Америчка интервенција у Венецуели – да ли је Кина посредна мета

Када су у питању блокада и удар на Венецуелу, влада у Вашингтону има неколико мање или више гласно прокламованих циљева: обарање "недемократског" (социјалистичког) режима, "сузбијање трговине дрогом", овладавање нафтним и другим ресурсима попут злата и литијума, али и ширу геополитичку сврху која се описује као Трампова верзија Монроове доктрине – потискивање других великих сила из западне хемисфере ради очувања сопствене доминације на том простору.

Кина на америчком нишану

Ово последње, мада и Русија има своје економске и политичке интересе у Венецуели, несумњиво се пре свега односи на Народну Републику Кину.

Азијски медији истичу да Кина упија чак 70 до 80 посто годишњег венецуеланског извоза сирове нафте и да је највећи кредитор и инвеститор у тој јужноамеричкој земљи.

Кина је од средине 2000-их Венецуели пружила позајмице у износу од преко 60 милијарди долара, а Каракас, тврди сингапурско гласило Стрејтс тајмс, Кинеској банци за развој и даље дугује читавих 12 милијарди.

Кинеска државна нафтна компанија CNPC има власнички удео у пољима нафте у појасу реке Ориноко, а последњих година посебна је велика инвестиција приватне кинеске компаније "Чајна конкорд ризорсиз", која је улила више од милијарду долара у развој два нафтна поља у Венецуели како би почела са радом током ове године.

Поред нафтне индустрије, Кина улаже у рударство и телекомуникације у Венецуели.

Трговинска размена између две државе у 2024. години је износила солидних 6,4 милијарде америчких долара – Кина у Венецуелу извози машине, електронику и робу широке потрошње, те тако ублажава последице економских санкцијa Запада против Каракаса.

Треба поменути и да је Венецуела једина држава у Јужној Америци која има статус највишег стратешког партнера Кине.

Зато се удар на владу Николаса Мадура може, оцењују поједини аналитичари у Источној Азији, видети као почетак хибридног рата против Кине у Латинској Америци, где је она у последњих пар деценија (легалним економским средствима) успела да истисне САД као највећи спољнотрговински партнер тамошњих земаља.

Ово не само због тога што САД, променом владе у Каракасу, долазе у позицију да могу да пресеку кинески увоз нафте и стопирају пројекте на којима раде компаније из те далекоисточне државе у Венецуели, већ и зато што сада, када је јасно да Вашингтон у својој стратегији намерава да се фокусира на западну хемисферу и да нема никаквих задршки када је у питању кршење међународног права и повеље УН, вероватно предстоје нове акције против других држава Латинске Америке које уживају добре односе са Кином.

Поготово када се има у виду чињеница да је прошле године претњама војном интервенцијом Трамп већ присилио хонгконшког оператера "ЦК Хачинсон" да прода свој власнички удео у лукама на уласку у Панамски канал америчком финансијском џину "Блекроку".

Друге могуће мете

Сам председник Трамп и људи око њега већ су упутили претње Куби и Колумбији, али познаваоци прилика у Латинској Америци сматрају да је, због свог антиимперијалистичког и антикапиталистичког става те антиамеричке реторике, у опасности од обарања и влада у Никарагви.

Када је сама Јужна Америка у питању, међутим, аналитичари у Источној Азији се слажу да ће следећа велика мета режима у Вашингтону бити Перу, због тога што је у њему пре нешто више од годину дана пуштена у рад велика лука Ћанкај, која би требало да временом постане главно упориште НР Кине у њеној трговини са земљама Латинске Америке, поготово онима које излазе на Пацифик.

Реч је о највећој луци на континенту, која је изграђена кинеским капиталом – њено пуштање у рад обављено је током посете кинеског председника Си Ђинпинга престоници Лими у новембру 2024. Кинеска компанија COSCO, која је до тог тренутка у њу већ била инвестирала 1,3 милијарде долара, има концесију за управљање њоме у трајању од 30 година и намерава да је даље проширује, те запосли укупно 8.000 радника.

Зашто се Сједињеним Државама насиље против кинеских интереса исплати

САД континуираном војном агресијом широм Латинске Америке (укључујући ту и пиратске нападе на трговачко бродовље) могу пуно тога да остваре када је у питању сузбијање кинеске економске моћи и политичког утицаја у том делу света, па и слабљење Кине уопште.

Рушењем влада које имају пријатељске односе са Пекингом оне најпре могу да онемогуће Кини приступ виталним ресурсима у које су кинеске банке и предузећа последњих деценија пуно улагале, као што су литијум, гвоздена руда и разни други ретки и драгоцени метали.

Такође, земље Јужне Америке су, уз државе АСЕАН-а, основна полуга захваљујући којој је Кина успела прошле године да надокнади губитак настао падом извоза у САД услед Трампових царина и чак оствари нови светски рекорд у суфициту у размени с иностранством.

Зато је физичко протеривање Кине са тржишта земаља Јужне Америке и стварање атмосфере страха у којој се владе тих земаља самоцензуришу, односно уздржавају од пословања са Кином како не би на себе привукле гнев владе у Вашингтону, корисно за Трампа и као метод потирања трговинских алтернатива Пекинга и присиљавања Кине да пристане на његове високе царине и друге захтеве.

Коначно, стављањем Латинске Америке под своју (војну) паску, САД ометају ширење и јачање групе БРИКС и уопште штете угледу Кине и Русије као лидера глобалног Југа и стубова мултиполарног поретка, јер демонстрирају да те две земље не могу физички притећи у помоћ својим пријатељима и заштитити своје интересе у том делу света.

У том смислу, упада у очи то што је председник Николас Мадуро киднапован само неколико сати након што се сусрео са кинеском дипломатском делегацијом коју је предводио Ћију Сјаоћи, специјални изасланик председника Си Ђинпинга за Латинску Америку и Карибе.

Неизвесна будућност

Јасно је да мир и стабилност у свету одговарају Кини јер погодују неометаној трговини, а њени највећи адути су бројна, образована, релативно јефтина и врло вредна радна снага и врло снажна и разграната производна база – елементи који у међународној економској размени доносе велику добит и просперитет.

С друге стране, САД поседују предност у војној моћи, која је развијена тако да може да покрије цео глобус, а сада је видно и да се оне више ни најмање неће устезати да је употребе да би преокренуле неповољни развој ситуације у међународној економској утакмици са Кином.

Отуд, велико питање које се намеће је, наравно, то како Кина може да одговори на голу силу коју САД примењују против њених интереса у Латинској Америци. Односно, како она и земље региона могу заједно да Вашингтону ставе до знања да се насиље и кршење законских и моралних норми ипак у целини не исплати.