Иран: Ни Американцима није јасна стратегија Вашингтона; Нетанјаху: Долазим у Њујорк, одговорићу на оптужбе

Врховни командант америчке војске на Блиском истоку, адмирал Бред Купер препоручио је прекид бомбардовања око Ормуског мореуза јер је оно достигло границу своје ефикасности, изјавила су данас два извора која су упозната са његовим ставом.

Извори су за Аксиос рекли да је препорука Купера, команданта Централне војне команде Сједињених Америчких Држава (CENTCOM), заједно са препорукама других саветника, утицала на одлуку америчког председника Доналда Трампа да јуче обустави америчке нападе на Иран.

Трамп је јуче, први пут за две недеље, наредио америчкој војсци да обустави ватру и не изводи нападе на иранске мете око јужне обале Ирана и у области Ормуског мореуза а та одлука је донета након састанка са највишим саветницима и војним званичницима који су му представили нови план удара за тај дан.

У данима пре састанка, Трамп је био склонији повратку у веће борбене операције, али његов начин размишљања је почео да се мења у четвртак увече, рекли су извори.

Aдмирал Купер је дао своје препоруке о даљем поступку Пентагону, здруженом начелнику штабова и Белој кући, рекли су извори. Он је нагласио да су две недеље удара у подручју Ормуског мореуза значајно ослабиле способност Ирана да напада бродове и да су одређени циљеви бомбардовања углавном исцрпљени.

Командант CENTCOM-а је рекао да би могући следећи корак био наставак великих борбених операција како би се завршило 20 одсто циљева које је америчка војска одредила, али нису реализоване током операције "Епски бес".

Извори су навели да је адмирал Купер рекао да, уколико не буде донета одлука о повратку главним борбеним операцијама, нема смисла наставити бомбардовање.

(Аксиос)

Израелски премијер Бенјамин Нетанјаху изјавио је да планира да присуствује заседању Генералне скупштине Уједињених нација (УН) у Њујорку и одбацио оптужбе против њега пред Међународним кривичним судом (МКС), тврдећи да су поступци тог суда засновани на, како је рекао, "лажним оптужбама" и политичким мотивима.

"Наравно да намеравам да дођем у Њујорк. Појављивао сам се готово сваке године током свог мандата, осим када су постојали безбедносни разлози", рекао је Нетанјаху у интервјуу за Фокс њуз додајући да намера да се обрати из седишта УН како би "говорио истину".

Израелски премијер осврнуо се и на одлуке МКС-а, који је издао налоге за хапшење њега и бившег израелског министра одбране Јоава Галанта због ратних злочина.

Он је посебно критиковао смењеног главног тужиоца МКС-а Карима Кана, тврдећи да су оптужбе против њега и Израела биле покушај скретања пажње са личних проблема тужиоца.

"Карим Кан је направио превару према међународној заједници са овим лажним оптужбама", рекао је Нетанјаху, додајући да је Кан касније изгубио функцију након што су, према његовим тврдњама, против њега изнете оптужбе за сексуално узнемиравање.

Израелски премијер критиковао је и градоначелника Њујорка Зохрана Мамданија, који га је назвао "ратним злочинцем", оценивши да Мамдани наводно подстиче поделе и непријатељство према Израелу и Јеврејима.

Према његовим речима, Мамдани би требало да буде "градоначелник свих Њујорчана - Јевреја, хришћана, муслимана и свих других", а не да "окреће једну групу против друге".

Он је изразио забринутост због антисемитизма у САД уз тврдњу да се део јеврејске заједнице у Њујорку осећа угрожено због, како је рекао, "говора мржње" према Израелу.

Нетанјаху је одбацио оптужбе да Израел чини геноцид у Гази, тврдећи да је одговорност за геноцид на палестинском милитантном покрету Хамасу, који је оптужио за нападе на Израел и коришћење цивила као живог штита.

"Оптужба за геноцид припада нашим непријатељима", рекао је Нетанјаху, тврдећи да Израел води борбу против "терористичке организације која се укорењује међу цивилима".

На питање о односима са америчком Демократском партијом и растућем антисемитизму, Нетанјаху је рекао да је забринут због слабљења традиционалне двостраначке подршке Израелу у САД. Он је оценио да је посебно проблематично уколико политичари мењају ставове због притиска или застрашивања.

