Венецуела на прагу скривеног рата – Трамп одбацио тајни план Каракаса и припрема сценарио за смену Мадура

Најмање 27 људи погинуло је у досадашњим америчким војним нападима на сумњиве бродове за кријумчарење дроге у водама Кариба, док Сједињене Америчке Државе циљне субјекте означавају као "наркотерористе", позивајући се на потребу за одлучнијом борбом против кријумчарских мрежа које делују из Венецуеле.

Видео-снимци које је објавила администрација америчког председника Доналда Трампа приказивали су уништене циљеве, а операције су представљане као део "рата против наркотероризма". Званичници Трампове администрације тврде да су традиционалне методе борбе против трговине дрогом попут хапшења и заплене терета, неуспешне и да је војна сила нужна.

У међувремену, америчка војна присутност на Карибима је интензивирана – у региону су распоређени разарачи са вођеним ракетама, борбени авиони "ф-35", нуклеарна подморница и око 6.500 војника. Такође, амерички министар одбране Пит Хегсет најавио је да ће адмирал Алвин Холси, командант Јужне команде Сједињених Америчких Држава задужен за Латинску Америку, напустити дужност две године пре истека мандата.

Наслеђе првог мандата

Трамп је ове недеље открио да је Централној обавештајној агенцији (ЦИА) дао овлашћење за спровођење тајних операција у Венецуели, што је додатно изазвало спекулације о могућим плановима за свргавање председника Николаса Мадура.

Амбасадор Венецуеле при Уједињеним нацијама Самјуел Монкада због тога је упутио писмо Савету безбедности УН у којем тврди да су амерички напади у близини обале Венецуеле незаконити. Монкада тражи званичну осуду САД и потврду суверенитета своје земље.

У међувремену, тензије између Вашингтона и Каракаса расту јер Трампова Бела кућа све чешће сигнализира да би могла да употреби војна средства како би извршила притисак на Мадура да се повуче са власти. Трамп није изричито рекао да покушава да свргне Мадура, али не би било ни први пут да је покушао да иницира промену власти у Каракасу.

Током свог првог мандата, Трамп је 2019. године признао лидера венецуеланске опозиције Хуана Гваида за председника те земље, пошто је Мадуро положио заклетву за други мандат који су САД, десетине других земаља и венецуеланска опозиција прогласиле нелегитимним. Признање од пре шест година довело је до брзог дипломатског прекида односа између Венецуеле и Сједињених Држава.

Мадуро је, оптужујући САД за подршку државном удару, у низу декрета прекинуо дипломатске односе са Вашингтоном, затворио амбасаду Венецуеле и све њене конзулате у САД и издао ултиматум америчком особљу да напусти Каракас. Неколико сати касније, Стејт департмент је наредио повлачење скоро свих дипломата из земље, а два месеца потом је обустављен рад амбасаде. 

Трамп је, с друге стране, током првог мандата увео читав низ санкција против Мадуровог режима. Године 2020. Министарство правде САД оптужило је Мадура за "нарко-тероризам" и расписало награду од 15 милиона долара за његово хапшење. Годину дана раније, тадашњи саветник за националну безбедност Џон Болтон изјавио је да су "све опције на столу", укључујући и војну силу.

"Предвиђање" Марка Рубија

Садашњи амерички државни секретар Марко Рубио, који се сматра главним архитектом Трампове политике према Венецуели, дуго је осуђивао Мадуров режим и подржавао венецуеланску опозицију.

У априлу 2019, док је био сенатор Флориде, Рубио је Мадурову владу назвао "транснационалном криминалном групом", оценивши да "криза" у тој земљи није "покушај смене режима", нити мешање у унутрашње послове друге државе, већ "озбиљна претња националној безбедности" која "проистиче из трговине дрогом" и утицајем Русије и Ирана на Каракас.

"Мадуро и његови сарадници нису политичари мотивисани националним интересима своје земље, већ гангстери инспирисани жељом да сачувају своје илегалне изворе прихода. Морамо да размотримо сваку доступну опцију да те криминалне активности окончамо", написао је Рубио тада на Иксу.

Шест година касније, много тога изгледа исто. Мадуро је и даље на власти, поново је прогласио победу на изборима 2024, које је међународна заједница оценила као нелегитимне. Иако је било ограничених контаката између Мадурове и Трампове администрације, формални дипломатски односи и даље нису обновљени. Међутим, претња употребом војне силе сада је много присутнија.

Трампова администрација тврди да је њена стратегија усмерена на борбу против трговине наркотицима, али су неки званичници признали да то може послужити и као средство за уклањање Мадура са власти.

Уједно, администрација је повећала награду за хапшење Мадура на 50 милиона долара.

Тајни план

С друге стране, венецуелански званичници наводно су тајно понудили план према којем би Мадуро напустио власт за три године, али је Бела кућа одбила ту иницијативу, оценивши да не гарантује стварну промену и да легитимише његову ауторитарну владавину.

Према предлогу, Мадуро би 2028. године пренео овлашћења потпредседници Делси Родригез, која би довршила његов актуелни мандат до јануара 2031, али се не би кандидовала за председницу. Бела кућа је, међутим, одбацила план, уз образложење да не мења суштину Мадурове контроле и да је у супротности с вишегодишњом америчком политиком према Каракасу.

Наводни покушај компромиса долази у тренутку када у Мадуровом окружењу расте забринутост да би Трамп могао да нареди војну интервенцију. Ипак, Родригез је демантовала наводе о могућем повлачењу Мадура, назвавши их "лажима и психолошким ратом", док Бела кућа званично још није коментарисала наводе о одбијеном плану за постепени одлазак Мадура са власти.