Добар дан оружје, или како су Путин и Трамп покренули наоружавање Европе

На погачи која приказује одакле европске војске увозе наоружање огроман део офарбан је плавом бојом, која представља Сједињене Државе. Унија, која сматра да се налази пред најозбиљнијом претњом од 1945. године, спремна је да готово одмах уложи 150 милијарди евра да се овај однос промени.

Тај износ, на дуже стазе, био би повећан на читавих 800 милијарди долара, који би били суштински похрањени у гигантски базен из којег би европске државе грабиле онолико новца колико им је потребно.

И нетом пошто је план новог таласа наоружавања објављен у Бриселу, пар ганц нових ”јурофајтера” полетео је са писте узлетишта недалеко од Торина на путу ка Кувајту.

Произвођач овог авиона, италијански ”Леонардо” се нада да би овакве летелице ускоро могле полетети пут Турске и Пољске, чија је одлучност да купе америчке борбене авионе Ф-35 драматично пољуљана серијом потеза администрација Џозефа Бајдена и Доналда Трампа.

Суштински, Американци су протерали Турску из програма производње Ф-35 оног тренутка када су на тло те државе стигли руски противваздушни системи С-400. Пољска, пак, нема стрпљења да чека нове испоруке ових авиона и алтернативе тражи знатно ближе кући.

У таквом окружењу Италијани, Немци и Британци најавили су развој потпуно новог борбеног авиона, који би могао да полети у наредних десет година.

”Јурофајтер”, француски ”рафали” и неки будући авиони главна су нада Европе да попуни рупу која је настала одлуком Трампове администрације да уведе таксе европским државама. Уз авионе, Европа се спрема да упумпа силан новац у развој пројектила, дронова и средстава за сајбер-ратовање.

Таква стратешка одлука Брисела одмах је изазвала хаос на берзама, делом и захваљујући чињеници да су бројни пензиони фондови, који су деценијама заобилазили војну индустрију, сада одлучили да новац усмере ка производњи оружја.

Скоро моментално акције главних европских произвођача, попут ”Рајнметала” или британског ”БАЕ система”, скочиле су за четвртину вредности.

Прва велика најава промене расположења инвеститора стигла је из норвешког државног пензионог фонда, највећег ове врсте у свету.

Слично размишљају шефови пензионог фонда у Данској, док су Финци гадљивост на ратну индустрију превазишли одмах по почетку рата у Украјини, тврдећи да је са моралне тачке гледишта инвестирање у војни сектор прихватљиво уколико се оружје користи за обрану, или какав сличан узвишени циљ.

Европска шок терапија једнака је паду интереса за оружје, који је 1991. године изазвао крај Хладног рата, када су владе широм Европе новац почеле да преусмеравају у пензије, здравствену заштиту, образовање или очување животне средине.

”Увек је лепше инвестирати новац у здравство, инфраструктуру или образовање”, још пре три године рекао је тадашњи генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг. ”Реалност је, ипак, другачија… Улагање у одбрану једини је начин да се обезбеди мир”.

За Данце, кључни тренутак да преиспитају где уложити 24 милијарде долара из пензионог фонда десио се у фебруару, када је Трамп најавио да ће узети Гренланд.

”Шок за Данску”, како су тамошњи медији описали развој ситуације, али помало и извесност озбиљног профита, просто су натерали шефове инвестиционих фондова да промене мишљење.

Уз новац, односно гомилу пара, биће потребна и драматичне политичке одлуке како би се амбициозни планови, некако, претворили у стварност.

То се, пре свега, односи на реорганизацију војне индустрије, која је већим делом у државном власништву, разуђена и самим тим неефикасна и скупа.

Аналитичари ко најбољи пример наводе самоходне хаубице од 155 милиметара, чија израда у Европи кошта између шест и 19 милиона евра, док у Америци кошта свега два, колико отприлике коштају и руске и кинеске.

У Европи се производњом наоружања бави око 2.500 компанија, које запошљавају више од милион и по људи. Тај број могао би се повећати уколико се испуне планови највећих произвођача да одмах почну развој нових експлозива у Британији, те немачке најаве да ће до краја године удвостручити производњу пројектила за хаубице.

”Рајнметал” ће тако уложити 340 милиона долара у нову фабрику граната, која би могла да буде отворена већ наредне године. За овакав подухват ће бити потребно и око 1.900 тона посебног експлозива, који ће, наводно, производити Британци.

Уколико то не буде довољно, Европа ће део новца уложити у украјинске фабрике, док би тамошњи фронт представљао одлично место за тестирање новог оружја.