(Танјуг)

Јеменски премијер Шаја Мохсен ел Зиндани изјавио је да континуирани напади милитантне јеменске групе Хути на комерцијалне бродове, који представљају претњу по безбедност на Црвеном мору, показују да Хути спроводе иранску агенду.

Ел Зиндани је у објави на платформи Икс рекао да напади угрожавају слободу пловидбе, ремете глобалне ланце снабдевања и трговине, и поткопавају регионалне и међународне мировне напоре Уједињених нација.

"Заштита слободе пловидбе и поморске безбедности је колективна одговорност", рекао је јеменски премијер, који је позвао међународну заједницу да заузме чвршћи став како би спречила нападе Хута, и како би сузбила изворе који их подржавају.

Ел Зиндани је нагласио да ће његова влада наставити блиску координацију са коалицијом коју предводи Саудијска Арабија, која подржава легитимну владу Јемена.

Хути су током прошле недеље извршили више напада на саудијске бродове у Црвеном мору, као и на територију те суседне земље, на коју су лансирали ракете и дронове, у одговору на напад саудијских снага на луку Ходеида у Јемену, која је под контролом Хута.

(Танјуг)

Сједињене Америчке Државе и Иран доставили су одговоре на предлог Пакистана и Катара за обнову преговора између две сукобљене стране, док посредници настављају напоре за постизање десетодневног примирја које би омогућило наставак дијалога о нуклеарном програму, санкцијама и безбедности у региону, јавља Ел Арабија.

Према наводима извора, циљ иницијативе је смањење тензија и проналажење преговарачког оквира за решавање спорних питања између две земље.

Извори упознати са посредничким напорима навели су да су Катар, Египат, Пакистан и други регионални посредници прошле недеље Вашингтону и Техерану представили предлог о десетодневном прекиду ватре ради смиривања ситуације и враћања две стране за преговарачки сто.

Предлог примирја заснива се на два кључна услова – обустави непријатељстава и поновном отварању Ормуског мореуза за међународну пловидбу.

Предвиђено је и потпуно поновно отварање оба пловна коридора кроз Ормуз, при чему би јужни пловни пут кроз оманске територијалне воде био без иранских напада, док би северни коридор кроз иранске воде био ослобођен америчке поморске блокаде.

Како наводе извори, циљ десетодневног примирја јесте стварање простора за проналажење трајног решења кризе у вези са поморским саобраћајем кроз Ормуски мореуз, која је, према њиховим тврдњама, довела до пропасти меморандума о разумевању који су Вашингтон и Техеран потписали прошлог месеца.

Посредници, такође, покушавају да обнове разговоре засноване на предлогу о којем су Оман, Иран и Катар разговарали 11. јула у Мускату, када су САД затражиле да се Иран јавно обавеже да ће Ормуски мореуз остати отворен за међународну пловидбу.

Портал Аксиос наводи да се очекује да ће током привременог примирја САД и Иран преговарати о дугорочном решењу за регулисање пловидбе кроз Ормуски мореуз.

Према једном од разматраних модела, Ирану би било омогућено да наплаћује "разумну накнаду за услуге поморске безбедности", по узору на режим који важи у Малајском мореузу, где Малезија, Индонезија и Сингапур наплаћују бродовима накнаде за одређене услуге, а не општу транзитну таксу.

Друга опција предвиђа да се прикупљена средства уплаћују у заједнички фонд којим би заједнички управљала Међународна поморска организација.

Према наводима извора, садашња ескалација сукоба између САД и Ирана почела је 8. јула, први пут након потписивања меморандума о разумевању између две земље.

(Танјуг)

Папа Лав XIV је изразио дубоку забринутост због погоршања ситуације на Блиском истоку и позвао укључене стране да обуставе војне операције и определе се за дипломатски пут и дијалог, пренели су италијански медији.

  "Понављам свој апел поводом ситуације на читавом Блиском истоку, где је интензивирање војних операција донело насиље и разарање, озбиљно угрозило животе бројних цивила и погоршало несташицу воде за пиће и електричне енергије", рекао је папа у Кастел Гандолфу.

Поглавар Католичке цркве је, такође, позвао на одговорност, и апеловао на  све укључене стране да обуставе нападе и хитно поново отворе простор за дијалог и дипломатију како би се што пре постигао мир, толико жељен за цео регион.

