Катар: За преговоре САД и Ирана потребно више времена; број погинулих у Либану премашио 3.000

Амерички председник Доналд Трамп каже да ће САД можда морати поново да ударе на Иран и да је био само сат времена далеко од одлуке о нападу пре него што је јуче одлучио да га одложи.

Трамп је пред новинарима у Белој кући истакао да ирански лидери моле за постизање договора.

(Reuters)

Заменик министра спољних послованКазем Гарибабади коментарисао је објаву Доналда Трампа који је рекао да је одложио планирани напад на Иран.

Истовремено, говорио је и о спремности за масовни напад у сваком тренутку“, написао је Гарибабади, заменик иранског министра спољних послова за правне и међународне послове на платформи Икс.

Како је истакао, то значи именовање 'претње' 'приликом за мир“.

Иран, уједињен и одлучно, спреман је да се суочи са сваком војном агресијом“, додао је Гарибабади.

(x.com)

Према најновијим подацима либанског Министарства здравља, најмање 3.042 људи је убијено у израелским нападима широм земље од 2. марта.

Још 9.301 особа је рањена у истом периоду.

(Al Jazeera)

Портпарол катарског Министарства спољних послова Маџед ел Ансари изјавио је да је мировним преговорима између САД и Ирана потребно "више времена", као и да та земља подржава посредничке напоре Пакистана.

"Подржавамо дипломатске напоре Пакистана који је показао озбиљност у окупљању страна и проналажењу решења, и верујемо да је потребно више времена", рекао је Ел Ансари на конференцији за новинаре, преноси Ал Џазира.

Истакао је да ниједна земља нема право, ни под којим околностима, да "омета" приступ Ормуском мореузу, и да то што су само два танкера за течни природни гас прешла тај мореуз, не значи да је нормализован саобраћај.

Катарски званичник је казао да је Доха у контакту са Вашингтоном и Техераном, а на питање о комуникацији са америчким председником Доналдом Трампом, навео је да ће се "контакти наставити".

На питање да прокоментарише Трампову објаву, у којој је амерички председник рекао да је одложио планирани напад на Иран на захтев Катара, Саудијске Арабије и Уједињених Арапских Емирата, Ел Ансари није негирао да се то догодило.

"Да, то значи добар одговор", одговорио је.

Говорећи о односима са Техераном, Ел Ансари је рекао да Катар наставља контакте и да земље имају "позитивне односе", али је истовремено признао да је "Иран одлучио да нападне Катар и да је то претња односима између две земље".

(Tanjug/Al Jazeera)

Председник Одбора за националну безбедност и спољну политику иранског парламента Ебрахим Азизи изјавио је да ће Ормуски мореуз заувек остати у поседу и под управом званичног Техерана.

Азизи је рекао да је Ормуски мореуз "свеобухватна економска, политичка и војна полуга Ирана", као и да ће бити одбрањен "пуном снагом", преноси Press TV.

Истовремено, он је упозорио земље које желе да пројектују моћ у овом подручју да ће Иран остваривати ​​своја законска права у том пловном путу и да "неће показати попустљивост ни према коме" у вези овог питања.

Према његовим речима тај пловни пут представља трајни стратешки положај са инструменталном улогом у "ширим геополитичким једначинама".

"Током овог периода смо покушали да делујемо у складу са правилним тактикама, а истовремено да сачувамо наш ауторитет", рекао је Азизи.

Додао је и да Ормуско мореуз није само поморска транзитна рута, већ "стратешко достигнуће" за Иран, односно "потпуно развијена економска, политичка и војна полуга" која ће заувек да остане под управом Ирана.

"Иран ће наставити да брани законска права свог народа, контрола над стратешким пловним путем представља део иранских неспорних права и ниједна страна сила не може да лиши иранску нацију тих права", оценио је Азизи.

(Танјуг)

Најновији мировни предлог Техерана подразумева окончање непријатељстава на свим фронтовима, укључујући Либан, повлачење америчких снага из подручја близу Ирана, као и исплату одштете за разарања изазвана америчко-израелским ратом, јавили су ирански државни медији.

У првим коментарима из Техерана о овом предлогу, заменик министра спољних послова Казем Гарибабади изјавио је да Техеран такође захтева укидање санкција, ослобађање замрзнутих средстава и окончање америчке поморске блокаде земље, пренела је новинска агенција ИРНА.

Услови како су описани у иранским извештајима делују углавном непромењено у односу на претходну понуду Ирана, коју је амерички председник Доналд Трамп прошле недеље одбацио као "смеће".

Трамп је у понедељак изјавио да је обуставио планирано настављање напада на Иран након што је Техеран послао нови мировни предлог Вашингтону, те да сада постоји "веома добра шанса" за постизање споразума који би ограничио ирански нуклеарни програм.

Под притиском да постигне договор који би омогућио поновно отварање Ормуског мореуза – кључне руте за глобалне испоруке нафте и других сировина – Трамп је раније изражавао наду да је договор близу, али је истовремено претио снажним ударима на Иран уколико Техеран не пристане на споразум.

