Рекордне врућине широм Европе – Стари континент се загрева најбрже

У Великој Британији оборен је национални рекорд за највишу јунску температуру. У месту Вигонхолт у Западном Сасексу измерено је 35,8 степени Целзијуса, чиме је надмашен претходни рекорд од 35,6 степени забележен током чувеног топлотног таласа 1976. године у Саутемптону.

И Шкотска је забележила најтоплији дан ове године. У Абердину је температура достигла 29,4 степена, док су у више места на североистоку земље, и у Единбургу, измерене вредности изнад 28 степени.

Најтеже је погођена Француска, где су власти прошириле црвени метеоаларм на 72 од укупно 96 департмана у континенталном делу земље. Додатних 17 региона налази се под наранџастим упозорењем.

Француска метеоролошка служба саопштила је да су температуре "изузетно високе и током дана и током ноћи" на подручјима обухваћеним највишим степеном узбуне. Земља је у уторак забележила најтоплији дан од почетка мерења 1947, након најтоплије ноћи икада регистроване.

Последице су већ видљиве широм земље. Хиљаде школа привремено је затворено, док су железнички оператери отказивали поједине линије због екстремних временских услова.

"Постаје све неподношљивије, вруће је. Али немамо избора, морамо да плаћамо рачуне", рекао је за агенцију Франс прес Вадим Бобу, 31-годишњи радник на градилишту у Паризу.

Шпанија је такође оборила климатске рекорде. Национална метеоролошка агенција саопштила је да је у континенталном делу земље забележена највиша просечна дневна температура за јун откако се води статистика, односно најмање од 1950. године. Иако се у већем делу земље очекује благо освежење, Баскија остаје под црвеним упозорењем, а у Билбау су прогнозиране температуре од око 39 степени.

У Италији је 16 градова било под црвеним алармом, укључујући и Рим, где су температуре достигле 38 степени. Регион Лацио увео је забрану рада на отвореном за грађевинске раднике и достављаче у периоду од 12.30 до 16 часова, али се мера често не поштује.

У Холандији је 24. јун 2026. ушао у историју као најтоплији у историји државе од почетка мерења 1901. године. У 14.30, температура у месту Де Билт достигла је 32,8 степени Целзијуса, чиме је оборен претходни рекорд за 24. јун од 32,6 степени, забележен 2005. године.

Екстремне врућине довеле су и до неуобичајених ситуација. Лондонска школа економије отказала је скуп посвећен екстремним врућинама управо због црвеног упозорења на високе температуре које је издала британска метеоролошка служба.

Топлотни талас поново је отворио и расправу о климатизацији у Француској, земљи која је деценијама имала резервисан однос према масовној употреби клима-уређаја. Тренутно само око четвртине француских домаћинстава има клима-уређај, док је тај удео у Шпанији и Италији око 50 одсто, а у Сједињеним Америчким Државама и Јапану чак 90 процената.

Недовољна опремљеност школа и болница постала је посебно видљива током актуелног таласа врућина, због чега расте број позива да се климатизација уведе у јавне установе. Чак су и представници француских Зелених, који су годинама критиковали клима-уређаје због њиховог утицаја на животну средину, признали да ће у појединим објектима они постати неопходни.

На опасности које носе све учесталији екстремни временски догађаји упозорио је и генерални директор Светске здравствене организације Тедрос Аданом Гебрејесус, наглашавајући да топлотни талас у Европи доводи до затварања школа и представља озбиљан ризик по здравље становништва.

"Подаци су јасни – температуре у Европи расту приближно двоструко брже од глобалног просека, што повећава вероватноћу и интензитет екстремних врућина у будућности", поручио је Гебрејесус.

Према његовим речима, неопходна су већа улагања у здравствене системе отпорне на климатске промене, као и брже спровођење мера за ублажавање узрока климатске кризе.

Док метеоролози најављују постепено слабљење врућина у појединим деловима Европе, велики део континента и даље остаје под упозорењима због високих температура, а стручњаци упозоравају да овакви екстремни догађаји постају све чешћи и интензивнији услед глобалног загревања.