора из Скотовог Гладијатора: „Куцајуће срца Рима није мермер у Сенату, већ песак у Колосеуму“.

Трамп тврди да је УФЦ финансирао догађај, али укупни трошкови нису објављени.

Америчка Национална служба паркова навела је у судском поднеску да је у организацију уложено више од 60 милиона долара и десетине хиљада радних сати, док је седам државних агенција ставило на располагање значајне ресурсе и људство.

Шеф Беле куће је истакао да САД укидају поморску блокаду иранских лука и да ће се Ормуски мореуз поново отворити након потписивања споразума.

Званични Техеран пак инсистира на томе да договор предвиђа тренутну обуставу непријатељстава на свим фронтовима, укључујући и Либан. Ако не дође до примирја у Либану, цео споразум Ирана и САД биће под знаком питања.

Заменик министра спољних послова Ирана Kазем Гарибабади изјавио је да ће укидање свих санкција његовој земљи бити приоритет током 60-дневних преговора између Техерана и Вашингтона након потписивања споразума.

Поручио је да би ублажавање санкција такође укључивало "укидање резолуција Савета безбедности Уједињених нација и резолуција Одбора гувернера Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА)".

Иран је једна од земаља којој је Запад увео најстроже санкције због нуклеарног програма.

Да ли је Трамп окренуо леђа Израелу

Иако још није познат званични текст Mеморандума о разумевању који ће бити потписан у петак, незванично се наводи да он садржи 14 тачака. Међу кључним одредбама је и она о трајном и тренутном прекиду непријатељстава на свим фронтовима, укључујући Либан.

Са тим дефинитивно није сагласан званични Израел. Поручују да се споразум не односи на њих, а медији преносе да су израелске снаге наставиле нападе на југу Либана.

Израелски министар одбране Израел Кац изјавио је да се израелске снаге неће повући са југа Либана, упркос најављеном споразуму који подразумева и окончање борби против Хезболаха.

"Нећемо правити компромис када су у питању безбедносни интереси Израела и заштита наших грађана и нећемо се повући из безбедносних зона", поручио је Кац.

И док Трамп поручује да је израелски премијер Бенјамин Нетанјаху "веома тежак човек", остаје да се види да ли ће амерички дипломатски притисак бити довољно снажан да и Израел устукне.

Трамп инсистира на томе да би Нетанјаху требало да му буде захвалан.

"Да је Иран имао нуклеарно оружје, Израел не би опстао ни два сата", поручио је Трамп у интервјуу за Њујорк тајмс.

Договор постигнут, следи тежи део

Уколико све буде текло по плану и САД и Иран у петак потпишу споразум о окончању непријатељстава, преговараче двa дугогодишња ривала очекује изузетно тежак посао – да у року од 60 дана реше нагомилане проблеме настале током више од пола века међусобног неповерења, непријатељства и прекршених договора.

Аналитичари оцењују да је готово извесно да ће тај двомесечни рок морати да буде продужен, јер су питања о којима ће се преговарати изузетно сложена и захтевају ангажовање стручњака из области војне стратегије, међународног права, економских санкција и нуклеарне технологије.

Међу кључним темама биће разминирање Ормуског мореуза, правни оквир и спровођење ублажавања санкција, расподела и ослобађање замрзнуте иранске имовине, контрола и ограничење иранског нуклеарног програма у сарадњи са Међународном агенцијом за атомску енергију, одређивање дозвољеног нивоа обогаћивања уранијума, као и питање уклањања високообогаћеног уранијума који се налази на територији Ирана.

Поред регионалних посредника, који су одиграли важну улогу у постизању прекида ватре, Вашингтон и Техеран ће, према оценама аналитичара, вероватно морати да укључе и друге велике силе – европске државе, Кину и Русију – како би уз њихову техничку и експертску подршку дошли до трајног решења.

Истовремено, читав процес ће се одвијати под снажним политичким притиском противника договора – од кључних савезника САД попут Израела, преко тврдих фракција у Ирану, до критичара у самом Вашингтону.

За разлику од нуклеарног споразума из 2015. године, који је после готово две године преговора постигнут уз учешће администрације Барака Обаме и још пет светских сила, овога пута разговори се воде у сенци разорног рата који је однео живот иранског врховног верског вође ајатолаха Алија Хамнеија.