"Са забринутошћу пратим наставак и ескалацију насиља у Светој земљи, чије су жртве недавно постали многи цивили", поручио је папа Лав.

Упутио је и директан апел израелским и палестинским властима за повратак преговорима ради постизања "праведног политичког решења заснованог на једнаком достојанству и правима сваког људског бића".

Папа је затим позвао да се избегне даља ескалација сукоба и тензија.

"Одбацујемо нове војне акције и једностране одлуке, нарочито које нарушавају поштовање и 'статус кво' светих места свих верских заједница", навео је папа.

(Танјуг)

Премијер Израела Бенјамин Нетанјаху изјавио је да ће са америчким председником Доналдом Трампом разговарати о "свим питањима која су тренутно на дневном реду, укључујући и ситуацију у Ирану".

Нетанјаху је рекао да је синоћ разговарао са америчким државним секретаром Марком Рубијем, који је обећао да САД намеравају да делују против Међународног кривичног суда (МКС), "који угрожава правду широм света и такође прети правом демократских, суверених држава да остварују свој суверенитет".

Истакао је да овај суд, који је издао налог за хапшење бившег министра одбране Јоава Галанта и њега, "покушава да безбедност [демократских држава] подреди одлукама корумпираних бирократа у Хагу".

(Times of Israel)

Министарство унутрашњих послова које контролише палестинска милитантна група Хамас саопштило је да су израелске одбрамбене снаге (ИДФ) убиле Ваела ел-Ладавија, шефа службе унутрашње безбедности у централном делу Појаса Газе. У

саопштењу се наводи да је Ел-Ладави убијен у нападу на возило у Деир ел-Балаху.

Према наводима из саопштења, Ел-Ладави је имао чин пуковника и предводио је Службу унутрашње безбедности у централној области окупиране палестинске енклаве.

(Times of Israel)

Иранска војска саопштила је да је обуставила нападе усред затишја у америчким ударима и навела да америчка стратегија није јасна чак ни доносиоцима одлука у САД.

"Американци су обуставили нападе током протекле две ноћи. Пошто је наша стратегија била заснована у одговору на нападе, обуставили смо и наше операције", рекао је портпарол иранске војске Амир Акраминија.

Акраминија додаје да је "стратегија САД нејасна чак и званичницима те земље" што је, каже, очигледно у изјавама америчких званичника, посебно председника САД, као и у потезима Централне команде.

(Times of Israel)

Америчка војска саопштила је да је обавила контролу танкера у Арапском мору у оквиру поморске блокаде иранских лука, истичући да је та операција и даље у потпуности на снази.

Америчка Централна команда (CENTCOM) навела је да су њене снаге до сада преусмериле 12 трговачких бродова који су покушали да заобиђу блокаду, онеспособиле два пловила која нису поступила по наређењима и контролисале два брода.

"Поморска блокада Ирана коју спроводе САД и даље је у потпуности на снази", саопштио је CENTCOM, додајући да америчке снаге остају спремне за даље операције у региону.

CENTCOM је, такође, саопштио да је Ормуз и даље отворен за комерцијални поморски саобраћај, упркос недавним нападима које приписује Иранској револуционарној гарди.

Трговачки бродови настављају да пролазе кроз овај стратешки пловни пут уз подршку америчке војске, наводи Централна команда САД.

CENTCOM је додао да је тренутно више од 50.000 америчких војника ангажовано широм Блиског истока.

(Танјуг)

Иранске снаге нанеле су озбиљну штету америчким базама на Блиском истоку и велики број их је оперативно онеспособљен, посебно база у Ербилу где је уништена готово сва америчка инфраструктура, изјавио је ирански бригадни генерал Мохамад Акраминија.

Истакао је да Сједињене Америчке Државе задржавају способност да обнове своје снаге захваљујући присуству у Западној Азији, јужној Европи и на Медитерану, али је нагласио да је Иран спреман да настави операције уколико се рат продужи, преноси агенција Мехр.

"Наставићемо са операцијама све док Американци не схвате да не могу применом агресије да наметну своју вољу иранском народу", рекао је генерал Акраминија.

Потврдио је да Иран сада користи беспилотне системе напредније од модела "араш-2", који се одликују већом разорном моћи, прецизношћу и дометом, мада је одбио да изнесе техничке спецификације.

Додао је да су током примирја многи делови опреме који су били мета америчких напада враћени у оперативну употребу, а нова опрема је учинила ирански ваздушни простор "мање безбедним за непријатеља" него раније.

