Последњи положај групе Вагнер - битка руског "Афричког корпуса" против одметнутог пустињског рокера

Руски плаћеници из организације Вагнер напустили су Мали после три и по године учешћа у борбама против афричких подружница Ал каиде и Исламске државе, чији су припадници у протеклих десет година терорисали становништво ове државе, Нигера и Буркине Фасо.

Готово истовремено, Ал каида напала је касарне у Тимбуктуу и недалеко од границе са Буркином Фасо, подсећајући власти Малија да још увек представљају озбиљну претњу стабилности у овом делу Африке.

Камион напуњен експлозивом експлодирао је испред улаза у касарну, након чега је почела свеопшта пуцњава. У ова два напада убијено је најмање 30 војника, као и непознат број радикалних исламиста.

Проблем радикалних исламиста био је повод за војни удар у којем је пре пет година збачена привремена влада, након чега су француске и немачке трупе напустиле Мали, уступајући, суштински, контролу руским плаћеницима.

Од тада, група Вагнер је у Мали послала око 2.000 плаћеника, који су се, раме уз раме са локалном војском, бориле против бораца Џаме а Нусрат ул Ислам ва ел Муслимина, односно локалне подружнице Ал каиде.

Од Гремија до Ал каиде

На челу ове групе налази се некадашњи рокер и добитник награде Греми, Ијад аг Гали, који је музичку каријеру заменио пушком и под надимком "Стратег" преобразио ове побуњенике у озбиљну војну снагу.

Аг Гали, чији је отац убијен у побуни Туарега против владе Малија, прославио се као фронтмен групе Тинаривен, која је временом добила низ светских награда.

Аутор је песме "Бисмилах", која је наводно постала химна побуњених Туарега, а сам Аг Гали се придружио једној од јединица овог племена у Либији, а затим преговарао са властима Малија о аутономији.

Као део званичне делегације, током боравка у Саудијској Арабији "пронашао је себе", одбацио алкохол и западњачке обичаје, те се у потпуности посветио религији.

После пада режима Моамера Гадафија у Либији 2011. године, велики број Туарега вратио се у Мали и придружио се организацији на чијем се челу налазио Аг Гали. Годину дана касније, његове снаге накратко су заутеле Тимбукту и још неколико градова у којима су одмах забранили рокенрол као "ђавољу музику".

Од тада сукобљавао се са Французима, војском Малија, али и руским плаћеницима - прво припадницима групе Вагнер, а од прошле седмице са "Афричким корпусом", паравојске осмишљене као замена за снаге које је, до погибије у неразјашњеној експлозији авиона изнад Москве 2023. године, водио Евгениј Пригожин.

Руски утицај у Африци

Промена руских плаћеника у Малију, суштински, представља показатељ промене политике Москве, чије ће незваничне снаге надаље директно учешће у борбама заменити саветоданом улогом и обуком локалне војске.

До сада, "Афрички корпус" активан је Либији, где је преузео Вагнерове плаћенике и базе, Буркини Фасо, Малију, Централноафричкој Републици, Нигеру, те донекле у Судану, Мозамбику и Мадагаскару.

Портпарол Кремља, Дмитри Песков рекао је пре неколико дана да руски утицај у Африци "расте", што се објашњава жељом Москве да испуни вакуум настао после серије војних удара у региону и последичним падом утицаја Запада.