Пропао покушај владајуће партије на Тајвану да преузме већину у парламенту

Изразито сепаратистички настројена владајућа Демократско-прогресивна партија председника Лај Ћингдеа није успела у покушају да, користећи необични механизам који омогућава опозив народних посланика, елеминише неколико десетина делегата опозиционе партије Куоминтанг и тако оствари контролу над парламентом у Тајпеју.

Кандидат Демократско-прогресивне партије Лај Ћингде, познати као Вилијам Лај, однео је победу на председничким изборима одржаним у првој половини јануара 2024. године, што је тој странци, познатој по смелим тврдњама да је Тајван независна држава, омогућило да оформи владу.

Истовремено, међутим, партија Куоминтанг, која се залаже за боље политичке и нарочито економске односе са Пекингом, и мања Тајванска народна партија (ТНП) успеле су да освоје довољно фотеља у парламенту да у њему формирају просту већину. То је овим партијама омогућило да спрече или ослабе неке од иницијатива Лајове владе, укључујући ту и ону у вези повећања војног буџета.

Неуспели преврат

Услед тога, више тзв. "невладиних организација" поднело је захтев да се гласа о поверењу више од 30 посланика опозиције, јер су они наводно незаконито покушали да ојачају моћ законодавног тела на уштрб ингеренција владе. Наиме, на Тајвану устав омогућава да посланици који су већ изабрани, сваки понаособ, буду опозвани путем новог гласања ако постоји сумња да су се понашали незаконито. Те предлоге НВО подржала је владајућа ДПП сопственом кампањом и критиком усмереном на опозицију, с циљем да гласаче подстакне да оборе 24 посланика Куоминтанга и једног делегата младе Тајванске народне партије (ТНП), која у парламенту сарађује са Куоминтангом.
Међутим, звучи невероватно, сви делегати Куоминтанга, као и представник ТНП-а, су комотно успели да преживе гласање о поверењу одржано 26. јула.

И мада тек треба да се одржи гласање о поверењу за још седам посланика Куоминтанга, тај резултат јасно показује да је гласачко тело на Тајвану више не подржава дискурс о томе да Куоминтанг намерава да преда Тајван Комунистичкој партији Кине и Лајову снажну антикинеску реторику.

Узроци за то су вишеструки - почев од оних економских, где национализам и сепаратизам као идеологија више немају моћ да забашуре економске и корупционашке проблеме, све до разочарања односом самог председника Доналда Трампа и његове владе према верном војнополитичком савезнику Тајвану.

Тајван је велики купац америчког наоружања и компаније с тог пацифичког острва последњих година буквално улажу десетине милијарди долара у изградњу фабрика најсавременијих чипова у САД, али је амерички лидер упркос томе изјављивао како његова земља никад није ништа добила од Тајвана и против тог острва увео "реципрочне царине" од чак 32 посто.

Тај Трампов став, показују истраживања јавног мњења, продубио је сумње на Тајвану у вези тога да ли би се САД заиста заложиле да га одбране од евентуалне агресије матице и оштетио имиџ Вашингтона у очима Тајванаца. Он је и навео тамошње гласаче да прижељкују одржање статуса кво, те, више од запаљиве, цене трезвену реторику у односу на Пекинг.

Супротстављења тумачења

Да су посланици Куоминтанга прошлог викенда били опозвани, на Тајвану би били одржани нови допунски избори, који би пружили могућност Лајовој ДПП да преокрене однос снага у парламенту.

У законодавном телу, наиме, делује 113 посланика, од којих је 51 члан Лајове ДПП, а 52 делегати Куоминтанга, који наглашава крвно сродство и језичко и културолошко јединство народа са обе стране Тајванског мореуза, те позива на рестаурацију снажних економских, туристичких и других веза са матицом. Опозиција укупно има 62 посланика, а поред доминантног Куоминтанга, по важности се истиче и ТНП, која има само осам посланика али доноси превагу у парламенту.

Куоминтангове присталице исход гласања одржаног 26. јула схватају као израз жеље грађана за стабилности и избегавање ратног сукоба са матицом. Партијски лидер Ерик Чу позвао је председника Лаја да се извини народу и добро размисли шта треба да предузме како би Тајван пребродио кризу изазвану глобалним економским надметањем и трговинским ратом.

С друге стране, коментатори блиски владајућој партији минимизирају последице, наглашавајући да је иницијатива за изгласавање неповерења посланицима Куоминтанга потекла од грађанских организација, а не ње саме. Они такође заступају мишљење да резултат не треба схватити као жељу грађана да се зближе са матицом Кином, већ као жељу да се на острву одржи политичка равнотежа између ДПП-а и Куоминтанга, тако што се (мањинска) влада поверава првој, а парламент другој партији.