Немачка индустрија месечно губи више од 10.000 радних места

Радно место Лукаса Емериха је на писти франкфуртског аеродрома. Ради за Луфтханзу као надзорник за утовар путничких авиона, јер не превозе само путнике и њихов пртљаг, већ и другу робу, на пример, пошту.

Овај 21-годишњак је изучио за ауто-мехатроничара, али га је одувек више фасцинирала авијација него аутомобили. Након завршене обуке, пријавио се за посао у Луфтханзи, брзо стекао потребне квалификације.

"Највећи изазов у овом послу је управљање временом – осигурати да је све правилно утоварено и да авион може да полети на време. Стварно је кул осећај, сви су старији од тебе, а ти потписујеш да је све безбедно", каже Емериха за АРД.

Тренутно на франкфуртском аеродрому за Луфтназу ради 120 надзорника за утовар авиона, а план је да ове године буде запослено још 60. Луфтханза ове године намерава да широм света запосли око 10.000 нових радника у различитим областима – од тога више од половине у Немачкој.

Међутим, Луфтханза је по томе тренутно изузетак у Немачкој.

Смањење броја радних места планира 44 одсто фирми у индустрији

Истраживање Института немачке привреде у Келну (IW) показује да ће ове године само 17 одсто компанија запослити више радника, док 38 одсто планира смањење броја запослених.

Посебно су лоше прогнозе у индустрији – 44 одсто анкетираних фирми планира отпуштања, док само 14 одсто предвиђа нова запошљавања.

"То значи да ће се већ уочени пад запослености у немачкој индустрији наставити и ове године", наводи IW Köln.

Број запослених у индустрији до новембра 2024. је био око 7,4 милиона док је 2019. износио скоро 7,8 милиона. То представља смањење од око 350.000 радних места у том сектору.

Губитак "10.000 радних места месечно" у индустрији

Енцо Вебер, научник Института за истраживање тржишта рада у Нирнбергу, већ дуже време прати погоршање ситуације на тржишту рада као последицу економске кризе:

"Немачка се налази у економском паду, што сада све више утиче и на тржиште рада. Незапосленост расте већ трећу годину заредом", каже Вебер.

Од 2017. стопа незапослености у Немачкој је у просеку била испод шест одсто. Прошле године је први пут порасла на шест процената, док је у јануару и фебруару ове године достигла 6,4 одсто.

"С обзиром на економску ситуацију и пад привредног раста, запосленост је и даље на релативно стабилном нивоу", оцењује Вебер.

Међутим, то се, како каже, може приписати томе што сектор услуга тренутно надокнађује губитке радних места у индустрији: „"Тренутно се различите гране привреде развијају неједнако као ретко када раније".

Индустрија је највише погођена кризом: "Губимо више од 10.000 радних места месечно", каже Енцо Вебер.

У компанијама ЗФ, Континентал, Тисенкруп и Фолксваген у наредним годинама угрожено је око 70.000 радних места. Поред тога и Шефлер, Порше, Бош и Форд планирају да укину хиљаде радних места.

Некада се овде радило до пензије

На удару су у послови попут његовог: Пабло Оле Шмит је софтверски инжењер у компанији ЗФ у Фридрихсхафену, где живи и ради скоро 20 година. Сада страхује за своје радно место. Некада је било готово незамисливо да неко напусти ЗФ пре пензије.

Према информацијама Ханделсблата тај немачки произвођач ауто-делова ЗФ, други по величини у земљи, разматра потпуно одвајање сектора "Електрификоване погонске технологије", интерно названог Е-Дивизија.

Одвајање овог сектора погодило би више од 32.000 запослених односно сваког петог запосленог.

"Моја партнерка и ја радимо у Е-дивизији, тако да сада обоје страхујемо за посао. Ускоро ћу напунити 50 година. Питам се каква ми је перспектива да нађем добар посао", каже у разговору за АРД.

Недостатак стручне радне снаге у Немачкој опада

Посебно јер је и за висококвалификоване раднике све теже пронаћи посао – недостатак стручне радне снаге у индустрији опада.

Према истраживању ифо института, у јануару 2025. само 18 одсто индустријских предузећа пријавило је мањак стручњака, док је у трећем кварталу 2022. тај проценат износио 44,5 одсто.

Генерално гледано, несташица квалификованих радника у Немачкој се смањује. Док је у трећем кварталу 2022. готово половина свих компанија имала потешкоће у проналажењу квалификоване радне снаге, у јануару 2025. тај проценат пао је на 28,3 одсто.

У сектору услуга потреба је и даље изнад просека – износи 35,1 одсто.

Енцо Вебер наглашава да то није само последица проблема постојећих компанија: "Број нових радних места никада није био нижи. Оснивање нових предузећа у индустрији никада није било на овако ниском нивоу. Нове инвестиције падају већ годинама".

Војна индустрија цвета

Постоје, међутим, и изузеци – пре свега војна индустрија, која доживљава процват. Највећи немачки произвођач оружја, Рајнметал, повећао је приходе за више од 30 одсто у првих девет месеци текуће пословне године.

Два погона у којима се тренутно производе цивилне компоненте за возила ускоро би могла прећи на производњу за војну индустрију.
Неки бивши запослени у ЗФ већ су пронашли нова радна места у војној индустрији.

За Пабла Оле Шмита то ипак није опција. Ипак, разуме колеге који су отишли, јер се криза у ЗФ-у већ осећа и у њиховим примањима.

"Први финансијски резови су већ почели: био сам запослен на уговор од 40 сати недељно, али је тај уговор већ укинут и смањен на 35 сати", истиче Оле Шмит.

Као што је смањена радна недеља, тако су смањена и примања – сада му је плата мања за око 14 одсто.

Индустријски радници и даље међу боље плаћенима

И поред већ осетних финансијских резова, радници у индустријским предузећима и даље спадају међу боље плаћене.

Према подацима Савезног завода за статистику, у априлу 2024. запослени с пуним радним временом у Немачкој у просеку су зарађивали 4.634 евра бруто месечно док су у индустрији плате биле 100 евра веће.

Нешто ниже зараде су у услужним делатностима, попут угоститељства или саобраћајног сектора, где је просечна бруто плата била 30 евра мања од просечне, односно 130 евра мања у односу на просек у индустрији .