Трампова прва година уздрмала Америку и остатак света – како да се Србија постави у наредне три године

Доналд Трамп је за првих годину дана другог председничког мандата успео да уздрма свет, али и да продуби унутрашње поделе у Сједињеним Америчким Државама толико да се чак говори да је та земља на ивици новог грађанског рата.

Ванредни професор Факултета политичких наука у Београду Стеван Недељковић сматра да су тврдње о избијању грађанског рата претеране и да се праве аналогије са 1861. годином, али да су данашње околности другачије од тадашњих и на унутрашњем плану и глобално.

"САД нису тада биле сила глобалне одговорности, као што јесу данас. Али, оно што јесте тачно да ми имамо један дубок ниво подела у САД који се протеже од питања миграција, које данас јесте најактуелније, па до улоге институција у САД, нивоа демократије, нивоа владавине права, што није био случај последњих деценија. Друге теме такође, здравствене неге, економије, питање абортуса, то све јесу горуће поделе у САД које се манифестују кроз две доминантне политичке партије – Републиканску и Демократску", навео је Недељковић за РТС.

Оценио је да ниво политичке поделе урушава институције и демократску културу САД, а на питање да ли су САД ближе грађанском рату данас него пре 10 година, Недељковић је рекао да јесу ближе томе, али довољно далеко.

"Трамп није творац већине проблема, већ њихов симптом"

Научни сарадник Института за међународну политику и привреду Младен Лишанин истакао је да данас лакше може да замисли грађанске немире широких размера у САД него што је то могао пре мање од 10 година.

"Онај 6. јануар је већ померио границе у извесном смислу у том контексту. Оно што се сада дешава у Минесоти их још додатно помера, а то је заправо све израз једног вишедеценијског кувања разних идентитетских, политичких, социјалних и других проблема у Америци, чији је један од израза на крају крајева и сам Доналд Трамп као председник Америке. Он није архитекта ни творац већине ових проблема, већ само њихов, у извесном смислу, симптом и катализатор, али то не значи да, као што пре 10 година нисмо могли да замислимо једну врсту социјалних и политичких развоја и унутар Америке и глобално, тако нам за две, три или четири године нешто што нам данас делује незамисливо неће деловати потпуно реално", навео је Лишанин.

Оценио је да, по свој прилици, неће бити грађанског рата широм САД, али да неке врсте озбиљнијих и дубљих социјалних сукоба који прерастају у физичке сукобе може да замисли, као и да се то већ види у Минесоти.

"Најновије анкете показују да већина гласача не одобрава актуелну имиграциону политику"

Истраживач организације "Нови трећи пут" Драгослав Рашета рекао је да је Трамп схватио да постоји степен политичке одговорности у једној и другој партији и да види како се неке одлуке показују као непопуларне.

"Трамп је планирао да узме Сент Поли и Минеаполис као показну вежбу како ће да изврши масовну депоратацију имиграната и на исти начин да почне да захуктава своју кампању за међуизборе, али и да спрема што бољу позицију за његовог потенцијалног наследника", навео је Рашета.

Истакао је да су најновије анкете показале да више од 60 одсто гласача не одобрава оно што Трамп ради по питању имиграционе политике, пре свега што је дошло до смрти двоје америчких држављана, али и због понашања агената службе ICE.

"Видели смо да постоји велики степен незадовољства и код републиканаца унутар њиховог главног кокуса у Сенату и да је отишло предалеко и да је веома тешко бранити традиционална републиканска убеђења у оваквом развоју догађаја", истакао је Рашета.

Како треба да изгледају односи Београда и Вашингтона у наредне три године

Говорећи о српско-америчким односима, Рашета је рекао да нису толико непредвидљиви и да су Американци показали да је њихов циљ на Западном Балкану избацивање руског утицаја у енергетици.

"Србија треба да искористи ту помоћ која стиже и диверзификује свој гасни портфолио и енергетски портфолио што би је приближило Европској унији", навео је Рашета уз оцену да се европски и амерички пут у случају Србије не разликују много.

Младен Лишанин је истакао да Србија мора на стратешки промишљенији и компетентнији начин води своју спољну политику, укључујући и кадрове у земљи и у дипломатско-конзуларним представништвима.

"Укључујући и проблеме које последњих година евидентно имамо са дипломатским представљањем у САД-у. Не без кривице Трампове администрације, а везано за начин на који је тим односима управљано током Трамповог првог мандата, стичем утисак да у Београду постоји једна заблуда да је довољно зближити се и здружити се са одређеним људима из председниковог окружења и да ће неки проблеми нестати сами од себе. Као што видимо на примеру НИС-а, на овом дебаклу са Генералштабом и на бројним другим стварима то очигледно није довољно", рекао је Лишанин.

Додао је да мисли да, без једне врсте интроспекције и озбиљнијег промишљања места Србије у глобалним односима и билатералних односа са САД, нема корака напред.

Стеван Недељковић је истакао да пошто времеплов не постоји и не можемо да се вратимо уназад и исправимо брљотине које су прављене у односу према САД, савет је да се изврши ресет и врати на постулате и односе према САД које је Србија имала 2020. и 2021. године.

"То је не да се усредсреди само на појединце, оно што је претпоставка да су кључни људи у Трамповом окружењу, а рекао бих да то нису кључни људи. Кључни људи су Сузи Вајлд, Ден Скавино, Стивен Милер и други до којих Србија очигледно није успела да допре. И друга ствар, да се диверзификује пажња. Као што видимо, спољна политика Србије трпи снажне ударце у Конгресу, па би могли да се усмеримо поново, кажем да смо то успешно радили 2020, 2021. и 2022. године и на Конгрес и на тинк-тенкове и на консултантске куће, а не само на лобистичке куће за које верујемо да могу да нам донесу Елдорадо", истакао је Недељковић.

Емисију "Таковска 10" у целости погледајте у видео-снимку на почетку текста.