Смрт последњег Синвара, улога једне породице у палестинској револуцији

Мохамед Синвар, који је у Појасу Газе познат под ратним надимком "Сенка", убијен је у израелском ваздушном нападу почетком седмице, а његово тело извучено је из порушених тунела испод Кан Јуниса тек неколико дана касније.

Осим Мохамеда Синвара, млађег брата команданта војног крила Хамаса Јахје Синвара, који је средином октобра прошле године убијен у обрачуну у Кан Јунису, у експлозијама је страдало још десет припадника Хамаса.

Палестински извори навели су, непосредно после напада, да је у експлозијама пројектила испаљених из израелских авиона убијено укупно 16, а рањено више од 70 Палестинаца.

Циљ напада, тврде власти у Јерусалиму, били су тунели испод Европске болнице у Кан Јунису у којима су израелски обавештајци, после петомесечне потраге, лоцирали 17. лидера те организације који је ликвидиран од средине деведесетих година.

Улога породице Синвар у рату против Израела

Мохамед Синвар је на чело Хамаса доспео почетком године, пошто су у серији акција страдали његови претходници Јахја Синвар и Мохамед Деиф, које Израел сматра директним кривцима за упад 7. октобра 2023. године у којем је убијено око 1.100 Израелаца.

Улога старијег Синвара и Деифа у планирању напада потврђена је након што је израелска војска, у једном од тунела пронашла гомилу докумената из којих се може закључити да је упад Хамаса био организован како би се спречило успостављање дипломатских односа Саудијске Арабије и Израела.

Такође, потврђено је и да су се и Иран и либански Хезболах противили директном и отвореном рату са Израелом, иако су претходно финансијски помагали и наоружавали Хамас.

Готово сви лидери Хамаса који су били укључени у напад 7. октобра су одавно мртви.

"Сенка" над Појасом Газе

"Сенка" како му гласи ратни надимак, преживео је најмање шест израелских покушаја ликвидације, пре него што је са места команданта Хамасових ракеташа и повременог преговарача постао једини кандидат за шефа те организације.

Последњи пут виђен је у октобру 2023. године. На снимку којег су се докопале израелске обавештајне службе види се како Мухамед Синвар у аутомобилу проверава један од тунела ископаних испод Кан Јуниса.

Вест о Синваровом именовању подударила се са објављивањем, касније пропалог, споразума о примирју у Појасу Газе, који су испословале дипломате из Катара, шеф Мосада Давид Барнеа и амерички изасланици.

Документ је, затим, упућен Хамасу и влади у Јерусалиму, али су израелски обавештајци били прилично скептични око става Мухамеда Синвара о могућем примирју, пошто се сматра да је нови лидер палестинских бораца био главна препрека свим покушајима да се заустави рат, још од смрти његовог брата у октобру прошле године.

Најозбиљније, седам дана дуго примирје, испословале су америчке и катарске дипломате још у новембру 2023. године када је Хамас ослободио 100 талаца у замену за неколико стотина Палестинаца који су, претходно, лежали по израелским затворима.

Израелци наводе да је Мухамед Синвар у неколико наврата био затворен у Појасу Газе и Израелу, те да је био архитекта акције Хамаса у којој је 2006. године заробљен израелски војник Гилад Шалит.

У сложеним преговорима који су трајали пуних пет година, Шалит је ослобођен у замену за 1.000 Палестинаца заточених у израелским затворима, укључујући и Јахју Синвара. Мухамед Синвар се сматра главним преговарачем у договору којем је, тада, посредовао Египат.

Такође, млађи Синвар се знатно озбиљније бринуо за сопствену безбедност од старијег брата, па се није појавио на очевој сахрани 2022. године. У последњих неколико година, ни једном није виђен у јавности.

Израел је 2014. године објавио да је Мухамед Синвар убијен у једном од ваздушних удара, али се испоставило да та информација није тачна. Од тада, познат је под надимку Ел Тел, или Сенка.

Нејасно је и колики утицај има на остатке Хамаса, који су раштркани по Појасу Газе.

Убијени лидери Хамаса, 16 сахрана за хероје Палестине

Први значајан атентат на неке од лидера Хамаса догодио се још 1996. године, када су Израелци минирали телефон Јахје Ајаша, који је, због вештине израде бомби био познат и под надимком "инжењер".

Пет година касније, израелски "апачи" ракетирали су Џамал Салим и Џамал Мансур, тадашњи лидер Хамаса и други човек удружења палестинских научника. Убијени су док су седели у канцеларији за медије током разговора представника Фатаха и Хамаса.

У израелском ваздушном нападу 2002. године убијен је Салах Шехаде, оснивач војног крила Хамаса. У експлозији је страдало још 15 Палестинаца, укључујући његову супругу и ћерку.

Свега 12 месеци касније, израелски авион је пројектилом погодио аутомобил у којем се налазио Исмаил Абу Шанаб, један од оснивача и најутицајнијих вођа Хамаса.

Израелски хеликоптери су, испред џамије у Гази, убили и Ахмеда Јасина, такође важног лидера Хамаса, а касније те 2004. године и Абдела Азиза ел Рантисија, Јасиновог наследника на челу покрета.

Те године, у експлозији бомбе подметнуте у аутомобил погинуо је још један званичник Хамаса – Из ел Дин ел Шеик Халил.

Један од најутицајнијих лидера Хамаса, Низар Рајан његове супруге и десеторо деце убијени су у ваздушном нападу 2009. године, а свега две седмице касније и министар унутрашњих послова у Појасу Газе, Саид Сејам.

У Дубаију је 2010. године пронађено тело Махмуда ел Махуха, а за убиство су осумњичени израелски агенти који су у Уједињене Арапске Емирате допутовали користећи кривотворене пасоше.

Заменик команданта Хамасових "Ел Акса" бригада, Ахмед ел Џабари убијен је 2012. године у експлозији пројектила испаљеног из израелске летелице.

Две године касније, у ваздушном нападу у Рафи убијена су тројица команданата тих бригада – Мухамад Абу Шемала, Раед ел Атар и Мухамад Бархум.

Од почетка рата у Појасу Газе, убијена су тројица високих званичника Хамаса – заменик шефа политбироа Салех ел Арури, лидер Хамаса Исмаил Ханије и шеф оба крила ове организације, Јахја Синвар.