Техеран прети САД "вишеслојним" одговором; Венс: Све могућности су у оптицају кад је у питању Иран

Све могућности су у оптицају кад је у питању Иран, изјавио је амерички потпредседнк Џеј Ди Венс, додајући да неће бити преговора све док трају ирански напади на бродове у Ормуском мореузу.

Венс је навео да опције укључују економски притисак, војни притисак, дипломатски притисак и "прикривен" притисак, преноси Ен-Би-Си њуз.

На питање када ће се рат завршити, Венс је рекао да то "треба питати Иранце". "

Када питате када ће се завршити, постављате ми питање попут тога када ће Иранци престати да пуцају на бродове? Мислим да је стварност да не знам одговор на то питање. Морали бисте да питате Иранце", рекао је Венс.

На питање новинара да прецизира хоће ли рат бити обустављен до одржавања међуизбора у Сједињеним Америчким Државама, Венс је избегао да одговори, рекавши да тај сукоб "не би назвао ратом".

"Не бих то назвао ратом. Тренутно нема активне пуцњаве", рекао је Венс.

(Танјуг)

Израелски министар националне безбедности Итамар Бен Гвир представио је план за исељавање велике већине палестинског становништва из Појаса Газе, који назива "добровољном емиграцијом", а међу кључним захтевима његове странке за улазак у наредну владу биће формирање посебног министарства за емиграцију.

"Уместо илузија о миру сада, потребне су нам акције за емиграцију сада. Уместо копања тунела, време је за паковање кофера", рекао је Бен Гвир, пренео је Тајмс ов Израел.

Бен Гвир је додао да ће оснивање и руковођење "Министарством за емиграцију" бити међу главним захтевима странке Јеврејска снага за улазак у наредну владу.

Странка обећава емигрантима "пакет за интеграцију", који би укључивао помоћ за путовање, почетни смештај, стручну обуку, запошљавање и подршку у периоду до 24 месеца, као и новчане исплате државама домаћинима у зависности од броја становника Газе које би прихватиле.

Према наводима странке, као могуће дестинације разматрају се Турска, Етиопија, Конго и неке, за сада неименоване, арапске земље.

Јеврејска снага наводи да би за спровођење плана у почетку било потребно 10 милијарди израелских шекела, односно око три милијарде долара, а потом до 50 милијарди шекела, односно око 15,2 милијарде долара, кроз средства која би одговарала међународном финансирању.

План, назван "Раздвајање 710", представља алузију на израелско повлачење из Газе 2005. године и напад палестинског милитантног покрета Хамаса на Израел 7. октобра 2023. године, за који део израелске деснице делимично криви управо повлачење из Газе.

Бен Гвиров план предвиђа исељавање 250.000 становника Газе у првој години, 1,11 милиона у року од три године и 1,86 милиона у наредних седам година.

Предлог је изнет дан након што је израелски министар одбране Израел Кац рекао да се и даље разматрају планови за омогућавање масовне емиграције из Газе и да их је амерички председник Доналд Трамп само "замрзнуо".

(Тајмс ов Израел)

Председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп оценио је да су "издајници" људи и медији који тврде да САД немају довољно муниције, наводећи да Вашингтон располаже готово неограниченим количинама муниције средњег и високог квалитета и да тренутно производи наоружање у до сада незабележеним количинама.

"Људи и медији који стално понављају да немамо муницију (а потпуно греше!) заправо су издајници. То раде зато што би радије видели да Сједињене Америчке Државе изгубе рат који лако добијамо, него да ја победим!", написао је Трамп на својој друштвеној мрежи Truth Social.

Трамп је у другој објави оштро критиковао, како је навео, оне који "одбијају да тачно извештавају" о америчкој војној операцији у Ирану.

"За издајнички олош који одбија да тачно извештава о нашој војној операцији у Ирану, имамо практично неограничене количине муниције средњег и високог квалитета, много више него што бисмо икада могли да употребимо за овај или било који други рат, који је веома мало вероватан", навео је Трамп.

Додао је да САД производе муницију "на нивоима који никада раније нису виђени", као и да је складиште и припремају за "сваку могућу ситуацију".

"Задржавамо је за себе, за САД, уместо да је продајемо другима, али продаја савезницима ускоро ће поново почети", написао је Трамп.

Трамп је такође навео да је администрација бившег председника Џозефа Бајдена Украјини испоручила много више муниције, без икакве накнаде, него што су САД употребиле у Ирану.

"Стотине милијарди долара дато је Украјини и НАТО-у бесплатно, а Европа би то платила да је само била питана. Али ми ћемо тражити тај новац, иако са извесним закашњењем", поручио је Трамп.

(Танјуг)

Амерички министар трговине Хауард Лутник извинио се због раније изјаве да ниједан Американац није погинуо у рату у Ирану, признајући да је 18 војника смртно страдало, као и да је мислио на Венецуелу када је направио грешку, преноси Ројтерс.

"Погрешно сам се изразио. Осамнаест припадника наше војске је погинуло и тим породицама срце се слама, а мени је јако жао због њиховог губитка", рекао је Лутник.

