петак, 16.01.2026, 07:26 -> 18:44
Извор: РТС
Аутор: Иља Мусулин, дописник РТС-а из Источне Азије
TSMC и будућност вештачке интелигенције – како инвестиције тајванског гиганта у САД обликују нови геополитички поредак
Тајвански гигант TSMC планира да у овој години у изградњу нових фабрика чипова и друго уложи између 52 и 56 милијарди америчких долара. Највећи део тог новца биће усмерен у САД. Првенствено захваљујући дивовским улагањима TSMC-а у америчку привреду, тајванска влада успела је да издејствује смањење Трампових нових царина.
Највећи светски произвођач чипова, тајванска мега компанија TSMC, одлучила је да у овој години инвестира у износу од 52 до 56 милијарди америчких долара у постројења за производњу тих компоненти, истраживање и енергетску инфраструктуру.
Ово је зато што је руководство те компаније, након дубљег проучавања тржишта, проценило да је потражња за вештачком интелигенцијом реална, а не надувана, те да ће за дата центре, на које се она ослања, бити потребне велике количине сервера и самим тим чипова високих перформанси.
TSMC је у 2025. години извршио капитална улагања у износу од 40,9 милијарди долара, тако да би инвестиције од 56 милијарди у овој години представљале повећање од око 27 одсто.
Овај пораст ослања се на скок у приходима и профиту компаније – у 2025. години TSMC је остварио раст од чак 46 одсто у профиту.
Највећи део новца одвојеног за инвестиције отићи ће у Аризону како би се убрзала изградња другог и трећег по реду постројења ТСМЦ у тој америчкој држави, те отпочела градња четврте фабрике за производњу најсофистициранијих чипова, чије су локалне муштерије компаније попут "Нвидије", "Епла" и "Гугла".
Односно, капиталне инвестиције тајванског гиганта биће усмерене углавном у иностранство – компанија је обећала улагање чак 100 милијарди долара у САД, а осим тога гради и две фабрике у Јапану, те планира подизање постројења у Немачкој.
Витална економска и геополитичка улога TSMC-а
Улагања TSMC-а, компаније која је у 2025. приходовала чак 120 милијарди америчких долара, у развој индустрије чипова у САД је, заправо, последица и есенцијални део економско-војне стратегије Вашингтона да се његова сопствена и економија војнополитичких савезника попут Тајвана, Републике Кореје и Јапана, што је више могуће одвоје од кинеских снабдевача и тржишта.
Тиме се жели умањити економска зависност од Кине и створити више простора за деловање против ње у форми технолошких и економских санкција, па и неког будућег кинетичког рата.
Када је у питању привлачење или присиљавање TSMC-а да инвестира у привреду САД, америчка влада осим ових геополитичких, наравно, има и велике домаће економске циљеве, као што су реиндустријализација и преузимање примата у напредним технологијама од стратешке важности као што су полупроводници и вештачка интелигенција од директних конкурената Тајвана и Јужне Кореје.
Са друге стране, ТСМЦ је деценијама спроводио пословну политику по којој се улагање у производњу вршило само на самом Тајвану или у матици Кини због присуства мноштва јефтине и врло квалификоване радне снаге, као и малих трошкова за електричну енергију и водне ресурсе који су потребни за рад фабрика чипова.
ТСМЦ је, по речима његовог оснивача, избегавао САД због лошег искуства у прошлости, односно високих трошкова и мање продуктивности тамошње радне снаге, као и културних разлика између тајванских руководилаца и инжењера са једне, и америчких радника са друге стране.
Отварањем фабрика и пребацивањем својих технологија, знања и људства у САД, TSMC ризикује да у блиској будућности изгуби светски примат у производњи чипова највиших перформанци – он тиме практично одгаја будуће моћне противнике, јер је неизбежно да америчке компаније попут "Нвидије" или "Интела" (легалним путем или индустријском шпијунажом) преузму његове технологије и кадрове.
Такође, изградњом читаве индустрије полупроводника у САД, мада потенцијално може да добро заради ако се јагма за вештачком интелигенцијом заиста преточи у бројне дата центре (што доста зависи и од доступности електричне енергије), Тајван заправо умањује сопствену стратешку важност за Вашингтон – мотивација САД да га војно заштите у случају да Пекинг одлучи да обори његову владу или преузме контролу над њим путем поморске и ваздушне блокаде осетно је мања сада када америчка привреда може да добро функционише и без увоза чипова са Тајвана.
Но, упркос овим проблемима за Тајван, администрација претходног америчког председника Џозефа Бајдена почела је да врши снажан дипломатски притисак на владу у Тајпеју и посредно на TSMC да активно допринесу стварању ланца снабдевања чиповима који би био отпоран на трвење са Кином и евентуалне војнополитичке потресе у Тајванском мореузу, односно инвестирају у изградњу фабрика на америчком тлу.
Мада се TSMC сложио да промени своју филозофију и уложи огромне своте новца у САД упркос страху од могућих губитака и других проблема, вербални и економски притисак из Вашингтона, овог пута у форми нових царина, наставио се доласком председника Доналда Трампа на чело државе.
TSMC је тако обећања у вези са инвестицијама у САД са почетних 40 милијарди долара и две фабрике повећао на фантастичних 100 милијарди и пет постројења.
Медији у Источној Азији данас пишу да је у прошлој години тајвански извоз у САД по први пут у последњих неколико деценија претекао извоз у матицу Кину.
Такође, гласила у том региону јављају и да су власти у Тајпеју са Вашингтоном коначно успеле да постигну споразум по којем ће нове Трампове царине у односу на тајванску привреду бити смањене са садашњих 20 процената на 15, колико Трампова влада спроводи против привредних конкурената Тајвана – Јапана и Јужне Кореје.
Заузврат, Тајван се обавезао да у америчку привреду током мандата председника Трампа уложи чак 250 милијарди долара – у тим инвестицијама то пацифичко острво предводи TSMC улагањима поменутим на почетку овог текста.
TSMC је тако не само највећи произвођач чипова на свету, поготову логичких и оних најмањих промера који су непходни за квалитетне сервере, роботе, паметне телефоне и друго, већ и субјект од којег буквално зависи читава привреда и војнополитичка судбина Тајвана, па и добро функционисање, дубина и компетитивност америчке економије.
Коментари