Персијско отварање у нуклеарном окружењу – претње, бункери, бомбе и преговори

Шахисти често верују да се конфликт, на табли, дешава само на једном месту, попут експлозије какве разорне бомбе. За сложенију борбу широм табле, Азер Елшад Мемедов смислио је Персијско отварање – психолошку провокацију која се коси са традиционалним приступом у којем шахисти радије бирају потезе којима задржавају привид контроле ситуације.

Персијско отварање, игром случаја, последњих дана пренело се на блискоисточну дипломатију, чији су главни актери – Иран, Америка и Израел, како се чини, схватили да би махање пројектилима изнад најважнијих тачака трговине енергентима лако могло кренути по злу, па су дипломатију, начас, претпоставили пуком набрајању оружја којим ће дотући противнике.

Управо због тога, амерички председник Доналд Трамп одбацио је израелски план да две државе, заједничким снагама како већ годинама вежбају, негде у мају заспу пројектилима сва места која се повезују са иранским нуклеарним програмом и тај проблем, заувек, скину са дневног реда светске дипломатије.

”Мислим да Иран има шансу да постане сјајна земља и да живи срећно и без смрти. То је мој основни став. Уколико будем принуђен на други, то ће бити веома лоше по Иран и мислим да је Иран спреман за разговор”, рекао је Трамп, недуго пошто је одбацио израелски план напада на Иран.

Командоси, авиони и Трамп

План који је Трампу представио израелски премијер Бенјамин Нетанјаху, пише Њујорк тајмс, представља сложену операцију командоса и ваздухопловних снага, којим би се ирански нуклеарну програм уназадио бар за годину дана.

У први мах, план је подржало неколико званичника Беле куће, али је америчку одлучност донекле уздрмала процена израелских генерала да акција специјалних јединица неће моћи да буде изведена до октобра.

Пентагон је, за сваки случај, у регион око Ирана упутио значајне снаге, укључујући два носача авиона и трећину од укупно расположивих бомбардера Б-2 ”спирит”, наоружаних посебним бомбама за уништавање подземних бункера.

Те 13 тона тешке бомбе, суштински, једино су оружје којима се могу разбити два нова подземна комплекса саграђена недавно тик уз нуклеарни центар Натанц.

После неколико година, копање и бетонирање тунела је готово завршено, што се случајно поклопило са почетком треће рунде преговора о нуклеарном програму, чији би успех предупредио нови сукоб у прилично осетљивом региону.

Иако се тунели налазе непосредно поред нуклеарног истраживачког центра, власти у Техерану нису дозволили приступ инспекторима Међународне агенције за нуклеарну енергију, што је одмах изазвао талас спекулација о намени новог комплекса.

Иран је пре пет година оптужио Израел за ”нуклеарни тероризам” пошто је, под никада разјашњеним околностима, две трећине истраживачког центра одлетело у ваздух.

Готово истовремено, Међународна агенција за нуклеарну енергију саопштила је да Иран за неколико месеци може да произведе атомско оружје, иако Техеран већ годинама тврди да нема такве амбиције.

Преговори који требају свима

Већ месецима, Техеран се налази пред бруталним избором – или ће одустати од контроверзног нуклеарног програма, или ће бити мета ваздушних удара Израелаца и Американаца.

Трампова администрација, последњих недеља, жели да избегне било какву авантуру на Блиском истоку, сматрајући да би један рђав дан могао Америку увући у озбиљне проблеме.

Иран је, пак, суочен са озбиљном економском кризом и прилично лошом унутрашњо-политичком ситуацијом после серије пораза његових штићеника у Појасу Газе, Либану и Сирији.

После састанка ајатолаха Алија Хамнеија са председником Масудом Пезешкијаном и најутицајнијим судијама и посланицима, Техеран је претње осветом Американцима заменио спремношћу за преговоре.

Тај нагли преокрет био је резултат упозорења председника Пезешкијана и још неколицине лидера да је Ирану прети промена режима, уколико још једном буде војно поражен.

Неколико седмица касније, Хамнеи, који је претходно преговоре називао "идиотским" и "непотребним", пристао је да се о нуклеарном програму, индиректно, преговара са представницима администрације америчког председника Доналда Трампа.

Трамп је пети лидер Беле куће који претњама и преговорима покушава да сузбије страхове Израела, главног савезника на Блиском истоку, од иранске атомске бомбе. Џорџ Буш Млађи је цртао мете по мапи Ирана, а Барак Обама је на једвите јаде постигао дипломатски споразум о иранском нуклеарном програму.

Сви израелски упади у Иран

Трамп је помпезно поцепао Обамин споразум, након што су 2018. израелски агенти из складишта у Техерану украли товар тајних докумената из иранске "атомске архиве". Преокрете у овим односима пратила је серија никада до краја расветљених догађаја у којима је страдао велики број људи, међу њима и неколицина иранских нуклеарних физичара.

И упркос бомбастичним најавама, напад на Иран је редовно изостајао, а уместо њега покренута је другачија акција обуздавања иранског нуклераног програма – убијање научника. Акције израелских тајних агената одвијале су се по сценаријима налик онима из филмова Играј своју игру с Џорџом Клунијем и Шакал с Брусом Вилисом.

У Мосадовим тајним операцијама је од 2007. до 2020. страдало је најмање шест иранских нуклеарних физичара. Први је, почетком 2007. године страдао Ардешир Хосеинпур, један од оснивача Центра за нуклеарну технологију у Исфахану. Серија убистава окончана је у новембру 2020. године, када је рафалом сасечен шеф иранског нуклеарног програма Мохсен Фахризадех.

Израел никада није коментарисао ова убиства.

"Очекивани животни век иранских нуклеарних физичара није мој проблем", рекао је својевремено шеф израелског генералштаба и министар одбране Моше "Буги" Јалон, одговарајући на питање да ли је његова земља умешана у серију убистава научника у Ирану.