субота, 12.06.2010, 17:54 -> 19:24
Парлеву фламански?
Белгијанци се спремају за изборе који би могли одлучити хоће ли и како Фламанци и Валонци наставити да живе заједно. У предизборној кампањи вођен "језички рат".
Ванредни парламентарни избори у Белгији одржавају се само две недеље пре него што та земља преузме шестомесечно председавање Европској унији. Пад владе и нова политичка криза изазвани су старим сукобом око граница изборних јединица у околини Брисела и језичким споровима између Белгијанаца који говоре француски, и оних који говоре фламански језик.
Белгијска влада уверава партнере у Европи да то неће пореметити будуће белгијско председништво Европске уније, од 1. јула.
У предизборној кампањи је вођен прави "лингвистички рат" између Фламанаца и Валонаца који припадају француском језичком подручју. Сви други проблеми, финансијска криза која није заобишла ни Белгију, и политика према имигрантима, овог пута били су потиснути у други план.
Док се земља припрема за изборе које већина није желела, у средишту дебате поново су језичка и изборна права франкофоних Белгијанаца који живе у околини Брисела.
"Линкебек је мало место са око 5.000 становника и налази се у Фландрији, северном делу земље. Међутим, 84 одсто грађана говори француски", рекао је Дамијан Тијери, председник општине Линкебек.
Слично је у још пет општина на тероторији Фландрије чији становници већином говоре француски и имају право да га користе у локалној самоуправи. Фламанске и локалне власти међутим у сталном су спору око тумачења тог права.
Језичка граница поделила је Белгију на Фландрију, Валонију и - Брисел, у којем су употреби и фламански и француски језик. Двојезичност много теже функционише чим се изађе из главног града, у општинанма са тзв. посебним језичким правима.
Надлежни фламански министар одбио је да потврди избор председника тих општина јер су изборне папире грађанима слали на француском.
"Писмо министра јасно прописује да у сваком месту у Фландрији, чак и оном са посебним језичким правима, грађанин који жели документе на француском мора сваки пут поново да поднесе такав захтев", рекао је Марио Келен, бивши министар унутрашњих послова Фландрије.
Занимљиво да је у контролу демократије у земљи која је домаћин ЕУ институција као известилац послат један Србин.
"То је за нас било невероватно, да се у једној старој демократији брани да 80 одсто становништва користи свој језик у локалној скупштини, него да искључиво морају да користе фламански. На томе је настао заплет тако да је Савет Европе послао мисију ради утврђивања чињеница", рекао је Добрица Миловановић, члан посматрачке мисије Савета Европе за Белгију.
Већина Белгијанаца очекује да ће спорови две заједнице и овог пута решити на белгијски начин - компромисом, али све више њих поставља питање смисла заједничке државе.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 7
Пошаљи коментар