Страх од осветничких акција иранске Револуционарне гарде, од Балкана до Јапана

Експлозија пројектила, којим је почетком 2020. године у Багдаду разнесен конвој возила у којем се налазио командант Револуционарне гарде, Касем Солејмани покренула је талас осветничких акција Ирана, чије су мете, од тада, били политички противници, дисиденти и сви они које је Техеран сматрао реметилачким факторима.

Западни аналтичари број акција ван граница Ирана процењују на око 200, уз око 190 напада који су претходили убиству Солејманија. Иран одлучно демантује ове тврдње Запада.

"Кључни тренутак у историји Блиског истока", како је описиван напад дроновима на конвој возила којим је са багдадског аеродрома, 3. јануара 2020. године, покушао да се извезе генерал Касем Солејмани, покренуо је осветничку операцију иранских шпијуна, који су од тада, према доступним подацима, извели око 190 напада на политичке противнике, највише у западној Европи и Израелу, али и у обе Америке и Јапану.

Багдадске ватре и иранске освете

Серија иранских акција почела је још док су у Багдаду горели остаци "тојоте" и "хјундаија", које су, по наредби председника Доналда Трампа, пројектилима "хелфајер" разнели амерички дронови. Солејмани, чије је тело разнесено у експлозијама, идетификован је на основу прстена који стално носио.

Пет година и 190 напада касније, иранске телевизије емитовале су прилог под насловом "Где и како убити Барона Трампа?", сина америчког председника, чији живот, према проценама Револуционарне гарде, вреди 10 милиона долара.

Два дана раније, израелски премијер Бењамин Нетанјаху је рекао да је Иран покушао да убије једног од његових синова, који је, одмах евакуисан са Флориде и пребачен у Израел. Израелски медији наводе да је мета иранског плана био Јаир Нетанјаху.

"Иран је циљао једног од мојих синова. Покушали су да га убију“, рекао је Нетанјаху.

Пре две године, Доналд Трамп је, наводно, био мета завере због које је у САД ухапшен пакистански држављанин. Трампов некадашњи саветник за националну безбедност, Џон Болтон, такође је, наводно, био на списку за одстрел иранских власти.

Иако се ове две претње сматрају производима иранске пропагандне машинерије радије него истинским опасностима, од Исламске револуције 1979. године забележено је безмало 400 случајева у којима су ирански шпијуни за мете одабрали иранске дисиденте, новинаре, дипломате из разних земаља и израелске држављане.

Иранске акције су укључивале убиства, претње, покушаје отмица и праћење особа које су сматрали непријатељима.

Интервју који је подигао узбуну

"Лично сам надгледао операције против дисидената који су живели у иностранству", рекао је порталу Дидбан један од бивших челника Револуционарне гарде, Мохсен Рафикдуст, наводећи да су под његовом командом, у Француској и Немачкој, ликвидирани бивши премијер Шапур Бахтијар, официри Голам Али Овеиси и Шахријар Шафик и уметник Ферејдун Фарохзад.

"Убиства су, за нас, извели баскијски сепаратисти", рекао је тада Рафикдуст, чији је политички успон почео када је 1. фебруара 1979. године, са аеродрома у центар Техерана довезао ајатолаха Руколаха Хомеинија.

Осим одметнутих Баскијаца, акције су за рачун Иранаца изводили и припадници Исламског џихада, те бројних других организација, које су, на различите начине, биле повезане са иранским прокси снагама на Блиском истоку, укључујући Хамас, јеменске Хуте и на концу Хезболах.

Агенција Ројтерс је, пре две године, објавила истраживање према којем је Иран, од убиства генерала Солејманија 2020. године, био умешан у најмање 33 случаја покушаја убистава и отмица, док ирански дисиденти тврде да је Техеран у претходних скоро пола века, одговоран за 862 убиства и 124 покушаја убиства и неуспешних отмица.

Последња велика акција иранских обавештајаца одиграла се 2020. године у Ираку, где је ухваћен и тајно у Иран пребачен новинар Руколах Зам, кога су власти у Техерану оптужиле да је објавама на друштвеним мрежема "доливао уље на ватру" протеста у тој држави две године раније.

Зам, је убрзо затим, после суђења погубљен у једном од иранских затвора.

Иранци су, нвцем, успевали да придобију и криминалце, па је тако 2021. године један од чланова "Анђела пакла" покушао да убије двојицу дисидената у Мериленду, док је годину дана касније једнако неуспешан био и Азербејџанац који је, наоружан "калашњиковом", кренуо да убије активисткињу Масих Алинежад.

У сложеној спрези криминалаца и иранских агената на мети се, 2023. године, нашла и синагога у Бохуму, као и централа медијске куће Иран интернешенел, коју финансира Саудијска Арабија.

Иран је пре две године од Саудијаца затражио да затворе овај медиј.

Јединице 400 и 840

Западне обавештајне службе за сва недела иранских шпијуна криве две јединице Револуционарне гарде, означене бројевима "400" и "840", задужене за операције у иностранству и регрутацију странаца.

Јединици 840 на терет се ставља покушај убиства једног од дисидената пре две године у Холандији, када су у његову кућу покушала да упадну две особе, али је их је полиција ухапсила.

Један од нападач је идентификован као француски држављанин тунишког порекла, које је, месец дана пре напада у Холандији, тешко ранио другог иранског дисидента у Шпанији.

Такође 2024. године, група шведских тинејџера је, наводно по директивама из Ирана, пуцала на израелску амбасаду у Стокхолму, док су припадници исте групе, пар месеци касније бацили ручне гранате на зграду израелске амбасаде у Копенхагену.

Иранска мета у Албанији

У сложеном сплету околности и догађаја, Албанија је 2022. године, прекинула дипломатске односе са Ираном, пошто су владине институције у Тирани били изложене серији сајбер-напада, за које је влада Едија Раме окривила Техеран.

Ови напади, суштински, били су одговор на сличне акције које су из затвореног комплекса надомак Драча, водиле припаднице организације Муџахедин е-Калк, која је за неколико деценија прошла пут од "врха копља Исламске револуције" до изгнанства у Албанији.

Осуђени су на живот у егзилу јер их власти у Техерану терете за смрт 12.000 људи, који су страдали у акцијама које су припадници Муџахедин-е Калка, после прогона из Ирана почетком осамдесетих година, организовали прво у сарадњи са режимом Садама Хусеина, а затим Американцима и наводно Израелцима. Челници ове организације, пак, тврде да је у њиховим упадима страдало више од 50.000 Иранаца.

На концу сложеног пута су, у недостатку каквих бољих опција, уточиште потражили у Албанији, која је од привременог смештаја постала перманентни дом за око 3.000 Иранаца. Они су се у Драчу, на обали Јадранског мора, скрасили после озбиљне дипломатско-правне гимнастике у Вашингтону и серије договора америчких дипломата са владама Саљија Берише и Едија Раме. Одатле воде "сајбер рат" против Исламске Републике Иран.