Додатни изазов за преговараче биће да обликују споразум који ће се јасно разликовати од договора из 2015. године, како би председник САД Доналд Трамп могао да га представи као значајно бољи од оног који је више пута назвао "једним од најгорих споразума икада склопљених".

"Данас је мегапонедељак за проширење ЕУ. Прво ће Украјина и Молдавија да направе свој највећи корак од одлуке о почетку преговора о приступању ЕУ 2023. године. Такође ћемо да затворимо још два поглавља с Црном Гором, чиме ћемо је приближити половини свих затворених поглавља. Мегапонедељак је дан који користимо да позовемо кандидате да наставе темпо реформи", рекла је Кос.

На састанку, на којем су председница Европске комисије Урсула Вон Дер Лајен и председник Европског савета Антонио Коста угостили јужнокорејског лидера Ли Џе Мјуна, дебатовано је о економској сигурности, односно, успостављању заједничких ланаца снабдевања стратешким сировинама, дигитализацији, сарадњи у области одбране и релевантним геополитичким питањима.

Велика економска размена

Европска унија и Република Кореја, може се рећи, уживају одличне односе. Наиме, Јужна Кореја је прва азијска држава с којом је ЕУ постигла договор о слободној трговини - мада је коначно ратификован четири године касније, његова примена је почела је још 2011. године, од када економска размена између две стране расте по стопи од око пет одсто годишње.

У 2025. години робна размена између ЕУ и Јужне Кореје била је чак 124 милијарди евра и мада подаци о размени услуга за ту годину није доступна, с обзиром на то да је она у претходној 2024. износила 33 милијарде, јасно је да је и ту реч о значајној цифри.

Највише се тргује полупроводницима, аутомобилима, канцеларијским машинама, оружјем и хемикалијама, односно, транспортним и другим услугама.

Када је реч о директним инвестицијама, прошле године ЕУ је у Јужну Кореју уложила 53 милијарде евра, док је далекоисточна држава у земље Уније улила 41,8 милијарди.

Све снажнија војна и обавештајна сарадња

Брисел и Сеул имају и споразум о безбедности и одбрани склопљен 2024. године, који предвиђа међусобну сарадњу у областима као што су одбрана од сајбер-напада, безбедност на мору, вештачки сателити и комуникације, борба против елементарних непогода и друго.

Између осталог и кроз оквир НАТО пакта, где има своје представништво, Република Кореја је постала изузетно значајан партнер земаља ЕУ када су у питању снабдевање наоружањем и трансфер војних технологија.

Само са Пољском Јужна Кореја је у протеклих неколико година склопила уговоре о продаји својих самоходних хаубица, тенкова, вишецевних ракетних бацача и тренажно-борбених авиона, те уступању производних лиценци у износу од невероватних 44 милијарди долара.

Сеул је своје оружје и опрему продао и Естонији и Румунији, те представља врло популарну алтернативу за америчко наоружање, јер има велике производне капацитете, одличну машинску и електронску индустрију, те може да на време и у довољној количини направи врло квалитетно и поуздано оруђе које је при том јефтиније од америчког.

Такође, треба рећи да ЕУ и Републику Кореју повезују заједнички геополитички интереси када је у питању рат у Украјини, будући да се Сеул финансијски, хуманитарно, па и војно кроз (индиректне) испоруке граната укључио у пружање подршке Кијеву, док се његов идеолошки и безбедносни противник Северна Кореја одлучно ставила на страну Русије, шаљући јој не само наоружање и муницију, већ и људство.

Сарадња на размени обавештајних података у вези са заједничким активностима Москве и Пјонгјанга зато је, између осталог, једна од важних тема у односима Брисела и Сеула.

Јужна Кореја је и значајан извор напредних технологија за ЕУ. Ту је најпре реч о (меморијским) чиповима, који су највећи извозни артикл капиталистичке државе са југа Корејског полуострва, вештачкој интелигенцији и дигитализацији уопште, а онда, поред наведене војне, и о медицинској и нуклеарној технологији.

