Иран против Мосада, дан за вешање

Вешањем је смакнут Мосен Лангарбешин, кога је суд у Техерану прогласио кривим да је пружао логистичку подршку агентима Мосада током неколико операција на иранској територији, укључујући и атентат на пуковника Хасана Сајада Ходеија у мају 2022. године.

Пуковник Револуционарне гарде страдао је пошто су се двојица мотоциклиста зауставила поред сивкасте "кије" у центру Техерана. Лица скривених кацигама, повадили су пиштоље и са пет хитаца погодили Ходеија који је убрзо затим преминуо.

Власти у Техерану су одмах покренуле опсежну потрагу за "ционистичким агентима", који су наводно одговорни за ово убиство. До краја дана, ирански медији су јавили да је ухапшено неколико особа из мреже израелских шпијуна.

Израелски извори, који никада нису потврдили учешће Мосада у овом убиству, навели су да је убијени пуковник под надимком "ловац" био на челу "Јединице 840" задужене за отмице и убиства држављана Израела широм света.

Смрт за сараднике Израела

Мосен Лангарбешин је обешен јер је за потребе агената израелског Мосада набавио мотоцикл и средства за комуникацију. У оптужници, коју је објавило министарство правде, наводи се и да је од израелских оперативаца добијао новац којим је, касније, изнајмљивао станове и куће за оперативце.

На терет му се стављало и учешће у израелском нападу на нуклеарни центар Исфахан 2022. године, када је унутар комплекса експлодирало неколико дронова. Иранске власти су, одмах након напада, објавиле да није причињена ама баш никаква штета, док Јерусалим није коментарисао овај инцидент.

Две године касније, израелски авиони бомбардовали су положаје противавионске одбране око Исфахана, али је влада Бенјамина Нетанјахуа последњем тренутку, на наговор администрације Џозефа Бајдена, одустала од директног напада на нуклеарна постројења.

Међутим, Џерузалем пост, позивајући се на своје изворе, навео је тада да је "порука била јасна" – експлозије у близини нуклеарки су позив на опрез.

Исфахан се налази 440 километара јужно од престонице Техерана, и са 2,2 милиона становника трећи је по величини град у Ирану.

У провинцији Исфахан, код града Натанз, удаљеном 120 километара од престонице провинције, налази се складиште за обогаћивање уранијума, док се постројење за његову прераду налази у Зердењану, предграђу Исфахана, удаљеном око 20 километара од центра града.

Исфахан је уједно дом велике иранске ваздушне базе у којој се налази застарела иранска флота америчких авиона Ф-14, купљених пре Исламске револуције 1979.

Матрица напада због којег је Мосен Лангарбешин обешен, тврде Иранци, неодољиво подсећа на начин на који су, током последње деценије, убијани најзначајнији физичари повезивани са контроверзним нуклеарним пројектом.

Ирански нуклеарни физичар, најопасније занимање на свету

Серија убистава почела је 15. јануара 2007. године, када је у прилично магловитом сплету околности страдао Ардешир Хосеинпур, један од оснивача Центра за нуклеарну технологију у Исфахану.

Након његове смрти, власти у Техерану су најпре саопштиле да су Хосеинпур и још неколико научника умрли од последица тровања гасом, али је обавештајна компанија Стратфор убрзо објавила да их је убио Мосад.

Сестра иранског научника Махмубе Хосеинпур је из Турске, где је побегла, касније рекла да је њен брат радио на развоју атомске бомбе "12 пута снажније од оне која је бачена на Хирошиму". Према њеној верзији догађаја, развој су надгледали стручњаци из Северне Кореје и неименовани руски физичари, али је њен брат одбио да даље учествује у пројекту, због чега су га припадници иранске Револуционарне гарде убили.

Три године касније, јануара 2010. убијен је Масуд Али Мохамади, кога су обавештајци описивали као једног од најталентованијих иранских научника. Убијен је док је улазио у аутомобил, након што је активирана бомба постављена на мотоциклу паркираном испред његове куће у Техерану.

Спољни непријатељи, муџахедини скривени у Албанији

Иран је за ово убиство најпре окривио Америку и Израел, али је нешто касније на списак потенцијалних криваца додата и неименована "издајничка група коју чине Иранци у егзилу".

Иако није експлицитно именована, на листу сумњиваца уврштена је организација "Муџахедин ел Калк", некадашњи врх копља Исламске револуције, чији су припадници после серије волшебних преокрета, некако завршили у Албанији. Иран је потом похапсио десетак особа под оптужбом да су за рачун Мосада учествовали у овом убиству, а један од њих, Маџид Џамали Фаши, осуђен је на смрт и погубљен.

Крајем новембра 2010. године страдао је Маџид Шахријари, још један од важних научника укључених у ирански нуклеарни програм. Њему су неидентификовани нападачи на аутомобил закачили бомбу у чијој је експлозији страдао.

Истог дана, тешко је рањен и Ферејдун Абаси Давани, у готово идентичном бомбашком нападу. Давани се, иначе, од 2007. године налази на црној листи Уједињених нација због учешћа у иранском нуклеарном програму и развоју балистичких пројектила.

За ова два напада, тадашњи ирански министар унутрашњих послова Мустафа Мохамад Наџар оптужио је Израел и америчку Централну обавештајну агенцију.

Осам месеци касније, крајем јула 2011. године убијен је тридесетпетогодишњи Даријуш Резаинеџад, експерт за високонапонске прекидаче који су кључни делови нуклеарних бојевих глава.

У њега су наоружани нападачи на мотоциклима испалили пет метака, када се са супругом враћао из вртића из кога су покупили ћерку, а које су у овом нападу и рањене. Власти у Техерану су за смрт научника оптужиле Мосад.

Следећа жртва био је Мустафа Ахмади Рошан. Јануара 2012. убијен је пошто је активирана бомба коју су неидентификоване особе поставиле испод његовог аутомобила. У експлозији је рањен и његов возач. У полицијској акцији која је уследила ухапшено је двадесетак особа, с оптужбом за сарадњу са Американцима, Мосадом и британском службом МИ6.