Ајатолах Али Хамнеи изашао из бункера, Американци "промашили" 400 килограма уранијума

Врховни ирански лидер Али Хамнеи појавио се у јавности први пут од када се, под претњом израелских пројектила, сакрио у бункер и прекинуо било какву електронску комуникацију са остатком света.

Скоро две недеље дуго избивање првог човека Ирана прекинуто је прилично експлозивним наступом на државној телевизији у којем је рекао да су Американци одлучили да окончају рат плашећи се да би, у противном, био уништен режим у Израелу.

"Амерички режим се укључио у рат јер су осетили да би у противном ционистички режим био у потпуности уништен. Ушли су у рат како би спасили режим, али нису постигли апсолутно ништа", рекао је Хамнеи.

"Шамарчина" Американцима, како је објаснио Хамнеи, био је напад на базу Ел Удеид у Катару у којој се налази око 8.000 америчких војника.

Хамнеи се у јавности појавио дан пошто је амерички председник Доналд Трамп рекао да су се у иранско-израелском рату обе стране жестоко бориле, те да су се мудро одлучиле за мир.

Напад на базу Ел Удеид описао је као акцију коју су Иранци благовремено најавили, како би Американци на време евакуисали војнике. Из Ирана је полетело укупно 14 пројектила средњег и кратког домета од којих је 13 уништено у ваздуху. Није било жртава.

ФБИ истражује цурење докумената, остатак света тражи изгубљени уранијум

Готово истовремено, амерички Федерални истражни биро покренуо је истрагу о цурењу поверљивих докумената из војне обавештајне службе, које је објавио Њујорк тајмс и у којима се под велики знак питања ставља напад бомбардера Б-2 на комплексе Фордо, Исхафан и Натанз.

"Заједно са ФБИ-јем истражујемо цурење информација, јер су биле намењене за унутрашње потребе односно као процена учинка на бојном пољу", објаснио је амерички министар одбране Пит Хегсет, оптужујући медије да су извештај објавили како би "учинили да председник САД, упркос величанственом успеху, буде приказан у лошем светлу".

Пре почетка истраге, Доналд Трамп и државни секретар Марко Рубио су извештај војне обавештајне службе описали као "лажну вест", тврдећи да је ирански нуклеарни програм, због којег је рат и почео, претрпео огромну штету.

Речи америчких званичника потврдила је и израелска војска тврдећи да је ирански нуклеарни програм, током 12 дана бомбардовања и америчким нападом на Фордо, Исхафан и Натанз, "уназађен бар неколико година".

У спорном извештају америчких обавештајаца пак наводи се да је штета на објектима повезаним са нуклеарним програмом готово незнатна, те да су иранска настојања да начини атомску бомбу, уколико уопште постоји, успорена тек за неколико седмица.

Ирански нуклеарни програм предмет је контроверзи још од самог почетка нове америчке авантуре на Блиском истоку, пошто је шефица свих шпијуна САД Тулси Габард почетком године пред Сенатом рекла да нема доказа да Техеран покушава да направи атомску бомбу.

Када је у јеку израелских напада, та изјава наново актуелизована, Габардова је одмах ретерирала, притиснута Трамповом констатацијом да "не зна о чему прича".

Американци "промашили" 408 килограма обогаћеног уранијума

Али, у цело замешатељство око стања нуклеарног програма, у четвртак, умешао се и Фајненшел тајмс, преносећи тврдње неименованих европских званичника да су залихе обогаћеног уранијума у Ирану махом остале нетакнуте.

Наводи се и да се 408 килограма обогаћеног уранијума никада није ни налазило у центру Фордо, комплексу укопаном стотињак метара унутар гранитне планине, чије су улазе Американци затрпали бомбама ГБУ-57.

Инспектори Међународне агенције за нуклеарну енергију тврде да су недељу дана пре почетка видели тај материјал, док шеф те организације Рафаел Маријано Гроси сматра да је "скривен негде око Исфахана".

"Иран никада није тајио да су сакрили тај материјал", рекао је Гроси Си-Ен-Ену.

Суштински, ради се о обогаћеном уранијуму похрањеном у посебне сандуке, који без проблема могу да се утоваре у десетак камиона.

На сателитским снимцима нуклеарног центра Фордо, које је компанија Максар техлолоџис објавила неколико дана пред почетак рата, види се 16 камиона паркираних тик уз улазе у овај објекат. Није јасно, ипак, да ли је том приликом било шта изнето из подземних бункера.

Такође, није јасно да ли су Американци или Израелци гађали нови подземни комплекс јужно од Натанза у који још увек нису улазили инспектори УН, као ни у којој мери је читав програм успорен чињеницом да је најмање 15 иранских нуклеарних физичара убијено у последње две седмице.

Нејасно је и на који начин ће међународна заједница, убудуће, контролисати ирански нуклеарни програм, јер је парламент у Техерану одлучио да прекине сарадњу са Међународном агенцијом за нуклеарну енергију. Пре него што сарадња заиста буде обустављена, ову одлуку мора да потврди председник Масуд Пезешкијан.