Какав војни рок предлаже немачка влада

Уобичајено је да Влада Немачке заседа у канцеларском кабинету, али ове среде било је другачије: своју прву седницу након летње паузе кабинет је одржао у седишту Министарства одбране у Бендлерблоку. Тиме је требало да се истакне значај теме: будућност Бундесвера.

С обзиром на претњу из Русије и нове обавезе према НАТО, Немачка хоће да боље да опреми своје оружане снаге и да их значајно прошири: уместо досадашњих око 183.000 активних војника и војникиња, до почетка 2030-их требало би да их буде 260.000. Број спремних резервиста требало би да се удвостручи – са 100.000 на 200.000.

То би требало да се постигне атрактивнијим војним роком, о чему је закон влада сада усвојила, а Бундестаг би то тек требало да одобри. Иако остаје добровољан, циљ је да у наредним годинама мотивише десетине хиљада младих да служе у Бундесверу.

Министар одбране Борис Писторијус (СПД) назвао је закон „огромним кораком напред“. Канцелар Фридрих Мерц (ЦДУ) изразио је уверење да ће циљеви у погледу кадрова бити остварени. "На добром смо путу ка војсци заснованој на војном року“, рекао је Мерц након седнице кабинета.

Евиденција војно способних мушкараца

Иако војни рок остаје добровољан, нови закон уводи једну обавезу: од 2026. свим осамнаестогодишњацима биће послат упитник. Мушкарци су дужни да га попуне, док је за жене то добровољно. У упитнику се испитује интересовање за служење у Бундесверу. Идеја је да се млади људи кроз тај процес упознају са потенцијалним послодавцем – Бундесвером. Погодни кандидати и кандидаткиње биће позвани на лекарски преглед.

Од јула 2027. сви осамнаестогодишњи мушкарци биће обавезно позивани на лекарски преглед, чак и ако се нису одлучили за добровољни војни рок. На прегледу се утврђује здравствена способност за служење у војсци.

Циљ Министарства одбране је да стекне увид у број војно способних мушкараца.

Откако је 2011. суспендован обавезни војни рок, влада и надлежне институције немају податке о томе ко би у случају нужде могао да буде позван у војску. Због тога и повратак тзв. војне евиденције. Пошто Устав предвиђа обавезни војни рок само за мушкарце, за сада се ова обавеза односи искључиво на њих.

Док је обавезни војни рок још постојао, Бундесвер је имао одговарајућу инфраструктуру. Данас то више није случај. Министар Писторијус наглашава да Бундесвер тренутно није у стању да истовремено прими и обучи све мушкарце који би били позвани на основу обавезног рока. Канцелар Мерц је то потврдио након седнице: „Недостају нам касарне и инструктори. Све то сада мора поново да се изгради од нуле.“

Више новца и бесплатне услуге

Минимално трајање новог војног рока биће шест месеци, а максимално 23 месеца. Током првих шест месеци регрути ће проћи основну војну обуку, укључујући и руковање дроновима. Након тога могу да стекну додатне квалификације у једној од грана оружаних снага – копненој војсци, ратном ваздухопловству, морнарици или сајбер-команди.

Сви који служе војни рок биће убудуће класификовани као војници на одређено време. Тај статус доноси знатно бољу плату – око 2.300 евра нето месечно. Поред тога, обезбеђени су бесплатан смештај, бесплатна здравствена заштита и бесплатне вожње возом.

Према подацима Министарства одбране, ове године ће 15.000 војника служити добровољни војни рок. "Постоје добри разлози да верујемо да ће се тај број из године у годину повећавати за неколико хиљада, до око 30.000 у 2029. години“, изјавио је Писторијус. Нада се да ће се део младих одлучити за дужу службу у Бундесверу. "Снажна војска, кадровски и материјално, најефикасније је средство за спречавање ратова“, нагласио је министар.

У случају да циљеви у погледу кадрова не буду остварени или да се безбедносна ситуација драстично погорша, влада би могла да нареди повратак обавезног војног рока. За то би била потребна сагласност Бундестага. "Ако установимо да морамо да реагујемо, то ћемо и учинити“, нагласио је Мерц.

Да ли се ипак враћа обавезни војни рок?

Закон, међутим, не предвиђа "аутоматску“ реактивацију обавезног војног рока у случају да нови систем не привуче довољан број добровољаца.

Такав механизам су тражили политичари из редова конзервативних странака ЦДУ и ЦСУ који кажу да добровољни војни рок неће решити кадровски проблем Бундесвера, већ ће Немачка само изгубити драгоцено време.

"Повратак обавезног војног рока је неминован“, сматра лидер ЦСУ-а Маркус Зедер.

Министар спољних послова Јохан Вадефул (ЦДУ) у почетку је уложио вето на нацрт закона, али га је два дана пре седнице кабинета повукао. Он критикује то што закон не садржи конкретне циљеве у погледу повећања броја припадника Бундесвера.

И Савез војника Бундесвера, који заступа интересе војника, замера што закон не садржи јасне циљеве и механизам за брзо увођење обавезног рока.

Социјалдемократе су генерално скептичне према поновном увођењу обавезног војног рока: неки у странци сматрају да закон о добровољном војном року иде предалеко, јер садржи опцију повратка обавезног служења.

Млади нису одушевљени

Ни међу младима не влада одушевљење: према анкети агенције YоуГов, већина нема жељу да служи војни рок или неку другу обавезну службу.

Чак 55 одсто младих узраста од 16 до 26 година противи се увођењу опште обавезне службе, показало је репрезентативно истраживање из јула.

Савезна конференција ученика сматра да се потребе младих нису узеле у обзир у плановима за војни рок. "Не би требало доносити никакве одлуке о младима без да их претходно питате. Нисам добио ниједан позив из Министарства одбране да се о томе разговара с нама“, рекао је за агенцију АФП генерални секретар конференције ученика, Квентин Гертнер .