Случај Мадуро – правни и политички изазови америчког хапшења и суђења председнику Венецуеле

Акција америчких специјалаца у Каракасу и хапшење председника Венецуеле Николаса Мадура и његове супруге изазвали су бројне рекације у свету, подршке и осуде званичника, као и демонстрација грађана. 

На првом рочишту суд је утврдио идентитет оптужених и проверио да ли су разумели наводе оптужнице, што представља уобичајену прелиминарну фазу кривичног поступка у Сједињеним Државама. Мадуро је током саслушања говорио на шпанском језику уз помоћ судског тумача, а том приликом се представио као "заробљени председник Венецуеле“, нагласивши да је "невин и пристојан човек“. Следеће рочиште заказано је за 17. март.

Уобичајена процедура, али изузетно озбиљне оптужбе

Адвокат Блажо Недић истиче да је реч о стандардној процедури изјашњавања о кривици, у којој суд нема задатак да разматра доказе, већ искључиво да утврди да ли су оптужени разумели оптужницу и да ли се сматрају кривима или не.

"То је прелиминарна фаза у којој суд само утврђује идентитет оптужених и њихов став према наводима оптужнице. Формално и правно, оно што је Мадуро говорио у судници у овом тренутку нема утицаја на сам ток поступка“, наводи Недић.

Он, међутим, упозорава да су саме оптужбе веома озбиљне. Према његовим речима, Мадуру се на терет стављају кривична дела која спадају у најтежа у америчком правном систему и која, уколико буду доказана, могу резултирати и казном доживотног затвора.

Дуга америчка пракса екстериторијалног гоњења

Недић подсећа да Сједињене Америчке Државе имају дугу традицију екстериторијалног гоњења, посебно када су у питању трговина наркотицима и тероризам.

"Америка у оваквим случајевима не прави компромисе. Са становишта њиховог правног система, ово је поступак који се уклапа у постојећу судску праксу“, истиче Недић.

Додаје да ће се одбрана вероватно фокусирати на питање законитости самог хапшења, повреду суверенитета Венецуеле, као и на Мадуров наводни имунитет као актуелног председника државе.

Разлике између америчког и европског правног приступа

Према Недићевим речима, кључна разлика између америчког и европског правног система огледа се у односу према начину Мадуровог хапшења.

"Амерички судови се ослањају на доктрину према којој није пресудно како је неко доведен пред суд, већ да ли му је омогућено правично и фер суђење. Постоје преседани у којима је Врховни суд САД закључио да право на правично суђење није повређено чак ни када хапшење није спроведено класичним путем екстрадиције“, објашњава Недић.

За разлику од тога, европске јурисдикције, укључујући Немачку, Француску и Велику Британију, строго инсистирају на законитости самог лишења слободе, у складу са Европском конвенцијом о људским правима. У Европи би, како каже, незаконито хапшење могло да утиче на читав поступак, укључујући и издвајање доказа.

Као интересантну чињеницу, Недић наводи личност судије који води поступак против Мадура. У претходним пресудама у које је био укључен Трамп, није доносио одлуке у интересу политике америчког председника.

Мале шансе за кауцију и дуготрајан процес

Адвокати Мадура и његове супруге за сада нису поднели захтев за кауцију, наводећи да ће то учинити у каснијој фази поступка. Према оцени Блажа Недића, шансе да кауција буде одобрена су веома мале, имајући у виду тежину оптужби и досадашње преседане.

Он подсећа на случај бившег председника Панаме Мануела Норијеге, који је на сличан начин приведен и осуђен у Сједињеним Државама крајем осамдесетих година прошлог века, оцењујући да ће и овај процес бити дуготрајан и сложен.

Политичке реакције и утицај на администрацију Доналда Трампа

Испред суда у Њујорку окупили су се демонстранти који су захтевали хитно ослобађање венецуеланског председника. Истовремено, критике су стигле и из редова америчких демократа, али и појединих републиканских сенатора.

Политиколог Димитрије Милић из организације "Нови трећи пут“ оцењује да овај случај неће озбиљније пољуљати позицију председника Доналда Трампа, иако прве анкете показују да тај потез није најпопуларнији у целокупној америчкој јавности.

"Незадовољство углавном долази од демократа и независних гласача, који су и иначе критички оријентисани према Трамповој политици. Сам Мадуро није популаран у САД, чак ни међу венецуеланским емигрантима“, истиче Милић.

Према његовим речима, главна замерка у америчкој јавности не односи се толико на саму личност Мадура, колико на процедуру и чињеницу да Конгрес није био обавештен.

Шири геополитички контекст

Милић оцењује да је Венецуела јединствен случај због дуготрајне унутрашњу и регионалне нестабилности, масовног одлива избеглица и неуспелих покушаја дијалога између власти и опозиције. Истакао је регионалне последице венецуеланске кризе.

Истовремено, овај случај се, како каже, може тумачити и као део шире америчке стратегије у Латинској Америци, која комбинује притиске на режиме који су антиамерички оријентисани и подршку владама које су ближе Вашингтону.

Према оцени Милића, Европска унија се нашла у незахвалној позицији.

"Иако је годинама критиковала Мадуров режим и подржавала поједине опозиционе лидере у Венецуели, из угла сопствене безбедносне политике и случаја Гренланда, не може одобрити начин на који су САД спровеле његово хапшење", сматра Милић.