ОКО: Трајни сукоб и трајна празнина - Танасковић о вези између револуције у Ирану и литија у Црној Гори

"Иако је склопљено примирје после дванаестoдневног рата, у Ирану и Израелу се могу променити појединци, али се неће променити ни ционистичка, ни исламистичка политика", примећује Дарко Танасковић, професор оријенталистике. Једна од теза коју заступа је да је револуцију у Ирану и литије у Црној Гори покренуо исти осећај обездуховљености. Бивши амбасадор присетио се и сусрета са васељенским патријархом током војног пуча у Истанбулу 2016. године.

Сукоб између Ирана и Израела немогуће је решити на начин на који је то учинио амерички председник Доналд Трамп, сматра професор Дарко Танасковић.

Није оптимистичан ни по питању будућности мира између Ирана и Израела. Наглашава да тренутно траје предах у сукобу две земље.

Иран неће одустати од националног поноса и идентитета ни од покушаја да створи атомску бомбу, наглашава гост Око магазина. Уједно, истиче да ни Израел неће одустати од ционистичких начела све док не буду имали потпуно безбедно окружење.

Изражен национални идентитет и самопоштовање су оличење иранске нације, наглашава Танасковић.

Професор Танасковић наглашава да је ситуација таква и у Србији али само када је "велики снег или када бомбе падају".

У вези са хапшењем агената Мосада у Ирану након завршетка 12-одневног рата, професор Танасковић каже да је Иран знао да су то Мосадови агенти да би их процесуирао раније и да сада практично чисти своје редове.

Упоредио је ту ситуацију са дешавањима 2016. године у Турској када је организован пуч против председника те земље Реџепа Тајипа Ердогана, а након чега је кренуло масовно хапшење.

Анегдота из Васељенске патријаршије

Када се догодио пуч у Истанбулу, тадашњи амбасадор Дарко Танасковић, био је у мисији заштите културних споменика на Косову и Метохији.

"Тог дана се догодио покушај војног пуча који сам пратио из велике близине", сећа се бивши амбасадор Танасковић.

Присетио се како га је око два сата примио васељенски патријарх у Фанару, којег је познавао од времена када је био амбасадор у Турској.

"Рекао да може једино тада да се видимо, а да после мора да пожури јер иде на годишњи одмор, па неће бити поподне у Истанбулу", прича Танасковић.

Рекао му је да на одмор иде у Словенију, а на изненађеност избора места одмора васељенски патријарх је рекао да тамо има пријатеље и да је "тамо свежије док је у Истанбулу вруће".

"Наравно, то се сад може метафорички посматрати после свега што се догодило. Убеђен сам да је он имао дојаве да ће се нешто догодити, а да и он не би био на Ердогановом списку", сећа се гост Ока.

Теза о обездуховљености – случај Црне Горе и Ирана

Васељенски патријарх крстио је унука Мила Ђукановића, дугогодишњег председника Црне Горе. Од њега је Ђукановић тражио да призна неканонску православну цркву Црне Горе.

Промени власти у Црној Гори претходиле су литије. Једна од теза коју заступа професор Танасковић је да је револуцију у Ирану и литије у Црној Гори покренуо исти осећај обездуховљености.

"Кроз живот и рад сам дошао до закључка да је карактеристика савременог света која га у највећој и најдубљој мери обележава јесте једна суштинска обездуховљеност", каже професор Танасковић.

Наглашава да се то нарочито односи на западну хемисферу и модерност коју извози према истоку.

Каже да се то десило и у Ирану, зато што је шах Реза Пахлави, био доведен на власт после удара против премијера Мосадега 1954. године.

Наглашава да су били тада били потпуно окренути западу.

"Он је спроводио тзв. Белу револуцију. Желео је да модернизује Иран, у томе је у многоме успео. Имао је најјачу војску у том делу света. Али је, с друге стране, настојао да потпуно прескочи уназад цео исламски период иранске културе и традиције", каже Танасковић.

Професор оријенталистике наглашава да је шах Реза Пахлави хтео да Иран веже за њихову античку прошлост из времена Хеменида.

"И онда је 1971. године у Персеполису организовао ту највећу свечаност, коју је свет видео где је покојни председник Тито био један од гостију у неким раскошним шаторима, који су требали да имитирају време, рецимо, Ксарса и највеће персијске славе. Тада је Тито по повратку рекао, 'овај зна шта ради'. А изгледа да се показало да баш није знао шта ради. Јер, ето, то је било неприродно", објашњава Танасковић.

Пореди то са недавном ситуацијом у Црној Гори где је, како каже, све некако могло да се прогута.

"Ми смо сви очекивали, а када они признају Косово, сад ће скочити Црногорци. Ништа се није десило, прошло је мало времена", један је од примера који помиње професор, додавши пример уласка у НАТО, против којег је било 80 одсто људи у Црној Гори, према признању тадашњег премијера Душко Марковића.

Каже да је све могло да прође док није покренута идеја признања православне цркве Црне Горе.

"Е ту је опет проговорио дубински самоодбрамбени дух - дух заједнице коју морате имати. Неко духовно упориште. Када се и то хтело одузети, онда је сва нагомилана негативна енергија одједном експлодирала", тврди Танасковић.

И Србија је обездуховљена

Професор Танасковић тврди да су Срби такође поприлично обездуховљени.

"Ми Срби јесмо и нисмо. Односно, ја мислим када бисмо дошли у ситуацију да на такав баш начин, да се нађемо пред крајем онога што је за нас нека осмишљена егзистенција или чак есенција, мислим да би српски народ, као што је у историји показао, и тако реаговао управо из те дубине свога бића", оптимистичан је Танасковић.

Гостовање професора Дарка Танасковића у целости погледајте у видео запису на почетку текста.