Марин ле Пен поново у председничкој трци, следи најзначајнија политичка утакмица савремене Француске

Одлука Апелационог суда да Марин ле Пен омогући кандидатуру на председничким изборима наредне године, уз истовремено ублажавање казне за проневеру средстава Европског парламента, отворила је ново поглавље француске политичке кризе. Иако је осуђујућа пресуда остала на снази, жалба Касационом суду за сада јој омогућава да кампању води без електронског надзора, док се коначна одлука очекује уочи изборног процеса.

Историчарка и политиколог Александра Колаковић оценила је да Француска улази у изузетно специфичну изборну кампању.

"Може се рећи да је ова пресуда и повратак Марин ле Пен у председничку трку нека врста политичког топлотног таласа. Француска сада улази у веома специфичну кампању", истакла је Колаковићева.

Она је навела да ће изглед кампање у великој мери зависити од тога када и на који начин ће бити спроведен део казне који се односи на електронски надзор.

Према њеним речима, већ је видљива стратегија Националног окупљања да Марин ле Пен и председник странке Жордан Бардела наступају заједно широм Француске, како би странка била спремна на сваки могући развој догађаја.

Бардела као ослонац, Европа пред новим питањима

Дописник РТС-а из Брисела Душан Гајић оценио је да је француско правосуђе донело компромисно, "соломонско" решење.

"Марин ле Пен је осуђена за проневеру европских фондова, али истовремено и даље има могућност да учествује на председничким изборима. Жалбени поступак јој омогућава да одложи примену електронског надзора и практично води изборну кампању", рекао је Гајић.

Дописник РТС-а подсећа да је управо Ле Пенова годинама заговарала став да политичари осуђени за кривична дела не би требало да учествују на изборима, што сада читавом случају даје додатну политичку тежину.

Гајић истиче да је овом одлуком практично окончана дилема о председничком кандидату Националног окупљања.

"Јасно је да председнички кандидат неће бити Жордан Бардела већ Марин ле Пен, што отвара нове калкулације о томе ко од њих двоје има веће изборне шансе и какве би последице њена евентуална победа имала по Француску и Европску унију", нагласио је он.

Колаковић сматра да Национално окупљање већ гради кампању на представљању Марин ле Пен као жртве политичког и правосудног процеса, али упозорава да чињеница да је правоснажно осуђена представља озбиљан политички терет.

"Она јесте правоснажно осуђена и то је баласт који носи, поред самог презимена Ле Пен", оценила је Колаковић.

Према њеним речима, Бардела има важну улогу да задржи део умеренијих бирача који не деле наслеђе породице Ле Пен, али је истовремено и сам политички ризик, јер истраживања показују да је тренутно популарнији од своје политичке менторке.

Говорећи о могућим последицама победе Марин ле Пен, Колаковић наглашава да би Француска добила председницу која не заговара излазак из Европске уније, али жели њену темељну реформу.

"Она је одустала од идеје Фрегзита, али жели једну нову Европску унију. Као председник Француске имала би веома велика овлашћења и зато је исход ових избора изузетно важан и за Брисел и за односе Француске и Немачке", истакла је Колаковићева.

Иако актуелне анкете фаворизују кандидата Националног окупљања у првом кругу избора, коначан исход зависиће од формирања такозваног републиканског фронта, односа снага на левици и одлуке Касационог суда, која би могла да обележи завршницу једне од најважнијих политичких утакмица у савременој Француској.