Лутник је у објави на платформи Икс додао да је у том тренутку размишљао о венецуеланској војној операцији у којој ниједан амерички војник није погинуо.

Министар је дао коментаре о војницима током интервјуа за Си-Ен-Би-Си у среду у којем се Венецуела није помињала, наводи Ројтерс.

"Мислим на начин на који председник води ствари у Ирану, где није било смртних случајева међу Американцима. То је заправо само економско гушење, које администрација сада спроводи у ширем смислу, и сматрам да ће то бити веома ефикасно", рекао је Лутник у интервјуу.

Неколико тренутака пре Лутниковог извињења, председник Доналд Трамп је стао у одбрану министра трговине на својој друштвеној мрежи Truth Social.

"Министар Лутник је имао Венецуелу на уму када је рекао да нико од Американаца није убијен. Осамнаест људи је убијено у Ирану!", написао је Трамп.

САД су до данас пријавиле 18 погинулих војника у Ирану, као и више од 750 рањених.

(Ројтерс)

Израелски министар одбране Израел Кац заједно са начелником Генералштаба израелских Одбрамбених снага, генерал-потпуковником Ејалом Замиром и другим високим војним и безбедносним званичницима, одржава састанак о безбедносној процени, саопштено је из министрове канцеларије.

Нису изнели додатне детаље о састанку, пренео је Тајмс ов Израел.

(Тајмс ов Израел)

Први потпредседник Ирана каже да су Сједињене Државе промениле прорачуне Техерана у погледу безбедности и одбране, упозоравајући да ће њихов одговор бити "асиметричан“ и "вишеслојан“.

„Американци би требало да почну да размишљају о складиштењу бензина и горива. Америчку економију очекују мрачни месеци“, објавио је Мохамед Реза Ареф на платформи Икс.

Трамп је јуче рекао да су САД спремне да нападну Иран "у било ком тренутку“, али да не очекује да ће борбе трајати "предуго“

Такође је рекао да Вашингтон има "скоро потпуну контролу“ над Ормуским мореузом.

(Al Jazeera)

Министар одбране Израел Кац упозорава да ће, ако Иран нападне Израел, војска циљати сву инфраструктуру режима, "укључујући енергетску инфраструктуру“.

„Постоје знаци које видимо, а који указују на то да је Иран под великим економским притиском и страх од устанка и пада режима могао да их натера на очајничке мере“, каже Кац на здравици поводом јеврејске Нове године са запосленима у Министарству одбране.

"Ирански напад на Израел ослободиће нас свих ограничења. Ударићемо сву инфраструктуру – укључујући енергетску инфраструктуру – и вратити га у камено доба и таму“, истакао је Кац.

Како је додао, Израел је добро припремљен, дефанзивно и офанзивно, за сваку могућност а ИДФ је спреман да изврши мисију.

(Times of Israel)

Ебрахим Азизи, председник иранске парламентарне Комисије за националну безбедност, рекао је да Ормуски мореуз не може бити отворен без сагласности Ирана.

Азизи је рекао да су ирански противници раније одржавали присуство у региону, али су се сада повукли више од 800 километара, додајући да прибегавају "злонамерним акцијама“ јер нису успели да "откључају“ мореуз.

Такође је рекао да су ирански противници били свесни да су места која је Техеран циљао претрпела "најјаче ударце“, додајући да су напади показали способност Ирана да спроведе своје претње.

(Al Jazeera)

Иранска војска тврди да је америчка база у Кувајту била мета њених ракета и беспилотних летелица.

У изјави коју је цитирала новинска агенција ИСНА, иранска војска каже да је ракетама и дроновима циљала „сателитске комуникационе системе“, „складишта опреме“ и „гнезда борбених авиона“ која припадају америчкој војсци у ваздухопловној бази "Ахмед ел Џабер".

Војска је саопштила да је напад био део низа операција које је описала као "муњевите“ и да су изведена као одмазда за смрт цивила и припадника иранских оружаних снага.

(Al Jazeera)

Министарство спољних послова Кувајта критиковало је власти у Техерану након најновијег ноћног удара усмереног на ту малу заливску државу, док су се непријатељства између Ирана и САД поново распламсала последњих дана, преноси Тајмс ов Израел.

У саопштењу, тамошње МСП назива нападе "директном претњом безбедности и стабилности Кувајта, као и безбедности његових грађана и становника као и тешким кршењем правила међународног права“.

(Times of Israel)

Иран је упозорио САД да ће снажно одговорити на потенцијалну израелску офанзиву на планинском гребену Али ел Тахер у јужном Либану, где је иранско војно особље присутно уз припаднике милитантне групе Хезболах, рекли су извори агенције Ројтерс који су упознати са тим питањем.

У својој поруци Вашингтону, Техеран је запретио да ће на сваку израелску офанзиву на тај гребен одговорити великим нападом, рекла су три званичника из тог региона за Ројтерс, који су говорили под условом анонимности.

Два званичника су рекла да је порука Ирана достављена САД преко Омана, који је играо посредничку улогу.

