Израел против Ирана, увежбавање судњег дана на Блиском истоку

"Није питање да ли ће, већ када ће се Иран и Израел упустити у отворени сукоб", годинама упозоравају западне дипломате, којима припада део заслуга што је Блиски исток до сада, некако, успевао да избегне "коначни" конфликт између ове две државе.

Повод за нови цунами тензија, који се из Јерусалима ваља ка Техерану, је извештај Међународне агенције за нуклеарну енергију, према којем су Иранци пре две деценије, у потпуној тајности извели неколико тестова, који су протумачени као последњи корак ка истинском нуклеарном оружју.

Иран између "хладне пробе" и "ватреног одговора"

Крајем маја, ИАЕА је објавила гомилу података из којих произилази да су Иранци 2003. године извели "хладну пробу" имплозије, односно да су детонирали бомбу чије је језгро чинио природни, а не обогаћени уранијум.

Остаје, међутим, нејсано да ли је Иран наставио овакве нуклеарне пробе и после 2003. године, када је званично обустављен програм усмерен ка стварању атомског оружја.

Иранске власти, још од времена председника Махмуда Ахмединеџада пре две деценије, тврде да је нуклеарни програм усмерен искључиво цивилној употреби, те да Техеран нема намеру да створи атомско оружје.

Истраживачки центар Мариван, где су пробе наводно обављене, био је ван домашаја међународних инспекција до 2020. године, односно непосредно пошто је уништен објекат који је Запад описао као "контролни бункер".

Осим Маривана, ИАЕА тражи приступ објектима у Лависан Шијану, Варамину и Туркуз Абаду, сматрајући да ове четири локације представљају мрежу тајног иранског нуклеарног пројекта на којима се налази део "непријављеног нуклеарног материјала".

ИАЕА је, у посебном извештају, објавила и да је Иран у стању да обогати уранијум готово до нивоа потребног за нуклеарно оружје, те да је гро уранијума у Исламској републици обогаћен знатно изнад 3,67 одсто како је договорено споразумом из 2015. године.

Оптужбе са Запада, деманти са Истока

Западне обавештајне службе већ више од 15 година упозоравају да је Иран на домак производње нуклеарног наоружања, на шта су пре пар година упозорили и немачки обавештајци, тврдећи да власти у Техерану убрзано раде на овом програму.

"Немачке обавештајне агенције су биле у позицији да потврде значајан раст активности у набавкама које се могу повезати са нуклеарним програмом", америчка телевизијска мрежа Фокс цитира наводе из извештаја Федералне канцеларије за заштиту устава, или BfV.

Извештај се односи на 2021. годину, када је недалеко од Хамбурга ухапшен немачки држављанин иранског порекла, који је оптужен да је за 1,1 милиона евра купио и у Иран послао спектрометре и лабораторијску опрему.

Некадашњи представник Ирана при ИАЕА, Казем Харибадади објаснио је да је Техеран у два извештаја објаснио све активности на неколико спорних локација, наводећи да се ради о занемарљивим количинама нуклеарног материјала. "Разлог толико пажње је политички притисак САД, неких западних држава и ционистичког режима на ИАЕА", рекао је Харибадади телевизији Ириб.

Израелско ратно ваздухопловство је, још пре три године објавило да је у светлу "растућих иранских настојања да направе нуклеарно оружје", повећало домет вишенаменског борбеног авиона Ф-35, који сада може да нападне циљеве у Ирану без доливања горива током лета. Истовремено, у наоружање је уведена нова бомба тешка 1.000 килограма, која не угрожава смањени радарски одраз овог авиона.

Иран се спрема за одбрану

Амерички обавештајци тврде да је Иран, током маја, од кинеских произвођача наручио ракетно гориво довољно за покретање око 800 балистичких пројектила, што је суштински одмах протумачено као покушај Техерана да ракетама обесхрабри било какву агресивну акцију Израела.

Ужурбано склапање пројектила у Техерану одговор је на израелске маневре, током којих су увежбавани вишедневни напади на мете у Ирану.

Увежбавање напада уследило је пошто је премијер Бењамин Нетанјаху рекао да Израел има право на самоодбрану, те да било какав договор Техерана и Вашингтона о иранском нуклеарном програму мора садржати део који се односи на потпуну забрану било каквог обогаћивања уранијума.

Амерички председник Доналд Трамп, који је најмање једном до сада зауставио "неминовни" напад Израела, у неколико је наврата, последњих месеци, тврдио да је на пар корака од договора са Ираном, али је његов ентузијазам, почетком седмице, нагло спласнуо.

"Мање сам уверен у могућност договора него пре пар месеци", рекао је Трамп у тренутку када је Стејт департмент наложио евакуацију дела особља из амбасада у Бахреину, Ираку и Кувајту.

Трамп је рекао да је овако наређење производ чињенице да би Блиски исток ускоро "могао постати јако опасно место" и оптужио Техеран да одуговлачи преговоре.

Иран је, пак, овакве тврдње одбацио, наводећи да Запад и Израел покушавају да створе лажне предуслове за напад и упозорио да су све америчке базе у домету пројектила.

"У том случају, Американци ће морати да напусте регион", рекао је ирански министар одбране Азиз Насирзахед.

После извесног затишја, које је уследило после израелских офанзива на Хамас у Појасу Газе и Хезболах и Либану, те пада режима Башира ел Асада у Сирији, када се чинило да се Блиски исток мало измакао са ивице свеопштег сукоба, страсти су се поново распламсале.

Сам помен такве могућности довео је до раста цена нафте, па се барел продаје за 67 долара по барелу, односно по највишој цени у последња два месеца. Стручњаци за енергетику тврде да би какав озбиљнији сукоб цену нафте довео до нивоа од 120 долара по барелу.