Исланд на европској раскрсници – референдум који би могао да утиче и на проширење ЕУ

У Бриселу се референдум пажљиво прати јер би могао да утиче и на наредну фазу европског проширења.

Европска комесарка за проширење Марта Кос сматра да би Исланд, ако обнови преговоре, већ до 2028. могао да приступи ЕУ. Сличну оцену изнела је и шефица европске дипломатије Каја Калас.

С друге стране, ако Исланђани гласају против наставка преговора, то би могло да пољуља замах за проширење који је ојачао последњих година.

Тесна разлика уочи гласања

Најновија истраживања, објављена ове недеље, показују да је трка готово изједначена, уз благу предност присталица опције "за". За наставак преговора о чланству са Бриселом изјаснило се 51,3 одсто испитаника, док је 48,7 одсто било против.

Исланд је преговоре покренуо 2009. године, у јеку последица глобалне финансијске кризе. Међутим, нова влада је 2013. године зауставила процес пре него што је завршен, пре свега због неслагања са Бриселом о политици рибарства. Од тада је кандидатура формално остала "замрзнута", али никада није повучена.

После више од деценије паузе, Исланд би могао да се врати на европски пут.

Током преговора вођених између 2009. и 2013. године, отворио је 27 од 33 преговарачка поглавља, а 11 привремено затворио. Као члан Европског економског простора од 1994. године, већ примењује велики део европског законодавства и учествује у јединственом тржишту, због чега се сматра једном од најспремнијих држава за евентуално чланство.

Да ли би повратак Исланда могао да помогне земљама кандидатима, посебно оним које су најдаље одмакле, попут Црне Горе – или да додатно закомпликује ионако сложен процес проширења?

Зашто се Исланд после више од деценије враћа европском путу

Новинар исландског јавног сервиса РУВ Бјорн Малмквист оцењује да је кључни разлог за повратак овог питања на политичку агенду промена власти након избора 2024. године.

"Нова влада, у којој је странка која се залаже за чланство у ЕУ, вратила је питање на дневни ред. У коалициони споразум унели су обавезу одржавања референдума о наставку преговора, а почетком ове године постало је јасно да ће гласање бити одржано већ 29. августа", рекао је Малмквист.

Према његовим речима, додатни разлог је чињеница да преговори никада нису формално окончани.

"Преговори са Европском унијом никада нису завршени, тако да је то питање остало нерешено у исландском друштву и политици", додаје исландски новинар.

Повратак европске теме поклопио се са новим геополитичким околностима.

Рат у Украјини, растући значај Арктика и све израженија неизвесност у трансатлантским односима вратили су Исланд у фокус међународне политике.

Пажњу јавности привукао је и гаф америчког председника Доналда Трампа, који је почетком године током говора у Давосу више пута поменуо Исланд, иако је заправо говорио о Гренланду. На Исланду је тај догађај додатно подстакао расправу о месту земље у промењеном геополитичком окружењу.

Економија испред безбедности

Ипак, Малмквист сматра да безбедносни аргументи нису пресудни за већину бирача.

"Већина присталица наставка преговора говори пре свега о економији, стабилности, евру и каматним стопама. Безбедносни аргументи постоје, али нису пресудни за јавно мњење", објашњава Малмквист.

Према последњим истраживањима јавног мњења, присталице наставка преговора имају благу предност. Истовремено, исландско друштво остаје дубоко подељено по питању будућих односа са Европском унијом.

Противници упозоравају на могуће ограничавање националног суверенитета и губитак контроле над кључним секторима попут рибарства и пољопривреде. Заговорници наставка преговора одговарају да Исланд већ више од три деценије примењује велики део европских правила кроз Европски економски простор, али без могућности да учествује у њиховом доношењу.

Током прошлогодишње посете Исланду, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен подсетила је да исландска кандидатура и даље остаје важећа.

"Кандидатура Исланда и даље важи. Земља је добро припремљена за овај процес. Већ учествује у Европском економском простору, делимо исте вредности и већ блиско сарађујемо", поручила је тада Фон дер Лајен.

Шта би повратак Исланда значио за проширење ЕУ

Из перспективе Брисела, евентуални повратак Исланда значио би укључивање једне богате и институционално стабилне државе, која је већ високо усклађена са европским правилима и налази се на геостратешки важној локацији у северном Атлантику.

Због тога поједини аналитичари сматрају да би повратак Исланда могао да створи нову политичку динамику у процесу проширења.

Бојана Зорић из Института Европске уније за безбедносне студије (ЕУИСС) оцењује да би појединим државама чланицама могло бити лакше да подрже нови талас проширења који би укључивао Исланд и најспремније кандидате за чланство.

"Појединим државама чланицама могло би бити лакше подржати нови круг проширења који би укључивао Исланд, али и једну или више најспремнијих кандидаткиња, него пакет који би обухватао искључиво политички захтевније кандидате", рекла је Зорићева.

Може ли Црна Гора у ЕУ у истом пакету са Исландом

Сматра да би такав сценарио могао бити посебно значајан за Црну Гору.

"За Црну Гору би на неки начин било лакше кад би ишла у пакету са Исландом него са неком другом земљом кандидаткињом која има доста више проблема или није толико спремна", навела је Зорићева.

У случају да грађани Исланда подрже наставак преговора, влада у Рејкјавику могла би већ током јесени да обавести Европску комисију да жели да одмрзне кандидатуру из 2009. године.

Због чињенице да Исланд већ више од 30 година учествује у јединственом европском тржишту, многи у Бриселу процењују да би преговори могли да буду завршени за свега годину до годину и по дана.

То је разлог због којег се спекулише о могућности да Исланд и Црна Гора, као две мале и релативно спремне државе, буду део истог таласа проширења Европске уније.

Међутим, пре него што се отвори питање могућег утицаја на Западни Балкан и будуће проширење ЕУ, свој одговор даће сами грађани Исланда на референдуму 29. августа.