(Танјуг)

Министарство спољних послова Ирана најоштрије је осудило напад Украјине на ирански трговачки брод у Каспијском мору у којем је погинуо један морнар, док је други рањен.

У саопштењу се наводи да је напад изазвао експлозију на броду и представља кршење члана 2, став 4 Повеље Уједињених нација, као и чин агресије који би могао додатно да прошири сукоб.

"Напад украјинских снага на ирански трговачки брод у Каспијском мору представља наставак непријатељског и неразумног приступа тог режима према Исламској Републици Иран", наводи се у саопштењу иранског Министарства спољних послова.

У саопштењу се истиче да Техеран није учествовао у сукобу између Русије и Украјине и позивају Савет безбедности УН, европске државе и остале чланице Уједињених нација да заузму одговоран став према нападу на ирански трговачки брод и позову украјинске власти на одговорност.

Иран је упозорио да ће, у складу са међународним правом, штитити своје националне интересе.

"Исламска Република Иран, у складу са основним принципима и правилима међународног права, посебно правом на самоодбрану, неће оклевати да брани своје интересе и националну безбедност", наводи се у саопштењу.

(Танјуг)

Портпарол иранског Министарства спољних послова Есмаил Багаеи изјавио је да су Иран и Оман разговарали о пловидби кроз Ормуски мореуз, као и да су две стране размениле мишљења о заједничким принципима и начинима обезбеђивања безбедног проласка бродова кроз теснац, уз поштовање права обе државе.

Багаеи је навео да су разговори били корисни и да је остварен напредак, али је додао да ће техничке и политичке консултације бити настављене.

Према његовим речима, за сада нема промена када је реч о пловидби кроз Ормуски мореуз.

(Times of Israel)

Забринутост због смањених залиха одбрамбених ракета била је у средишту разговора америчког председника Доналда Трампа и његових саветника пре него што је администрација одлучила да током викенда одложи нападе на Иран, пише Њујорк тајмс.

Иако је Трамп претходно наговестио да ће појачати нападе, одлучио је да засад одустане од шире операције након консултација са највишим саветницима, наводи се у извештају, уз позивање на двоје извора који су упознатим са тим разговорима.

Начелник Здруженог штаба америчке војске, генерал Дан Кејн, упозорио је иза затворених врата да би војска била способна да покрене велике борбене операције против Ирана, али да би тиме потрошила све ракете којима располаже Централна команда, откривају званичници за овај лист.

Један високи амерички званичник, такође, је изјавио да су у администрацији постојале сумње да би интензивнија кампања натерала Иран на преговоре, али су показало да су скорашњи напади ујединили Иран и усмерили му пажњу на спољну претњу.

(Times of Israel)

Украјински председник Володимир Зеленски изјавио је да украјинске обавештајне службе имају информације о новој руској помоћи иранском режиму, као и да ће им наложити да те информације пренесу партнерима Украјине.

"Наложићу обавештајним службама и да нашим партнерима пренесу информације које имамо о новој помоћи Русије иранском режиму. Бележимо од почетка јула активно сателитско снимање територије земаља Залива и америчких војних објеката који се налазе од стране Русије. Снимци у будућности завршавају у Ирану", рекао је Зеленски.

Према његовим речима, постоји јасна корелација између руског снимања објеката и напада иранских снага и та веза постоји и уочи напада и након иранских напада, за процену причињене штете.

"Само 19. и 20. јула, четири ваздухопловне базе су пале у зону интересовања руских сателита, две у Бахреину и по једна у Јордану и Кувајту. Јасно је зашто. Сви смо у свету, не смемо затварати очи пред веома једноставном чињеницом, зло увек тражи начине да учини још горе и да се прошири", нагласио је Зеленски.

Истакао је и да Русија и рат морају бити заустављени. 

"Ракете ПВО, пре свега Патриот, могу спасити хиљаде живота. Сваки од партнера који може да помогне треба да зна да иза свих одлука и пауза у испоруци стоје животи људи. Када будемо могли да производимо ПАК-3 у Украјини, помоћи ћемо ракетама у свету којима је потребна заштита. Сви који сада помажу Русији да одуговлачи овај рат морају бити одговорни, укључујући и све глобалне последице сукоба ", закључио је Зеленски.

(Ukrinform)