Рецимо, јужнокорејска државна компанија КХНП је 2024. са чешком владом потписала уговор о изградњи два нуклеарна реактора у Дукованију вредних око 17 милијарди долара. Јужна Кореја, која је изградњу своје прве нуклеарне централе у иностранству завршила прошле године у Уједињеним Арапским Емиратима, настоји да се у Источној Европи наметне као снабдевач који тамошњим владама може да пружи замену за руску нуклеарну технологију и тако им олакша спровођење амбиције о елиминисању технолошке и економске зависности од Москве.

Такође, Пољска и друге источноевропске чланице ЕУ практично користе јужнокорејско наоружање за попуну касарни и складишта које су испразниле од совјетског наоружања на почетку рата у Украјини.

Тако се може рећи да је Сеулу практично дата улога да надокнади губитке које источно крило ЕУ трпи због своје стратегије политичког и економског одвајања од Русије.

Технолошке и економске муке ЕУ - за Сеул прилика за велику зараду

Јужна Кореја у ЕУ види велику шансу за процват свог извоза, не само зато што је реч о тржишту са око 450 милиона становника, већ у великој мери због геополитичке ситуације у којој се Брисел сада налази.

Он не само што је због војно-политичких циљева покидао економске везе са Русијом, већ и ентузијастично растаче економске везе са Кином, у односу на чије производе, услуге и инвестиције уводи све више царина, квота, ограничења и забрана под изговорима као што су дампинг и безбедност.

Јужна Кореја је зато за земље ЕУ важна алтернатива Кини када су у питању телекомуникације и дигитализација административних служби, војске и слично - отуд је природно да су Брисел и Сеул донели одлуку да потпишу нове споразуме о дигитализацији и економској сигурности.

Ту је и чињеница да се Вашингтон, са својим царинама и изненадним, крупним захтевима у вези улагања пуно стотина милијарди долара у америчку привреду, показао непоузданим, па и опасним по економске интересе ЕУ.

Такође, ЕУ сама је најавила огромни пакет улагања у развој и куповину наоружања до краја ове деценије у износу од 150 милијарди евра (програм SAFE), а ту је и висока потражња за оружаним системима појединачних земаља чланица.

Због свега тога јужнокорејска привреда сада има прилику да попуни многе рупе у потражњи земаља ЕУ, па није чудно да се јужнокорејски председник Ли овог месеца упутио на дугу, десетодневну турнеју по западној Европи (9-18. јун), која поред разговора са руководством ЕУ, обухвата и састанке са лидерима Белгије и Италије, те посету Ватикану и Француској (током трајања самита Г7).

Из истих разлога Република Кореја је за ЕУ једна од потенцијалних сламки спаса у тешким временима када бирократе из Брисела нису у стању да збаце идеолошке окове и одустану од нереалних геополитичких амбиција те зарад добробити својих популација обнове и негују добре економске везе са Русијом и Кином.

Детаљи споразума нису објављени, а Техеран се није огласио поводом ове објаве.

Трамп је навео да одобрава тренутно укидање америчке поморске блокаде.

"Бродови света, покрените моторе. Нека нафта потече!", написао је Трамп.

"Овим у потпуности одобравам бесплатно отварање Ормуског мореуза и, истовремено, одобравам хитно уклањање поморске блокаде Сједињених Америчких Држава“, написао је Трамп.

Трампово саопштење уследило је након што је током дана више пута изразио уверење да ће споразум бити завршен у недељу.

"Авион је тек полетео око 11.20 часова по локалном времену, али није успео да постигне визуелну висину, након чега је направио оштар заокрет улево и срушио се око 300 метара од писте", изјавио је за Си-Ен-Ен Денис Џејкобс, вршилац дужности управника аеродрома и директор службе за ванредне ситуације округа Бејтс.

Једномоторним турбопропелерским авионом управљала је компанија "Скајдајв Канзас Сити", додао је Џејкобс.

Авион је превозио људе на скакање с падобраном, а хитне службе примиле су позив да се летелица срушила и да је захваћена пламеном, рекао је наредник полиције Мисурија Џастин Јуинг за АП.

Он је додао да ће истрагу о овој несрећи спровести амерички Национални одбор за безбедност саобраћаја (НТСБ).

Полицијска управа Батлера и Шерифова канцеларија округа Бејтс такође се налазе на месту несреће.

Батлер се налази око 105 километара јужно од Канзас Ситија у Мисурију.