НАТО јача источно крило – шта планира за случај сукоба са Русијом

Према писању немачких медија, планови НАТО-а помињу ударе по аеродромима, војној индустрији, мостовима и железници, али и масовну употребу дронова и аутономних система. Истовремено, НАТО тврди да тренутно не види непосредну опасност од руског напада.

Радуловић: Нема чекања да противник пређе границу

Војни аналитичар Владе Радуловић објаснио је да се нови концепт (NATO Land Warfighting Concept) разликује од ранијег приступа одбрани источног крила НАТО-а.

Како је навео, уместо стратегије која је подразумевала прихватање борбе на одређеном делу територије и чекање појачања савезника, нови приступ предвиђа реаговање одмах након уочавања претње.

Према његовим речима, посебан акценат стављен је на ударе по командним центрима, комуникационим чвориштима, логистици, аеродромима и војној индустрији.

Тај концепт, како наводи, подразумева и употребу мреже различитих сензора за рано откривање претњи, као и већу примену дронова и других аутономних платформи.

"Не дозвољава се ниједан центиметар уласка на територију. Када приметите да нешто креће, одмах ступате у борбу“, истакао је за РТС Радуловић, додајући да би се, према таквом концепту, дејствовало не само на линији контакта већ и по циљевима дубоко по територији противника.

Говорећи о инциденту у Лајпцигу, навео да је проналазак дрона са експлозивом, без обзира на спорна тумачења његове исправности и могућности дејства, додатно отворио питање хибридних претњи и безбедности критичне инфраструктуре и ваздушног саобраћаја унутар Европе.

Оценио је да би евентуални сукоб на источном крилу НАТО-а могао веома брзо да ескалира од конвенционалног ка употреби тактичког, а затим и стратешког нуклеарног оружја, наводећи да се у таквим сценаријима време до ескалације мери данима, "можда и краће“.

 Шунтер: НАТО се припрема за рат високог интензитета

Спољнополитички новинар Данијел Шунтер оценио је да нови концепт треба посматрати у ширем контексту повратка НАТО-а и Европе на, како је рекао, "хладноратовска подешавања“.

После почетка рата у Украјини 2022. године, државе су, према његовим речима, почеле да се прилагођавају могућности ратова високог интензитета и новим технологијама које мењају начин вођења сукоба.

Иако НАТО не види непосредну опасност од рата на северу Европе, Шунтер указује да се Алијанса припрема за различите сценарије, укључујући и хибридне претње.

Као примере је навео активности у близини руске ексклаве Калињинграда, као и инциденте са дроновима и саботажама критичне инфраструктуре у Немачкој, који додатно отварају питање безбедности унутар граница европских држава.

Посебно је указао на значај Калињинградске области и Сувалкског коридора, који повезује балтичке државе са остатком територије НАТО-а.

Калињинград је, како је навео, важно руско војно упориште у региону, док НАТО јача присуство на источном крилу, укључујући и распоређивање немачке оклопне бригаде у Литванији.

Шунтер сматра да разрада оваквих војних планова има и снажан политички значај.

Планови се, како је навео, увек праве за најгори могући сценарио, док информације које доспеју у јавност могу бити део поруке одвраћања.

Оценио је да НАТО и САД на тај начин желе да покажу јединство и спремност да одговоре на евентуалне претње.

Цео разговор са Владом Радуловићем и Данијелом Шунтером можете погледати у видео-запису на почетку текста