Кинески сателити прате распоређивање Американаца око Ирана, САД одговара снимцима иранских нуклеарних центара

Пројектили система "патриот", борбени авиони Ф-15, Ф-16, Ф-35 и летећи танкери КЦ-135 и транспортне летелице Ц-17 и ратни бродови у најмање шест америчких база на Блиском истоку главне су звезде серије сателитских снимака које је у протеклих десетак дана објавила кинеска компанија "MizarVision".

Кинези су снимили и писте базе "Дијего Гарсија" у Индијском океану из којих су, током америчких напада у јуну прошле године, полетели бомбардери Б-2 и 13 тона тешким бомбама ГБУ-57 разнели добар део дубоко укопаних објеката иранског нуклеарног програма. На новим снимцима, међутим, на писти ове базе види се само пар транспортних авиона.

Оваква офанзива из космоса натерала је америчке ратне бродове, укључујући и носач авиона "Абрахам Линколн", да се одмакну неколико стотина километара од Ирана и укотве недалеко од острва Сокорта код Јемена.

Ова група ратних бродова је, у претходних неколико дана, узмакла безмало 700 километара од места на којем се налазила у тренутку када су претње новим нападом на Иран достигле врхунац.

На кинеске снимке, Американци су одговорили сателитским фотографијама нуклеарних центара Натанз и Исфахан на којима се, изнад кратера насталих током прошлогодишњих напада, виде новопостављени кровови, што Пентагон тумачи као доказ да Техеран покушава да обнови оштећене и уништене објекте.

Одмах након објављивања тих фотографија, амерички председник Доналд Трамп је Ирану запретио да ће "нова акција бити знатно жешћа од претходне", на шта су Иранци запретили регионалним ратом.

Две стране су, ипак, одложиле почетак сукоба бар до петка, када ће се у Истанбулу састати Трампов изасланик Стив Виткоф и ирански министар спољних послова Абас Аракчи, након којег ће бити јасније у којем ће се правцу кретати ова криза.

Сигнали из космоса

Тензије између Ирана и Америке трају још од средине јануара, када су израелски званичници најавили да би нова интервенција против режима ајатолаха Алија Хамнеија могла почети у наредних 48 часова.

Иран је, одмах затим, на неколико сати затворио свој ваздушни простор, а Катар је повукао своје војнике из базе Ел Удеид код Дохе, где је смештено око 8.000 америчких војника. Иако су политичке тензије у том тренутку достигле врхунац, снаге које су САД имале на располагању биле су довољне тек за прилично ограничену акцију.

Од тада, број летећих танкера КЦ-135 је са 5 порастао на 14, док су у пустињу око базе распоређени лансери перотивваздушних пројектиола "патриот", радари "AN/MPQ-65" и помоћна возила.

Лансери "патриота", радари и велики број борбених авиона Ф-15 су се у последњих десетак дана "појавили" и у ваздухопловној бази Мувафак Султан у Јордану, док је одбрана драматично појачана и око базе Али ел Салем у Кувајту.

Додатне снаге су распоређене у и ваздухопловну базу "Принц Султан" у Саудијској Арабији, на чијој се стајанци виде транспортни авиони Ц-17, танкери КЦ-135 и неколико борбених авиона Ф-15 и Ф-16.

У поморској бази у Бахреину укотвљена су два ракетна разарача и још три ратна брода.

Припреме за рат

Последњих недеља, Американци су у околину Ирана допремили озбиљну количину наоружања, укључујући 12 ратних бродова и неколико десетина борбених авиона, притискајући Техеран да у петак у Истанбулу упути јасне сигнале да је спреман на компромис.

Једнако активан био је и Техеран, чији су извиђачки дронови непрестано надлетали подручја којима се кретала америчка флота и претио новим пројектилима, ракетним чамцима и посебним дроновима намењеним нападима на противничке бродове.

Трамп још није издао наређење за напад, али се бомбардери стационирани у америчким базама налазе у стању повишене борбене готовости још од великих протеста, који су озбиљно уздрмали ауторитет иранског режима.

Демонстрације, у којима је страдало најмање 3.000 људи, представљали су највећи изазов властима у Техерану од револуције 1979. године, што је бројне званичнике Трампове админстрације навело на закључак да је идеалан тренутак за смену режима у тој држави.

Ситуацију додатно компликују претње ирачких милиција да ће распалити по Американцима у случају напада на Иран, као и да ће ослободити радикалне исламисте које амерички војници последњих дана у Ирак пребацују из затвора у Сирији.

У сложену рачуницу укључила се и Турска, чији је министар спољних послова Хакан Фидан упозорио Американце да је "очајан тренутак за почетак новог рата", јер би експлозије у Ирану могле запалити читав Блиски исток.