Амерички сателити у Европи – да ли Ђорђа Мелони "минира" Ирис, одговор ЕУ на Старлинк Илона Маска

Док су у Бриселу све гласнији позиви за успостављање економског, политичког, војног, па и дигиталног суверенитета и самосталности ЕУ у односу на САД, јачају и другачије тенденције, односно политичке снаге којима је кључно савезништво са САД, упркос, или што је чешће, захваљајући политици нове администрације.

Трансатлантске односе већ неко време оптерећује технолошка зависност Европске уније од доминантних компанија из Силиконске долине. Примера ради, седам највећих америчких технолошких гиганата има тржишну вредност двадесет пута већу од седам највећих из ЕУ.

Присутан је, додатно, и страх да приступ неким кључним интернет сервисима може бити ускраћен једном извршном уредбом, којима је, што се показало на бројним примерима, веома склон нови амерички председник Доналд Трамп.

"Свемирски" улог у Италији, шта је Ирис

У Италији улог је "свемирски", пошто је на столу веза те земље са сателитским системима, америчким "Старлинком" и Ирисом, пројектом ЕУ.

Иако је у погледу сателитске навигације ЕУ успела да изгради систем "Галилео", алтернативу америчком Џи-Пи-Есу (GPS), а за посматрање планете систем "Коперникус", у домену сателитске интернет и комуникационе инфраструктуре последњих година наметнуо се амерички "Старлинк" – мрежа сателита компаније "Спејс Екс" (SpaceX) Илона Маска.

Значај такве мреже очигледан је у Украјини, где је "Старлинк" обезбедио комуникацију на терену кад су друге мреже отказале, а на сличан начин може послужити и било где у Европи у случају кризе (нпр. разорни земљотрес или сајбер-напад који обори земаљске мреже).

Тако влада премијерке Ђорђе Мелони преговара о уговору вредном 1,5 милијарди евра о коришћењу "Старлинка", док је у току реализација "Ириса" (IRIS²), конкурентског пројекта на нивоу ЕУ, што је подстакло страх од "минирања" заједничког европског пројекта.

"Ирис" је пројекат ЕУ који укључује констелацију од 290 сателита у више нивоа Земљине орбите.

Такав систем би требао, као и Масков "Старлинк", да омогући брзи интернет где он није доступан конвенционалним путевима, као и безбедну шифровану комуникацију за државне органе и земље чланице.

Међутим, његова потпуна имплементација не очекује се пре краја 2030. године.

"Шта можемо да урадимо док Ирис не буде спреман"

Зато је Мелони изјавила да се Италија суочава са дилемом око тога како да заштити своје осетљиве комуникације, пошто, у односу на "Старлинк", тренутно не постоје алтернативни италијански или системи које подржава ЕУ.

"Шта можемо да урадимо док Ирис не буде спреман, то је оно што Италијани тренутно разматрају“, рекла је Мелони.

С друге стране, опозиционе странке у Италији довеле су у питање оправданост доделе кључног уговора о националној безбедности Маску, јер би компанија могла да искључи Украјину са “Старлинка“.

Преговори у ћорсокаку

Међутим, преговори о "Старлинку" су запали у ћорсокак, што одражава шире геополитичке тензије, изјавио је јуче министар одбране Гвидо Кросети.

Објаснио је да је то делимично последица чињенице да су се разговори померили са техничких аспеката на изјаве Илона Маска, као и на изјаве о њему.

Иначе, министар индустрије изјавио је раније да Италија има за циљ да развије сопствене сателите у ниској орбити за владине комуникације, представљајући то као алтернативу системима које обезбеђује амерички милијардер.

Савезништво са САД кључно за Ђорђу Мелони

Мелони је поставила савезништво са САД у сам центар спољне политике Италије, али је поступци Трампа, који су изазвали негодовање међу европским савезницима Рима, приморавају да води политику равнотеже.

Вест о почетку преговора се појавила након што је италијанска премијерка изјавила да је спремна да сарађује са Доналдом Трампом, пре његове инаугурације 20. јануара, након што је изненада посетила његову резиденцију "Мар-а-Лаго“ на Флориди, како би се састала са изабраним председником.

Мелони је такође изградилa блиске односе са милијардером Илоном Маском, блиским савезником Трампа.

Била је једини лидер из ЕУ који је присуствовао Трамповој инаугурацији у јануару и пажљиво је избегавала било какву критику америчког председника, чак и када је он увео царине Европи и запретио да ће напустити Украјину у рату са Русијом.