Иран пред избором – одустајање од нуклеарног програма или ваздушни удари Америке и Израела

Техеран се налази пред бруталним избором – или ће одустати од контроверзног нуклеарног програма, или ће бити мета ваздушних удара Израелаца и Американаца који су, свако на свој начин, накрцали пројектиле на авионе и бродове, распоређене од Индијског океана до Средоземног мора.

За месец дана, одлучна реторика иранских верских лидера претопила се у помирљивије тонове и то после састанка ајатолаха Алија Хамнеија са председником Масудом Пезешкијаном и најутицајнијим судијама и посланицима.

Порука врховном верском лидеру Ирана била је прилично једноставна – дозволите да се укључимо у преговоре или ћемо се, сви заједно, суочити са озбиљном опасношћу од промене режима.

Промена реторике ајатолаха Хамнеија

Неколико седмица касније, Хамнеи, који је претходно преговоре називао "идиотским" и "непотребним", пристао је да се о нуклеарном програму, индиректно, преговара са представницима администрације америчког председника Доналда Трампа.

Готово истовремено, у базу Дијего Гарсија у Индијском океану, слетело је најмање шест америчких бомбардера Б-2 "спирит", чији је домет таман довољан за нападе на нуклеарна постројења Натанц и Фордо.

За акцију су спремна и два америчка носача авиона док су, још пре две деценије, црвене заставице пободене на око 1.100 локација које се повезују са нуклеарним програмом.

Спремни су и израелски авиони Ф-35 "адир", који су у октобру прошле године пролетели кроз иранску противваздушну одбрану и према тврдњама Јерусалима, уништили фабрику дронова и пројектила. Техеран је, истовремено, навео да је штета била незнатна.

Израелци су и 2022. године у неколико наврата неопажено улетали у ирански ваздушни простор, вежбајући могуће нападе на објекте повезане са нуклеарним програмом Техерана. Осим летелица "адир" у маневрима су коришћени и дронови и најмање један танкер КЦ-48.

Гомилање наоружања уследило је пошто је Трамп у фебруару најавио "максимални притисак на Иран", да би пре свега два дана, упозорио Техеран да ће Израел предводити нападе на нуклеарни програм, уколико у међувремену не буде постигнут какав споразум.

Техеран - не желимо атомску бомбу

Ирански председник Пезешкијан је одмах затим, поновио тврдње које је први пут још 2007. године изрекао тадашњи министар спољних послова Манушер Мотаки – циљ иранског нуклеарног програма није атомска бомба већ енергија.

За обојицу, међутим, проблем представља да чињеница да Техерану, бар када су у питању нуклеарне амбиције, не верује скоро нико – од Вашингтона до Међународне агенције за нуклеарну енергију у Бечу.

Трамп је пети лидер Беле куће који претњама и преговорима покушава да сузбије страхове Израела, главног савезника на Блиском истоку, од иранске атомске бомбе. Џорџ Буш Млађи је цртао мете по мапи Ирана, а Барак Обама је на једвите јаде постигао дипломатски споразум о иранском нуклеарном програму.

Трамп је помпезно поцепао Обамин споразум, након што су 2018. израелски агенти из складишта у Техерану украли товар тајних докумената из иранске "атомске архиве". Преокрете у овим односима пратила је серија никада до краја расветљених догађаја у којима је страдао велики број људи, међу њима и неколицина иранских нуклеарних физичара.

И упркос бомбастичним најавама, напад на Иран је редовно изостајао, а уместо њега покренута је другачија акција обуздавања иранског нуклераног програма – убијање научника. Акције израелских тајних агената одвијале су се по сценаријима налик онима из филмова Играј своју игру с Џорџом Клунијем и Шакал с Брусом Вилисом.

У Мосадовим тајним операцијама је од 2007. до 2020. страдало је најмање шест иранских нуклеарних физичара. Први је, почетком 2007. године страдао Ардешир Хосеинпур, један од оснивача Центра за нуклеарну технологију у Исфахану. Серија убистава окончана је у новембру 2020. године, када је рафалом сасечен шеф иранског нуклеарног програма Мохсен Фахризадех.

Израел никада није коментарисао ова убиства.

"Очекивани животни век иранских нуклеарних физичара није мој проблем", рекао је својевремено шеф израелског генералштаба и министар одбране Моше "Буги" Јалон, одговарајући на питање да ли је његова земља умешана у серију убистава научника у Ирану.

Преговори у Оману, индиректно о атомској енергији

Овај пут, Трампова администрација испоставила је Техерану рок од два месеца за договор о нуклеарном програму, што ирански званичници оцењују као нереално кратак рок за дефинисање комплексних техничких детаља.

Као прелазно решење, представници обе стране наводе могућност постизања привременог споразума, којим би процес обогаћивања уранијума у Ирану био обустављен, док би се, истовремено, Техеран одрекао већег дела већ ускладиштеног обогаћеног уранијума.

Иран ће, зазврат, свакако тражити укидање међународних санкције које већ деценијама жестоко погађају економију ове државе. Остаје нејасно, међутим, да ли ће Трампова администрација пристати на овакав развој преговора.

Индиректни разговори специјалног Трамповог изасланика Стива Виктофа и иранског министра спољних послова Абаса Арахачија почињу у суботу у Оману.

"У тренутку када разговори почну, прилично брзо схватите да ли се крећу у добром правцу или не. Тако да ће закључак уследити када будем схватио у којем се правцу крећу", рекао је средином седмице Трамп.

"Ако буде потребна војска, послаћемо војску", упозорио је амерички председник.

И Иран је, током претходних дана, употребљавао грубе речи, па је Хамнеијев саветник за спољну политику Али Шамхани рекао да би даље претње интервенцијом могле изазвати Техеран да се одлучи за "мере одвраћања".

Није искључено ни да инспектори Међународне агенције за нуклеарну енергију буду протерани из Ирана.

Од остатка света, Русија и Кина се снажно залажу да овај проблем буде решен преговорима. Сличан став има и Европска унија, коју је Трамп потпуни искључио из свих процеса везаних за ирански нуклеарни програм.