Званичници су навели да је преко десетак чланова иранског Корпуса исламске револуционарне гарде, укључујући најмање два висока официра, било ту са борцима Хезболаха.

Трећи извор, страни званичник из тог региона који је упознат са случајем, рекао је да је порука достављена средином августа и да је због притиска САД, Израел одложио напад на Али ел Тахера.

Упозорење, које је упућено САД, потврђује континуирано директно учешће Ирана у копненим борбама у јужном Либану, и његову спремност да узврати на израелске нападе.

Према либанским безбедносним изворима, верује се да је Хезболах изградио подземни командни центар и складишта оружја унутар гребена Али ел Тахер, који има стратешки поглед на југоисточни Либан, и који је постао један од најспорнијих делова земље у рату између Израела и Хезболаха.

Израелска војска је окупирала делове територије јужно од Али ел Тахера, и идентификовала је гребен као један од својих "примарних оперативних" циљева.

Хезболах је одбио да коментарише да ли су иранске снаге биле присутне у Алију ел Тахеру. Бела кућа је за Ројтерс негирала да су САД тражиле од Израела да изврши притисак на Израел, и да не напада Али ел Тахера.

(Reuters)

Беспилотна летелица бацила је две звучне бомбе на пут Азије–Мансури близу Тира у јужном Либану.

Национална новинска агенција је известила да су израелски дронови летели у зору изнад региона Тира и рекла да су израелске снаге касније извршиле детонације у градовима Хадата и Барачит у јужном Либану.

Иако је прекид ватре, којим су посредовале САД, а чији је циљ био заустављање борби између Израела и Хезболаха, почео 17. априла, израелске снаге су наставиле нападе и окупирале десетине села широм јужног Либана, без временског оквира за потпуно повлачење.

(Al Jazeera)

Јеменске владине снаге кажу да су у жестоким сукобима са Хутима на фронту у Кадахи у округу Мафер, југозападно од града Таиза.

Међународно призната влада Јемена, сада са седиштем у Адену, оптужила је Хуте да покушавају да наметну блокаду земљи и зауставе извоз нафте.

Хути за исту ствар оптужују јеменску владу, коју подржава међународна коалиција предвођена Саудијском Арабијом.

Током протеклих недеља, борбе су се интензивирале у Јемену, а влада је известила да је спровела стотине војних операција против Хута.

Размена ватре и напади дроновима пријављени су дуж скоро целе замрзнуте линије фронта.

(Al Jazeera)

Шефица Међународног монетарног фонда упозорила је да затварање Ормуског мореуза повећава трошкове задуживања широм света и угрожава напредак земаља у развоју у вези са дуговима.

"Инфлаторни притисак из и даље затвореног мореуза је међу факторима који доводе до повећања приноса обвезница, заједно са растућим укупним нивоима дуга", рекла је Кристалина Георгијева.

"Ово није само проблем земаља у развоју са ниским приходима“, рекла је Георгијева за новинску агенцију Ројтерс на маргинама састанка Г20 у америчкој држави Северна Каролина.

"Високи нивои дуга у развијеним економијама, у комбинацији са тврдоглавом инфлацијом, могли би довести до повећања трошкова сервисирања дуга за све, укључујући и оне са ниским приходима, за тржишта и економије у развоју“, навела је Георгијева.

(Al Jazeera)

Војска Кувајта саопштила је да је противваздушна одбрана реаговала јутрос на иранске нападе ракетама и дроновима.

У објави на платформи Икс наведено је да су све евентуалне експлозије последица дејства система противваздушне одбране који пресрећу иранске ракете и дронове.

Војска је позвала грађане да се придржавају безбедносних упутстава надлежних органа.

Портпарол Министарства здравља Хосеин Керманпур каже да се број повређених у америчким нападима повећао на 142, док је најмање 18 особа погинуло, што је раније пренела државна телевизија.

Навео је да је у нападима погинуло укупно 18 особа, међу којима су две жене и једно дете, пренела је Ал Џазира.

Истакао је да су међу 142 повређене особе 61 жена и 44 особе млађе од 18 година.

Најновији амерички напади на Иран почели су 1. септембра након што су иранске снаге извеле неколико напада на бродове у Ормуском мореузу.

(Tanjug/Al Jazeera)

Шест комерцијалних бродова прошло је кроз Ормуски мореуз у среду, што је мање од 11 бродова колико су прошли тим пловним путем претходног дана и знатно испод десетодневног просека од око 13 пловила, показују прелиминарни подаци о поморском саобраћају компаније "Кплер" који су данас објављени.

Компанија је навела да су међу бродовима који су прошли кроз Ормуски мореуз у среду била два веома велика танкера за гас и два танкера великог домета, пренео је Ројтерс.

Агенција наводи да постоји могућност да је кроз мореуз прошло више бродова него што је регистровано, јер неки бродови искључују транспондере током проласка кроз Ормуски мореуз.

Кретање бродова кроз тај пловни пут смањено је након последње ескалације сукоба између Сједињених Америчких Држава и Ирана.

(Танјуг, Reuters)