У објави на друштвеним мрежама, Трамп је навео да су лидери Катара, Саудијске Арабије и Уједињених Арапских Емирата затражили да одложи напад јер ће "бити постигнут договор који ће бити веома прихватљив за Сједињене Америчке Државе, као и за све земље Блиског истока и шире".

Обраћајући се новинарима касније у понедељак, рекао је да би Сједињене Државе биле задовољне ако би се постигао споразум са Ираном који би спречио Техеран да дође до нуклеарног оружја.

"Чини се да постоји веома добра шанса да нешто договоре. Ако то можемо да постигнемо без бомбардовања до бесвести, био бих веома задовољан", рекао је Трамп.

Пакистански извор потврдио је да је Исламабад, који преноси поруке између страна још од једине рунде мировних преговора прошлог месеца, проследио ирански предлог Вашингтону.

Иако ниједна страна јавно није открила уступке у преговорима који су у застоју већ месец дана, један високи ирански званичник наговестио је у понедељак да Вашингтон можда ублажава неке своје захтеве.

Према том извору, САД су пристале да ослободе четвртину замрзнутих иранских средстава – укупно вредних десетине милијарди долара – која се налазе у страним банкама. Иран, међутим, захтева ослобађање целокупне имовине.

Такође је наведено да је Вашингтон показао већу флексибилност у погледу омогућавања Ирану да настави одређене мирнодопске нуклеарне активности под надзором Међународне агенције за атомску енергију.

Сједињене Државе нису потврдиле да су се у преговорима сложиле са било чим.

Један амерички званичник, који је желео да остане анониман, негирао је извештај иранске агенције Тасним да је Вашингтон пристао да укине нафтне санкције Ирану током трајања преговора.

Америчко-израелско бомбардовање однело је хиљаде живота у Ирану пре него што је обустављено примирјем почетком априла. Израел је убио још хиљаде људи и раселио стотине хиљада у Либану, који је напао у потрази за милицијом Хезболах коју подржава Иран. Ирански напади на Израел и суседне заливске државе однели су десетине живота.

Примирје са Ираном углавном се одржава, иако су у последње време беспилотне летелице лансиране из Ирака ка земљама Залива, укључујући Саудијску Арабију и Кувајт, вероватно од стране Ирана и његових савезника.

Трамп и израелски премијер Бењамин Нетањаху изјавили су да су покренули рат како би ограничили иранску подршку регионалним милицијама, демонтирали његов нуклеарни програм, уништили ракетне капацитете и створили услове да Иранци свргну своје владаре.

Међутим, рат још није лишио Иран његових залиха уранијума обогаћеног близу нивоа погодног за оружје, нити његове способности да прети суседима ракетама, дроновима и посредничким милицијама.

Верско руководство Исламске Републике, које се почетком године суочило са масовним устанком, издржало је ударе велике силе без знакова организоване опозиције.

(Ројтерс)

Командант највише војне оперативне команде Ирана, генерал-мајор Али Абдолахи, изјавио је ће сваки нови акт агресије Сједињених Америчких Држава или њених савезника бити дочекан огромном војном силом Ирана која ће "одсећи руку сваком агресору".

Ирански генерал је поручио да је "Исламска Република Иран јача и одлучнија него икада пре да брани свој суверенитет", преноси иранска државна телевизија Press TV.

Генерал Али Абдолахи, командант штаба Хатам ел Анбија, највишег оперативног командног центра иранских оружаних снага рекао је да су Исламска Република и њене искусне, прекаљене оружане снаге сада спремније и моћније него у било којем тренутку у историји и "спремне да заштите поносну нацију".

"Обраћамо се Америци и њеним савезницима и поручујемо им да не чине још једну стратешку грешку или погрешну процену. Морају да знају да ће свака поновљена агресија или инвазија бити дочекана брзим, одлучним, снажним и широким одговором", поручио је командант Абдолахи и подсетио да су непријатељи Ирана увек били научени тешкој лекцији.

Упозорио је да ће Иран, уколико се непријатељи усуде да направе још једну грешку, одговорити далеко већом силом и спремношћу него током 40-дневног наметнутог рата.

"Бранићемо права иранског народа свом снагом и одсећи руку сваком агресору", закључио је командант штаба Хатам ел Анбија.

(Танјуг)

Цене нафте су порасле за око три одсто, пре свега због неизвесности у вези са преговорима између Сједињених Америчких Држава и Ирана о поновном отварању Ормуског мореуза.

Трејдинг економик је пренео да су се цена нафте брент кретала на нивоу од 111 долара по барелу, а америчка сирова нафта WTI (West Texas Intermediate) била је на нивоу од око 107 долара по барелу.

До раста цена дошло је након нових спекулација да би ускоро могао да се постигне споразум којим би био обновљен проток нафте кроз Ормуски мореуз.

Портал Аксиос објавио је да је Иран доставио ревидирани предлог за окончање сукоба, али да Бела кућа сматра да тај документ није довољан за постизање коначног договора.

Иранска агенција Тасним пренела је да Техеран и даље оцењује америчке захтеве као превише строге.

(Танјуг)

Аустралија је обезбедила три пошиљке млазног горива из Кине и 38.500 тона урее пољопривредног квалитета из Брунеја, изјавио је премијер Ентони Албанезе.

(Reuters)