Берлин укида изасланика за Западни Балкан – потез оптерећен штедњом или политичка одлука

Одлуком нове немачке владе с Фридрихом Мерцом (ЦДУ) на челу, укинуто је неколико функција специјалних изасланика – међу њима и дужност специјалног изасланика за земље Западног Балкана. Та функција уведена је 2022. године за време министарке спољних послова Аналене Бербок (Зелени) с циљем да се подржи приближавање тог региона Европској унији.

Концентрација надлежности

Из Министарства спољних послова за Дојче веле објашњавају да је та мера део спровођења централног циља нове владе: рационализације државног апарата. Задатке специјалног изасланика убудуће би требало да преузму надлежне радне јединице. Како се наводи, сарадња са земљама тог региона и даље остаје интензивна, Берлински процес биће настављен, а процес приступања држава Западног Балкана Европској унији и даље ће се снажно подржавати. У тај процес би требало појачано да буду укључене и амбасаде у појединим земљама.

Нови канцелар Мерц не крије да је циљ нове владе да наступ на међународном плану буде јединствен. У претходној влади коју су чиниле три странке, СПД, Зелени и ФДП, често су се мишљења министарства спољних послова (Зелени) и канцеларског кабинета (СПД) разилазила. Мерц је и одабиром свог дугогодишњег сарадника и страначког колеге Јохана Вадепула за место новог немачког шефа дипломатије донео јасну одлуку у том смеру. А постављањем и трећег јаког имена из редова ЦДУ кад је спољна политика у питању, Гунтера Крихбаума на место државног секретара за Европу, бројни специјални изасланици очигледно су постали сувишни. Министарство спољних послова се исто тако неће бавити ни климом, као што је то био случај за време зелене министарке Бербок.

Сарацин ће недостајати

Досадашњи носила дужности изасланика, Мануел Сарацин такође из редова Зелених, протеклих година био је видљив и ангажован представник немачке политике када је Западни Балкан у питању. Редовно је путовао у земље региона, учествовао на састанцима на врху и посредовао између влада. Посматрачи су хвалили његову добру повезаност на терену, као и улогу контакт-особе, како за политичке актере, тако и за цивилно друштво.

Посебно у оквиру Берлинског процеса за Западни Балкан, Сарацин је имао кључну улогу у унапређењу споразума о регионалној мобилности, међусобном признавању стручних квалификација и економској сарадњи, што су уједно и највећи доприноси формата Берлински процес који је пре више од десет година покренула канцеларка Ангела Меркел. Укидањем дужности губи се и персонализовани глас Немачке у региону.

У претходној влади, Западни Балкан имао је посебно истакнуто значење. У коалиционом споразуму нове немачке владе регион се, међутим, спомиње само успутно. Посебно је уочљиво да Западни Балкан и у првом говору канцелара Фридриха Мерца пред Бундестагом, као и у говору новог министра спољних послова, није био или је био само овлаш споменут – иако су двојица дугогодишњих посланика ЦДУ, министар Јохан Вадефул и државни секретар за Европу Гунтер Крихбаум, међу најистакнутијим познаваоцима Западног Балкана. Они су годинама обликовали немачку политику према том региону.

Различите реакције странака

Укидање функције специјалног изасланика за Западни Балкан наишло је на различите реакције код актера у Берлину с којима је разговарао Дојче Веле. Борис Мијатовић, посланик сада опозиционих Зелених у Бундестагу и представник те странке за политику људских права, у разговору за Дојче Веле изразио је уздржану критику. Нагласио је да је позиција специјалног изасланика била циљано покренута иницијатива претходне владе како би се убрзале ЕУ-интеграције земаља Западног Балкана.

"Веома жалим што регион Западног Балкана у овом мандату неће добити специјалног изасланика немачке владе", рекао је Мијатовић. Он је истовремено најавио да ће се у Бундестагу и даље залагати за видљивост региона и за процес проширења.

Адис Ахметовић, посланик владајуће Социјалдемократске партије Немачке (СПД) у Бундестагу и досадашњи известилац њихове посланичке групе за Западни Балкан, у изјави за Дојче Веле је међутим позитивно оценио ту одлуку владе. "Нови министар спољних послова доказани је познавалац региона Западног Балкана", изјавио је Ахметовић. Заједно с новим државним министром за Европу (Крихбаум), та тема ће, тврди Ахметовић, постати "питање од врхунске важности". И у Бундестагу ће посланичка група СПД-а задржати свој курс и наставити да са високим приоритетом третира јачање и ЕУ-интеграцију држава Западног Балкана.

Ако се узме у обзир да су Зелени у новом сазиву Бундестага у опозицији, а да су социјалдемократе с демохришћанима (ЦДУ/ЦСУ) у новој влади, онда не чуде таква различита мишљења бивших коалиционих партнера.

Из посланичке групе ЦДУ/ЦСУ у Бундестагу до закључења овог текста нису одговорили на упит Дојче Веле, позивајући се на чињеницу да ће парламентарни одбори новог сазива немачког парламента, па тако и онај који се бави питањима Западног Балкана, бити формирани тек следеће недеље.

Жаљење на терену

А за Мануелом Сарацином се већ сада жали на терену, посебно међу представницима невладиног сектора, с којима је политичар Зелених одржавао тесне контакте.

"Позиција специјалног изасланика веома је важна за регион, посебно ако ту позицију заузима неко ко је, попут господина Сарацина, истински заинтересован за политичку будућност Западног Балкана и неко ко познаје и дубински разуме комплексност односа и процеса који се одвијају у нашем делу Европе. Западни Балкан предуго је био ван фокуса пажње међународне заједнице, замагљен илузијом ’стабилократије’", рекла је за Дојче Веле Вукосава Црњански, директорка невладине организације ЦРТА из Београда.