Сунитски полумесец као исламски НАТО - нова сила на Блиском истоку

"Напад на једну чланицу представља напад на све", суштина је споразума који су, симболично у Меки - месту рођења пророка Мухамеда, прошле седмице потписали саудијски лидер Мохамад бин Салман, пакистански премијер Шахбаз Шариф и турски председник Реџеп Тајип Ердоган.

Одмах затим, сва три лидера су објаснила да пакт из Меке није усмерен против било које државе, те да је нови савез отворен за пријем нових чланица, али су га становници Блиског истока доживели више као одговор на пораз досадашње безбедносне структуре региона, који је, на разне начине, за мир Американцима платио стотине милијарди долара.

Прва пукотина оваквог безбедносног система појавила се још у септембру, када су Ријад и Исламабад потписали споразум о одбрамбеној сарадњи, па је на територију Саудијске Арабије, већ у априлу, стигло 8.000 пакистанских војника, 16 борбених авиона ЈФ-17, који су се прославили у прошлогодишњем рату против Индије, као и дронови и кинески противаздушни системи "HQ-9".

Пад поверења у моћ Америке

Долазак Пакистанаца, истовремено, представљао је јасан сигнал да власти у Ријаду верују да је регион Персијског залива значајно ближи ескалацији сукоба него трајном миру о којем, опет уз пакистанску помоћ, преговарају Вашингтон и Техеран.

Овај споразум је, прошле седмице, добио сасвим нову димензију, када се у Меки појавио турски председник Реџеп Тајип Ердоган, па је савез одмах добио надимак "исламски НАТО" и "сунитски полумесец".

Ердоган је, одмах, покушао да смири страсти, тврдећи да споразум није усмерен против било које државе и позвао све земље региона да му се прикључе.

Турски министар спољних послова, Хакан Фидан био је још конкретнији, наводећи да се Саудијска Арабија, Турска и Пакистан нису удружили против Ирана, већ су се начелно сагласили о заједничкој безбедности три државе потписнице.

"Три државе ће одлучити у којој мери, форми или формату ће подржати неку од потписница у случају напада", рекао је турски министар.

Нови савез нем на нападе Хута

Неколико дана касније, нови одбрамбени савез остао је прилично нем када су пројектили јеменских Хута почели да падају по саудијској рафинерији.

"Војни извори потврдили су да су јеменске оружане снаге са два дрона гађале и уз Божју помоћ погодиле рафинерију Џинзан са два дрона", јавила је у четвртак јеменска агенција САНА, позивајући се на војне изворе.

На тај начин, испоставило се да је потписивање споразума изазвало много већи политички потрес него што то, суштински, представља његова садржина.

Савез без запада

Ипак, сама чињеница да је овакав споразум уопште потписан, као и да у политичком процесу који му је претходио није учествовала ни једна западна држава, представља прилично јасан показатељ да регион Персијског залива полако одустају од више од више деценија старе безбедносне структуре, засноване на америчком вођству.

Американци и Израелци нису претерано коментарисали споразум из Меке, док је Иран одлучио да га у потпуности игнорише.

За сваки случај, Пакистанци су, одмах у Техеран послали министра унутрашњих послова Мохсина Наквија, који се састао са тек постављеним секретаром Врховног савета за националну безбедност и некадашњих шефом Револуционарне гарде, Мохсеном Резаијем.

"Односи између две државе одувек су били снажни, али су достигли нови врхунац у последњим месецима", објаснио је пакистански изасланик.

Иран, мета или савезник

Речи - врхунац односа и последњи месеци - односе се на пакистанско посредовање између Ирана и Америке око постизања трајног мира у Персијском заливу. Иако су Пакистан и Катар у неколико наврата зараћене стране испратили до предворја мировног споразума, коначни договор није постигнут због новуих напада САД и иранске тврдоглавости око контроле Ормуског теснаца.

Ипак, проблем нове коалиције представљају различити интереси држава потписница. Суштински, Турска и Саудијска Арабија лако би могле пронаћи заједнички језик када су у питању јеменски Хути, који једнако ометају извоз саудијских енергената и турску економију.

Таква акција била би топло поздрављена из Израела и Америке, али је тешко замислити пакистански интерес за такву акцију, с обзиром да скоро целокупан увоз енергената у Пакистан зависи од слободне пловидбе Ормуским мореузом.

Истовремено, пакистански и турски товари, од почетка сукоба готово без икаквих сметњи пролазе кроз Ормуз и Баб ел Мандеб.

Ко је чији савезник?

Око слободног пролаза кроз теснац који раздваја Азију и Африку ангажовала се коалиција коју чини укупно 14 држава предвођених Саудијском Арабијом.

Што се тиче односа са Америком, све три државе деценијама су зависне од америчког наоружања. Турска и Саудијска Арабија, такође, стоје у реду за испоруку америчких борбених авиона Ф-35.

Иако је претходних година Пакистан набавио гомилу војне опреме у Кини, та држава остаје један од кључних америчких савезника, до мере да председник САД Доналд Трамп команданта оружаних снага у Исламабаду назива "омиљеним фелдмаршалом" и "великим ратником".

Фелдмаршал Асим Мунир је вешто искористио тренутак непажње Индије, па је за постизање мира између његове земље и Индије, после кратког рата прошле године, засуо Трампа комплиментима и назвао га "миротворцем".

Саудијска Арабија, истовремено, има веома развијену трговнинску размену са Грчком и Кипром, па би било тешко замислити како би Ријад одговорио на турски захтев за помоћ у случају каквог сукоба са Грцима. Додатни проблем лежи у чињеници да је Атина, још пре пет година, батерију противаздушног система "патриот" послала у помоћ Саудијцима.

Са пакистанске стране, тешко је очекивати војну помоћ у рату против Индије од Турске и Саудијска Арабије, чија је трговинска размена са Делхијем процењена на десет, односно чак 43 милијарде долара.

Осим тога, Ријад се спрема да у инидјску економију уложи чак 100 милијарди долара, док истовремено, у Саудијској Арабији ради 2,5 милиона Индијаца.

Иако је нејасно чему ће тачно служити нови савез, све околне државе делују разбринуто јер су се, изненада или не, одружиле једна нуклеарна сила, економски гигант и друга највећа армија НАТО пакта.

Или, како је то написао ирански министар спољних послова Абас Арагчи: "Када се муслимани удруже, могу се супротставити било којим странцима. Време је да се, уз истинско братство, уздамо само у себе".