Професорка са Харварда за РТС: Трамп уништава научнике, а не елиту

Професорка Драгана Рогуља подсећа да је све почело због оптужби да на Харварду постоји антисемитизам, али да она тврди да није приметила ниједан конкретан инцидент тог типа, већ да је реч о студентским протестима против политике Израела у Појасу Газе.

"То није било организовано од стране Универзитета, већ су студенти изражавали своје политичко мишљење", истакла је Рогуља.

Објашњава да велики број професора и студената на Харварду потиче из Израела или су јеврејског порекла, те да су и сами апеловали на политичаре да престану са оваквим нападима.

"Имам двоје Израелаца у лабораторији и они кажу: 'Молим вас, немојте нама да помажете'. Стварно ће људи изгубити посао ако се ово настави", рекла је Рогуља.

Истиче да је реч о политички инструментализованој кампањи, у којој Трамп представља Харвард као елитистичку институцију коју треба казнити.

"Трамп зна да манипулише емоцијама. Лако је рећи: 'Харвард су елите – треба их уништити'", наводи професорка.

Унутрашњи проблеми Харварда

Међутим, наглашава да одређени проблеми ипак постоје. Пре свега, каже да је тачно да на америчким универзитетима, укључујући и Харвард, јесте присутна идеолошка једностраност, где је подршка републиканцима и конзервативцима, како наводи, маргинализована.

"То јесте тачно и то је нешто што би заиста требало да се размотри", рекла је Рогуља.

Када је реч о разлозима због којих се сукоб заоштрава, професорка истиче да је у питању комплетан спој безбедносних, политичких и финансијских питања. Највећи притисак, према њеним речима, усмерен је на финансије, односно на истраживачке грантове који стижу од државних агенција.

"Док протести углавном погађају кампусе основних студија, последице мере се осећају у истраживачким лабораторијама. На нама, истраживачима, највећи је удар. Нама су одузете паре", истакла је саговорница Јутарњег програма.

Објашњава да већина плата у истраживачким лабораторијама не долази од Универзитета већ од грантова које додељује држава на основу научних предлога.

"Држава те практично унајми да радиш истраживање. А већина људи који раде у нашим лабораторијама су странци – до 75 одсто њих", објашњава Рогуља.

Значај истраживања на Харварду

Ипак, упозорава да то нису радна места која би могли лако да попуне амерички држављани.

"То су веома специфична знања. Не може било ко да уђе у тај систем", каже професорка.

Наглашава да је апсурдан Трампових захтева да се ограничи број страних студената и обелодане њихова имена.

Као пример значаја Харварда, истиче историјске успехе Медицинског факултета – од прве трансплантације органа 1954. године, преко модерне хемотерапије, до вакцине против коронавируса.

"У последњих 20 година, само из области медицине и физиологије, стигле су четири Нобелове награде", подсећа Рогуља.

Због тога сматра да је суштина ове кампање више у политичком перформансу него у реалним проблемима.

"Циљ је, према мом мишљењу, да направи шоу. Он прича о елитама, али овде на Медицинском факултету заиста нема елитизма. У науци нема педигреа. Неће ти помоћи ни школа ни порекло. Ја нисам ишла у елитне школе. Али, Трамп и његова деца јесту", истакла је Рогуља.

Указује да је кроз њену лабораторију прошло много младих научника из Србије, који су испрва долазили уплашени, али су одлазили охрабрени.

"Сви кажу – стварно није тако. Није то неки снобовски свет", наводи саговорница.

Проблеми и за Масачусетс

Упозорава да би економске последице могле бити велике, јер Харвард представља четвртог највећег послодавца у савезној држави Масачусетс.

"Харвард доноси око шест милијарди долара прихода. За сваки долар уложен у грантове, врати се два и по", напомиње Рогуља.

Сматра да постоји могућност да се у читав спор укључи и држава Масачусетс, али да све изгледа као борба ко ће први да попусти.

"Најстрашније је то што чак и ако суд донесе одлуку у корист Универзитета, није сигурно да ће Трампова администрација ту одлуку поштовати. Јер и до сада су деловали без икаквог закона", закључује Рогуља у разговору за Јутарњи прогам РТС-а.