Енергетска сенка над Италијом – блискоисточне тензије гурају владу ка кризним сценаријима за лето

У Палати Киђи се, према писању италијанских медија, разматрају сценарији за хитне ситуације – премијерка Ђорђа Мелони лично прати развој догађаја, забринута због одрживости залиха гаса и нафте у наредним недељама.

У министарствима се ради на пројекцијама које обухватају веома кратак период, свега неколико седмица унапред. Иако за сада нема говора о рестрикцијама, не искључује се ни могућност активирања плана рационализације потрошње ако би дошло до прекида дотока енергената.

Управо то код многих грађана буди сећање на пролеће 2020. године, када је свакодневица преко ноћи промењена због затварања услед пандемије.

Узрок овог пута није здравствена криза, али би последице по навике грађана могле да подсете на тај период: мање кретања, више рада од куће и строжа правила у јавном простору.

Рад од куће поново као прво решење

Међу првим мерама које се разматрају у Италији јесте шира примена рада на даљину у јавној управи, по моделу који је већ био масовно коришћен током пандемије.

За многе запослене то је сценарио већ виђен 2020. године: мање одлазака у канцеларије, гужви у саобраћају и нижи трошкови превоза. Рад од куће се сада посматра као једна од најбржих полуга за смањење потрошње горива и електричне енергије.

На столу су и друге мере, од могућег увођења система парних и непарних таблица у већим градовима, до ограничења потрошње у јавним зградама и строжих правила за коришћење клима-уређаја током лета.

Посебно се расхладни системи виде као критична тачка, јер се, са очекивано високим температурама у летњем периоду, очекује нови скок потрошње електричне енергије.

Синдикати траже ширу примену, помиње се и настава на даљину

Додатни притисак долази од синдиката, који траже хитно ширење примене рада од куће, позивајући се на уштеде и препоруке европских институција.

Истовремено, синдикат Аниеф отворио је и питање могућег повратка наставе на даљину од маја, уз образложење да би се тако смањила потрошња енергије у школским објектима.

Код дела јавности ово изазива снажна сећања на 2020. годину, када је учење на даљину постало свакодневица за милионе ученика.
Иако италијанска влада за сада не показује спремност да иде тим путем, чињеница да се такав сценарио уопште разматра говори о озбиљности ситуације.

Дизел и авио-гориво под посебним притиском
Осим гаса, додатну забринутост изазива и тржиште дизела, чија цена у Италији наставља да расте. Више од половине увоза пролази кроз Ормуски мореуз, што земљу чини посебно рањивом у случају продужене блокаде.

Стручњаци упозоравају да проблем није само у количинама, већ и у логистици и извозним обавезама домаћих рафинерија, због чега би део горива могао да остане недоступан италијанском тржишту, иако се производи у земљи.

Први знаци притиска већ су видљиви и на појединим аеродромима, где су уведена ограничења у снабдевању авио-горивом, док авио-компаније прилагођавају планове за летњу сезону.

Лето неизвесности

Пред Италијом је, по свему судећи, лето неизвесности. Власти покушавају да избегну панику и инсистирају на европској координацији, али се паралелно припремају и за сценарио у којем би грађани поново морали да мењају навике.

За сада нико не говори о "новом локдауну", али сама могућност мера које подсећају на 2020. годину – рад од куће, мање кретања и рационализација потрошње – довољно говори о озбиљности тренутка.

Уколико геополитичке тензије потрају, Италију би већ током лета могао да сачека период штедње и прилагођавања какав многи нису очекивали да ће поново доживети.