Око: Фридрих Мерц, други пут, продато – шта доноси избор новог најмоћнијег човека Европе

Лидер демохришћана Фридрих Мерц је из другог покушаја изабран за премијера Немачке. Новог канцелара подржало је 325 посланика. Први покушај, раније у току дана, пропао је јер је 18 посланика владајуће коалиције гласало против. Предраг Ћурчић, истраживач у Институту за европске студије, сматра да је у питању својеврстан политички земљотрес који је после великих тензија ушао у мирнију фазу. Богдан Живковић, научни сарадник Балканолошког института САНУ, тврди да су нестабилне коалиције немачког естаблишмента у борби против популиста главни узрок данашње кризе у Бундестагу. Дописник РТС-а из Немачке Ненад Радичевић истиче да се званично не зна ко је тачно "издао" Мерца, али да разлога за незадовољство имају и његови демохришћани и социјалдемократе.

Први пут у историји немачког парламентаризма, Бундестаг раније данас није потврдио избор канцелара у првом кругу гласања, јер 18 посланика владајуће коалиције није гласало за Фридриха Мерца. После тензија, новог канцелара подржало је 325 посланика, 289 је гласало "против", један посланик је био уздржан, док су три листића проглашена неважећим.

Ненад Радичевић, дописник Радио-телевизије Србије из Немачке, истиче да је Мерцов избор у јавности наговештаван као протоколаран.

"Међутим, догодио се прави политички земљотрес и, како многи овде оцењују, у питању је велика бламажа за Мерца, јер, заправо, први пут у историји се догодило да један предложени кандидат за канцелара, који је победио на изборима – и успео да направи коалициони споразум – не буде изабран у Бундестагу", истиче Радичевић.

Напомиње да је Мерц одлучио да му у коалицији нису потребни зелени, чиме је парламентарна већина демохришћана и социјалдемократа била тесна.

"Већина од 328 посланика у Бундестагу који сада броји 630 посланика је заиста тесна и тако се увек сагледавало у Немачкој. Бивши канцелари су се трудили да обезбеде већу подршку. Ово што се догодило је својеврсна мала побуна дела посланика демохришћана и социјалдемократа, а Мерц је своју владу и представио као врло нестабилну", подсећа дописник РТС-а.

Наглашава да је, с обзиром на то да је гласање тајно, нејасно ко је конкретно "издао" договорени коалициони споразум, али да су разлози за бунт из редова демохришћана и социјалдемократа различити.

"Демохришћани, бар онај део који је конзервативнији, имали су разлог да буду незадовољни Мерцом будући да је он одмах после одржавања парламентарних избора 23. фебруара практично прекршио неколико својих предизборних обећања. Између осталог, он је у старом сазиву Бундестага изгурао – од избора до 24. марта – уставне промене које су влади омогућиле гигантска задуживања за одбрану, обнову инфраструктуре и климатске пројекте, што је одступање од традиционалне фискалне политике демохришћана", закључује Радичевић.

Како тврди, социјалдемократе би могле да буду незадовољне тиме што је Мерц пред саме изборе ушао у својеврсну сарадњу са Алтернативом за Немачку (АфД).

Од земљотреса до мирне луке

Петар Ћурчић, истраживач у Институту за европске студије, напомиње да су данашњи догађаји из Бундестага прави политички земљотрес.

"После олује дошла је нека врста политичког смирења. Мени се чини да постоје фракције унутар ЦДУ-а и СПД-а. Такође, мислим да Мерц мора да вежба политичко стрпљење унутар своје владајуће коалиције. Мерц, који важи за једног веома нестрпљивог човека, сада мора да преговара са различитим фракцијама, и ово ми се чини као сигнал њему и његовој влади да ће морати да воде рачуна где ће улагати огроман новац који је предвиђен у процесу задуживања", каже Ћурчић.

Како истиче, од времена када се бавио крупним капиталом, Мерц ће сада морати да се бави политиком.

"Ту важе потпуно другачија правила од закона који важе у међународним економски и финансијским односима", сматра истраживач Института за европске студије.

Коалиције као одбрана од популиста

Историчар и научни сарадник Балканолошког института САНУ Богдан Живковић наглашава да су превирања у немачком политичком естаблишменту резултат њиховог сукоба са популистима.

"У Немачкој, као и у другим државама Западне Европе, снаге естаблишмента су идеолошки хетерогене и имају различите личне партијске и личне интересе који се своде на сарадњу кроз такозване 'франкенштајн' коалиције, а све да би се одупреле популизму. Онда се у пракси испостави да су такве сарадње често неодрживе на дуже стазе", наводи Животић.

Верује да је у питању један "истрошен политички систем који губи било какву идеолошку снагу".

"Када се бракови спајају из нужде, у овом случају коалиције, они су непринципијелни. Видимо да су све коалиције које су непринципијелне у исто време и дисфункционалне", закључује Животић.

Алтернатива АФД-у

Потез Канцеларије за заштиту уставног поретка Немачке да АФД, партију другу по снази на немачкој политичкој сцени, означи као екстремну организацију, Радичевић види као покушај социјалдемократа да у последњим данима претходне владе лупе свој печат.

"Врло је мала вероватноћа да би Савезни уставни суд одлучио да забрани странку која сада ужива подршку више од четвртине становништва", сматра Радичевић.

Поједини аналитичари популарност АФД-а виде као тенденцију раста суверенизације која је у току од, како се наводи, победе Доналда Трампа на америчким изборима 2024. године. Ћурчић, са друге стране, сматра да тренд нема везе за Трампом, већ са са унутрашњим специфичним проблемима европских земаља.

"Јачање Алтернативе за Немачку је почело пре доласка Трампа на власт. Дакле, мислим да је ова криза више криза странака центра и оне морају да нађу тај одговарајући модел према којем ће се политички оријентисати", каже Ћурчић.

Тврди да се олако заборавља да су демохришћани, социјалдемократе, зелени и либерали на изборима освојили 62 одсто гласова.

"То је изборна већина. Алтернатива за Немачку је странка парадокса која захвата крила националиста и евроскептика, али такође и некаквих либертаријанаца. Прича се да су доследни, али лако је бити доследан када просто немате с ким", закључује Ћурчић.

Целу емисију можете да погледате у видео-запису на почетку текста.