Мрачне сцене из Града светлости – после насилних протеста Француска уводи делимични полицијски час

Себастијан Лекорни нагласио је да ће локални градоначелници добити овлашћења да уведу делимични полицијски час тамо где је то неопходно, како би заштитили грађане и имовину након насилних протеста који су током викенда потресли Француску.

Лекорни је најавио да ће влада издвојити средства за обнову подручја погођених нередима, али је нагласио да ће трошкове сносити они који су одговорни за уништавање имовине.

"Биће донет закон којим ће се обезбедити да они који су оштетили имовину морају и да плате насталу штету", поручио је Лекорни.

Најавио је и успостављање фонда за накнаду зарада запосленима који због нереда и пљачки нису у могућности да раде.

Према његовим речима, у Паризу данас почиње опсежна истрага у којој ће учествовати 200 истражитеља, а који ће анализирати снимке насиља забележене током викенда.

Лекорни је навео да ће против око 80 одсто особа ухапшених током нереда и пљачки бити покренут кривични поступак.

"Французи желе да знају како је дошло до нереда, како се све одвијало и како је овакво насиље могло да се догоди у нашој земљи", истакао је премијер.

Опљачкано и уништено 1.500 продавница и предузећа

Након што су се демонстрације током викенда против растућих трошкова живота, укључујући добро државно образовање, претвориле у насилне, процењује се да је опљачкано и уништено 1.500 продавница и предузећа.

Последњи подаци показују да је синоћ у Паризу регистровано 30.000 пљачкаша и 8.000 учесника нереда, саопштено је из париске полиције. Повређено је 118 полицајаца, од којих је троје хоспитализовано. Градска скупштина у француском граду Лиможу захваћена је великим пожаром након што је група демонстраната провалила у зграду.

Интервентна полиција је у више наврата испалила сузавац и водене топове на масу. Француско Министарство унутрашњих послова саопштило је да је у суботу повређено око 1.000 полицајаца, од којих седам тешко.

У Француској су кружиле гласине да би председник Емануел Макрон могао да уведе привремени полицијски час у деловима земље или чак да прогласи ванредно стање како би смирио атмосферу. На крају је искористио телевизијско обраћање нацији у недељу да позове на национално јединство и покуша да увери француску јавност да ће починиоци насиља бити кажњени.

Генерална секретарка синдиката ЦГТ, Софи Бине, оптужила је Макрона да није одговорио на забринутост студената, кризу трошкова живота или све мањи квалитет јавних услуга у Француској.

Ко је крив за насиље на улицама

Изгледа да је ту палицу предао премијеру Лекорнију, наводи Би-Би-Си. Многи у Француској оптужују њега и његовог министра унутрашњих послова да су били лоше припремљени за протесте у суботу.

Председница доњег дома француског парламента Јел Брон-Пиве каже да жели да покрене истрагу о томе шта се тачно догодило овог викенда и зашто.

"Ствари су мрачне у Граду светлости“ графити су који се могу видети у француској престоници поред низа разрушених продавница.

Макронов мандат је на измаку, у току је жестока трка за његовог наследника. Гласаће се за шест месеци. Председнички кандидат из антиимиграционе националистичке деснице (Марин ле Пен) и антикапиталистичке левице (Жан-Лик Меланшон) боре се да доспеју на насловне стране.

То додатно појачава тренутне тензије у Француској – и у политици и на улицама.

Парламент је парализован, дубоко подељен између три супротстављена политичка блока.

Француска се суочава и са финансијским проблемима. Инвеститори очекују од државе да стави под контролу свој растући јавни дуг, али француска влада се брине речима да ће још више људи изаћи на улице, ако смањи јавне услуге или социјалну помоћ.

Људи широм Француске били су шокирани и узнемирени суботњим догађајима. Слике сузаваца са улица, пљачки продавница и запаљених јавних зграда забринуле су нацију.

"Док ми бринемо за своју безбедност, они користе ову ситуацију као политички фудбал пре председничких избора“, рекао је учитељ и отац троје деце Едуар, преноси Би-Би-Си реаговање анкетираних грађана.

Талас масовних протеста у Француској почео је средином септембра као локални штрајк и бунт ученика и наставника у једној средњој школи у сиромашнијем предграђу Париза Кретеју, а повод су били катастрофални услови у просвети – хроничан недостатак професора, пренатрпане учионице и запуштене, оронуле школске зграде.

Протести су се радикализовали и проширили на средње школе и факултете широм земље, праћени масовним блокадама и сукобима са полицијом.

Демонстрацијама су се придружили синдикати, родитељи и активисти некадашњег покрета "Жути прслуци", а првобитним захтевима за реформу образовања прикључили су се и масовни улични протести против високих трошкова живота, раста цена горива и владиних мера штедње.